Иванка Поповић: Кад не радите довољно или не радите ништа, други вас престигну на Шангајској листи

Кад ви не радите довољно или не радите ништа, онда вас други који раде престигну, рекла је о паду Београдског универзитета на Шангајској листи ректор Иванка Поповић

Ректор Универзитета у Београду Иванка Поповић (Фото: П. Милошевић/Вечерње новости)

Универзитет у Београду другу годину за редом пада на Шангајској листи и сада се налази између 401. и 500. места, што је у односу на 2018. пад за око 100 места. Иванка Поповић, ректорка Београдског универзитета, наводи за Инсајдер да је пад на Шангајској листи био очекиван, као и да је последица разних околности везаних за реализацију науке у Србији и за опште околности у свету.

Од 1.000 рангираних светских универзитета, Универзитет у Београду нашао се на престижној Шангајској листи између 401. и 500. места. Можда би ова позиција била задовољавајућа, с обзиром на то да Листа обухвата свега два одсто универзитета на свету, да београдски није наставио тренд пада. Наиме, пре две године се на истој листи налазио између 201. и 300. места, а прошле између 301. и 400. позиције.

Ректорка Иванка Поповић каже за Инсајдер да је пад био очекиван и да је последица оног колико ми радимо, али и колико раде други.

„Кад ви не радите довољно или не радите ништа, онда вас други који раде престигну. Стајање у месту је клизање на доле. Овај пад на Шангајској листи био је очекиван. Последица је разних околности везаних за реализацију науке у Србији и за опште околности у свету“, каже Поповић.

Она наводи да очекује да ће нови закони, као што су закони о Фонду за науку и научним истраживањима, направити подстицајнију атмосферу у друштву, као и да ће се ефекти видети тек за две године.

„Очекујем да ћемо успети да се одржимо међу 500 најбољих. То је изванредан успех за земљу као што је Србија, уз тако скромна улагања. На Шангајској листи десетинке бодова праве разлику у пласману“, истиче Поповић.

На питања да ли су афере о спорним докторатима у Србији допринеле паду, она одговара одрично.

„Било какве инсинуације око тога су нетачне. Листа је везана за квантитативне показатеље“, тврди ректорка Универзитета у Београду.

Универзитет у Београду: Ствар престижа је бити на Шангајској листи

Београдски универзитет је саопштио да је до промена на Шангајској листи дошло првенствено захваљујући чињеници да „поједине земље, нарочито оне у Источној Азији, све више улажу значајна средства у оснаживање и позиционирање својих универзитета”.

Кретање Београдског универзитета на Шангајској листи (Фото: Инсајдер)

 

Табела: Инсајдер

У саопштењу се истиче да је Шангајска листа неформална, али да је ствар престижа бити на њој јер обухвата само два одсто светских универзитета.

„Критеријуми за рангирање су алумни добитници Нобелове награде и сродних дисциплинарних награда, наставници и истраживачи добитници Нобелове награде, број високо цитираних наставник и истраживача у оквиру одређене научне области, број научних радова објављених у часописима Science и Nature’, број научних радова објављених у часописима са ‘Science Citation Index и ‘Social Science Citation ‘, академски допринос према наведеним индикаторима у односу на број запослених”, наводи се у саопштењу.

То рангирање спроводи шангајски Универзитет Ђао Тонг још од 2003. године.

Осим Београдског, на Шангајској листи рангиран је и Универзитет у Новом Саду, и то између 901. и 1.000. места што је позиција коју је имао и прошле године.

Ректорка Иванка Поповић наводи да је упркос паду Универзитет у Београду заузео најбољу позицију на Листи у односу на универзитете у региону. Загреб се такође нашао између 401. и 500. места, док је претходне године био рангиран од 501. до 600. места.

Љубљана је забележила пад на 501-600, а претходне године била је међу 500 најбољих универзитета.

Министарство просвете: Конкуренција је све оштрија

Поводом пада БУ на Шангајској листи огласило се и Министарство просвете, које је нагласило да је „конкуренција широм света све оштрија”, а улагања у науку и високо образовање, посебно у Азији су све већа, тако да то што се српски универзитети налазе на листи најуспешнијих може сматрати одређеним успехом.

Министарство је навело да је један од разлога пада то што наши универзитети немају више ниједног научника који се налази на листи најцитиранијих научника на свету, а да тај критеријум утиче са 20 одсто на укупан скор сваког универзитета.

Додаје се и да се укупно 30 одсто поена добија на основу тога да ли универзитет има научнике, било међу запосленима или бившим студентима који су добили Нобелову награду или Филдсову медаљу, а да додатних 20 одсто поена носи број радова објављених у часописима Nature и Science и да су и по том критеријуму наши универзитети лоше позиционирани.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Инсајдер, 15. 8. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s