Данас: Притисак Синода на владику Игнатија да смени владику Максима

Синод СПЦ обавестио Наставно-научно веће Богословског факултета да је одлука о смени владике Максима и Марка Вилотића коначан став Синода

Владика Максим (Фото: Приватна архива/Недељник)

Наставно-научно веће Богословског факултета Београдског универзитета у понедељак се није изјашњавало, нити је расправљало о потврђеној одлуци Светог архијерејског синода СПЦ о смени двојице предавача највише образовне установе СПЦ – епископа западно-америчког Максима (Васиљевића) и Марка Вилотића, секретара владике диселдорфско-немачког Григорија (Дурића), незванично сазнаје Данас у врху СПЦ.

Извори нашег листа тврде да је допис Синода, којим се тражи спровођење раније одлуке донете 8. јула о сменама, упркос допису декана Богословског факултета епископа браничевског Игнатија (Мидића) у коме наводе законске препреке које се тичу државног законодавства, стигао само десетак минута пре седнице Наставно-научног већа, коме је присуствовао и члан „црквене владе“ и портпарол СПЦ епископ бачки Иринеј (Буловић).

Синод је прошле среде одбацио деканово мишљење и наложио спровођење одлуке. Владика бачки Иринеј је прекјуче на Наставно-научном већу, како се спекулише у црквеним изворима, наводно рекао да о синодској одлуци нема шта да се расправља јер је потписао председник Синода патријарх српски Иринеј.

Новонастала ситуација на самом Богословском факултету тумачи се на различите начине – део професора сматра да су њихове колеге владика Максим и доцент Вилотић завршили каријеру на овој високошколској установи, док други указују да је отказе надлежан само декан и да до јуче, 1. октобра, нико није отпуштен, тако да би нова академска година 9. октобра, на празник светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова и једне од три славе факултета, настава требало нормално да почне.

Владика Игнатије (Мидић) (Фото: ТВ Храм)

Поједини црквени кругови, као и већи део наставно-научног особља Богословског факултета, узнемирени су због наметања метода свршеног чина или бар привида коначности синодских одлука, јер је ова установа део Београдског универзитета и дужна је да поштује државне законе које прихвата и у свом статуту.

Поједини црквени кругови страхују да су синодске одлуке о смени двојице предавача, од којих је један епископ, преседан незапамћен у односима Цркве и Универзитета и да су само увод у дубље процесе у СПЦ. Такође се спекулише да би на удару Синода могла да се нађе и актуелна управа Богословског факултета и да би, иако проблем већ поприма размере саборског значаја, било чудо да дочека следеће заседање Светог архијерејског сабора. Многи наду полажу у најављено окупљање свих српских архијереја СПЦ на централној прослави 800 година аутокефалности СПЦ 6. октобра у манастиру Жича и дан касније на Косову и Метохији, где би евентуално могло да се разговара и о овом проблему.

Владика за „везу“

Иако је у актуелном сазиву Синода за црквену просвету надлежан митрополит дабро-босански Хризостом (Јевић) на седницу Наставно-научног већа дошао је његов синодски колега владика Иринеј бачки који је, како је Данасу објашњено у врху СПЦ, већ две године задужен за односе између „црквене владе“ и Богословског факултета. На факултету указују да је он прекјуче први пут био на Наставно-научном већу од кад је владика Игнатије изабран за декана пре годину дана.

Кланови и клирици

Поједини црквени сајтови који заговарају смену владике Максима не само са факултета него и са места епископа у Западно-америчкој епархији, извештавају да је последње Наставно-научно веће показало да је декан Богословског факултета владика Игнатије, о коме пишу све најгоре, „успео да придобије на своју страну и окрене против ауторитета највиших органа Цркве поприличан део колектива, али да није добио подршку“. Ту се помињу и неке нове – „епархијске поделе“ у СПЦ – уз декана су наводно била „његова духовна ишчадија и херцеговачко-црногорски клан“, док међу наставно-научним особљем преовлађују клирици Београдске архиепископије, који су пре месец и по појачани са једним редовним професором и једним доцентом, као и из Митрополије загребачко-љубљанске и Епархије бачке.

Јелена Тасић

Допуна наслова и опрема: Стање ствари

(Данас, 2. 10. 2019)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , ,

4 replies

  1. Правда за владику Максима! Човек јесте погрешио у вези Украјинских расколника и изјава око стицања аутокефалије наше цркве али не треба га гонити због деликта мишљења. Јели СПЦ комунистичка партија или шта већ?

  2. @ Богдан Милошевић А живите не више ви, него живи у вама Maxim 😉

    Опет покушавате да заводите за Голеш планину, да спинујете – али вам не иде па то ти је. Хоћете да у његово име признате да је ваљао килу, да не видимо да ваља тону раскола. Уосталом ни ту килу раскољавања и безобразлука – за коју се написмено извињавао Сабору – није хтео као саслужитељ Zelke Jevtic из Blica да призна јавности. Тако је она морала преко целе новинске стране да разапне истину о њему “Vladika Maksim se nije pokajao”!

    Црква Божија = СПЦ има разлога да га гони и изгна из себе и због непокајаног злословља, али прво и пре свега због велеидаје у континуитету, дакле злочина против Мира у Цркви, злочина цркворушитељства. Под светлост рефлектора се испрсио најкасније 2016. као отворени агент Фанара… Његов сепаратизам, који је формално кулминирао ове године у Америци, врх је закулисног брега који све брже израња из воде. То доказују задњи гласи да је ваш јунак регистровао сепаратистичку творевину “Српске православне епархије у САД” и пре него је збленутим делегатима 22. сабора православнних Срба у Америци показао одштампано кукавичје јаје у виду “новог”, “арондираног” устава. Можете да спинујете своју другосрбијанску родбину, етнички шкарт коме припадате колико хоћете – заветне Србе никад!

    Ми нисмо компартија, али сте ви издвојено одељење Франкфуртске школе за СПЦ, србски написано ALIEN на броду Светосавске цркве:

    Бог вас клео, погани изроди, што ће фанариотска вјера међу нама? Куда ћете с клетвом прађедовском?

  3. То што је владика Максим остао без катедре је најмање што је могло да му се деси, иако је садашњем декакну ПБФа требало још одавно одузети право на катедру због небулоза које протура у догматици . Тако да нико од њих ту није наиван одлично знају чији су играчи а у СПЦ их нажалост има много који играју за нечији тим а на штету СПЦ.
    Зашто онда Сабор СПЦ ( уколик сме то да уради) не рашчини такве на добробит свих нас.

  4. Да је СПЦ комунистичка партија било би свима исто. Владику Артемија рашчинише ни због чега а по налогу стејт департмента а владику Максима избацују само са факултета али га не рашчињавају јер иза њега стоји тај исти стејт департмент као и иза оне двојице који су са њим удружени. А о Влдики Игњтију не би требало говорити ни као о професору а камо ли као декану, то је та иста екипа .Исти сценарио се очекује и у европској дијаспори. У свему главну улогу вди или председава клирик цариградске патријаршије.Да нису отишли на Крит замерили би им само фанариоти,овако шта су потписали то морају и да спроведу до краја.

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading