Добио сам доста критика, омаловажавања и подсмеха. Али добро. Сетио сам се дела текста М. Витезовића са кнежеве вечере уочи Косовског боја када М. Обилић каже: Они рушећи мене руше Лазара (Вучића)
Професор у пензији Стојан Раденовић (Фото: Станислав Милојковић/Данас)
Професор Машинског факултета у пензији Стојан Раденовић испао је са овогодишње листе 100 најутицајнијих научних умова у области математике.
Раније означен као главни „кривац“ за скок Универзитета у Београду (УБ) на Шангајској листи, ове године поново је био крив за пад нашег највећег универзитета за стотинак места, јер је променио афилијацију и последњих годину дана не потписује своје научне радове за УБ већ за универзитет у Саудијској Арабији.
Раденовић за Данас каже да су са листе најутицајнијих научних умова испали и неки много бољи математичари од њега, али да га то не брине. „То је живот, нешто као у спорту“, наводи Раденовић.
Шта ова информација значи за Ваш будући рад и да ли остајете при ставу да се враћате да потписујете радове за Београдски универзитет?
Ништа посебно не значи. Радим без престанка јер то ми је животно опредељење. Да ли сликар престаје да слика, песник да пише? Наравно да ћу своје радове потписивати са афилијацијом Универзитета у Београду.
Неко ће рећи да Вам је сада Београдски универзитет добар, кад више нисте међу најцитиранијим светским научницима.
Нека кажу шта хоће. Ја само годину дана нисам потписивао Универзитет у Београду.
Да ли Вас је после пријема код председника Србије Александра Вучића неко звао и нешто нудио?
Један млади колега из Саудијске Арабије ми је писао да је видео на телевизији да ме примио председник и због тога ми је честитао. Порасла ми је цена код њих због тог пријема. Али узалудно, обећао сам нашем председнику да се враћам у Србију и то је завршена ствар. Добио сам доста критика, омаловажавања и подсмеха. У томе су предњачили Пешчаник, НИН и, нажалост, Данас. Али добро. Сетио сам се дела текста М. Витезовића са кнежеве вечере уочи Косовског боја када М. Обилић каже: Они рушећи мене руше Лазара (Вучића).
Стојан Раденовић на пријему код Александра Вучића (Фото: Танјуг)
Јесте ли добили нешто од државе?
Истог дана кад ме је председник примио добио сам лаптоп.
Део јавности Вас је критиковао због, како кажу, нечасног предлога да држава плаћа научницима да објављују радове за УБ, јер би то било вештачко поправљање позиције на Шангајској листи. Зар није логичније да се системски поправља стање у науци уместо да се плаћа појединцима?
Погрешно су протумачили мој предлог. Поред осталих, мислио сам на наше младе који раде докторате у иностранству и да, ако неки свој рад (можда и са својим ментором) објаве са афилијацијом Београдског универзитета, добију надокнаду, исту као и неки наш учесник пројекта. Ништа нечасно. То би за њих и за Универзитет у Београду била и част. Јер они су многе ствари научили у Србији. Тај мој предлог је погодио оне који не раде, а добијају новац само зато што су формално на пројекту. Предлог је погодио и представнике центара моћи у финансирању науке у Србији. Мислим да ме председник правилно разумео. Остао је и забринут када сам му рекао да Србија даје и превише за науку, али је расподела неправедна. И напоменуо сам му да је боље да прави путеве него да баца новац онима који не раде довољно или не могу да раде науку. То је велика истина. Лако је пребројати колико редовних професора и академика у прошлој години није публиковало ниједан рад. А многи од њих су склони да критикују председника и власт, а не раде ни свој посао како треба. Да би било системског поправљања стања у науци, финансирање првенствено мора да буде праведно.
Нашли сте се на удару и због, по неким коментарима, снисходљивог односа према Вучићу.
Александар Вучић је наш председник изабран на демократским изборима. Звао ме је директно из Њујорка. Помислио сам да је био сигуран да сам нешто добро урадио у животу. Признајем да је тај позив за мене заиста много. Зашто није звао некога од оних који га само критикују, а не раде добро ни посао за који им држава плаћа? Снисходљивости није било, можда мало треме. Али извините, председник је председник. И он је један, а нас математичара, истраживача је доста. Али ето позвао је мене. Нека њега због тога критикују.
Шта после свега мислите, да ли је требало да будете део тог јавног наступа у коме председник наређује министру кога сумњиче за плагирање, да баш он поправља углед Универзитета у Београду?
Председник је сугерисао, није то била буквална наредба, они су сарадници. Искрен да будем, био сам и почаствован што сам ту био присутан. Јер ово је држава свих нас и није лоше да и ја, ето, као обичан професорчић присуствујем договору, предлозима одговорних шта и како поправљати у финансирању. У последњих неколико година било је више сумњи за плагирање диплома и доктората. Али будимо искрени, те сумње су долазиле од политичких противника и још увек ниједна није потврђена. Мислим да је боље да професори који сумњају у разна плагирања заседну и мало жешће објављују научно-истраживачке радове и тако допринесу угледу Универзитета у Београду, не само на Шангајској листи него уопште.
Понуде увек постоје
Да ли сте добили понуде да и убудуће објављујете за иностране универзитете?
Понуде увек постоје, али сада се чека званична листа. Она излази око 20. новембра. Видећемо колико ће их бити.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Сигурно да нисам меродаван да процењујем тог Раденовића као математичара, али опет сигурно је (осим доста тупавости које је изрекао) само гледајући на фотографију његовог клањања Вучићу довољно да се помисли да (макар сада, у старости – не знам какав је био као млад) он делује жалосно и достојан презира. Замислите – добио је лаптоп! Не верујем ни да је превише интелигентан – уосталом, познати су случајеви и idiot savant-а који су били у стању да феноменално брзо решавају математичке проблеме, а на за шта друго нису били у стању…ма, он није у овом интервјуу ни био у стању да увиди да га “Danas” у суштини и с правом за…а. ва (хајде, из пристојности: завитлава) и мање-више циљано извргава подсмеху…Јадно.