Драгослав Пакић: Купи, купи Србину најјачи BMW

За Србе се говорило да више воле да се сликају са својим лепим и снажним колима, него да се у њима возе. Сада испада да од сликања више воле да се самоубијају и да успут докаче и неког путника намерника 

Фото: Rachel Chan

У Србији опет поплаве са катастрофалним последицама. Поплаве BMW-a и других брзих и јаких аутомобила свакодневно однесу по неколико жртава. Углавном младих људи.

Хрватска џабе троши велике паре на наоружање углавном окренуто Србији. Много би им јефтиније и плодотворније било да замоле Немачку да сваком Србину, млађем од 25 година, поклони по један BMW.

Некада се знало да „Сви путеви воде у Рим“. Данас се види да то за српске путеве не важи. Српски путеви углавном воде у смрт.

Некада смо на радним акцијама певали „Ми градимо путеве, путеви граде нас“! Данас шапућемо „Ми градимо путеве, путеви убијају нас“!

Ибарска магистрала је понела славно име „магистрала смрти“. Не зато што иде од Чачка до Београда и што се на њој десио и 5. Октобар, него што је на њој, од отварања до данас, више људи изгубило живот него што их је страдало за два светска рата.

За Србе се говорило да више воле да се сликају са својим лепим и снажним колима, него да се у њима возе. Сада испада да од сликања више воле да се самоубијају и да успут докаче и неког путника намерника који им се задесио на путу.

„Уби, уби Србина“ је анахрона и потпуно депласирана парола. Сада се пева „Купи, купи Србину најјачи BMW“!

За то време институције, које се баве сигурношћу у саобраћају, предано раде на побољшању законских прописа. Тако се возило не може регистровати ако се на фотографији са техничког прегледа види да је негде улубљено или му је спала фарба. Кука мора бити атестирана, док се за мотику још увек тражи одговарајућа формулација прописа.

Творац најубојитије пушке, Калашњиков, једном приликом је рекао да нема ни трунку гриже савести због стварања тако убојитог оружја. „Сама пушка, говорио је њен стваралац, сама по себи никога не би убила нити би сама на неког запуцала. Убија онај ко из ње пуца па грижа савести, ако је има, њему и припада“.

Нису, ако би се држали Калашњикова, криви ни путеви, ни прописи, ни јака кола. Криви су пијани, малоумни, искомплексирани возачи који недостатак снаге сопственог ума желе да надоместе снагом мотора и брзинама које их најкраћим путем воде право у смрт.

Из Западне Србије у Београд се не долази преко Умке, него преко хумке.

Када су војвођанским шоровима ишле шајке, а Дунавом чезе, возило се и без дозволе, али удеса није било и поред тога што су многи бећари знали да се понашају као весела браћа.

Када гледачице у шољу клијенту проричу неку несрећу само кажу: стоји ти неки пут. И овај одмах зна на чему је.

Ако случајно застанеш на путу да бациш камен на куче које на тебе бесно лаје, чувај се, може те нешто прегазити.

Одговорни за безбедност у држави носе се мишљу да суботњим шетачима, незадовољним учинцима власти, издају наређење да се убудуће могу шетати само у беемвеима последње изведбе.

 

Advertisements


Категорије:Сатиристика

Ознаке:, , ,

1 reply

  1. Нису, ако би се држали Калашњикова, криви ни путеви, ни прописи, ни јака кола. Криви су пијани, малоумни, искомплексирани возачи који недостатак снаге сопственог ума желе да надоместе снагом мотора и брзинама које их најкраћим путем воде право у смрт.
    ++++
    Могуће !
    Има и оних, који то виде из свог угла.
    Као поуку.
    Свима нама.
    …………………..ОТВОРЕНО ПИСМО жене након серије изгинућа младих: „Родитељи, зашто сада плачете?“

    Претходних дана је због пребрзе и бахате вожње у пијаном стању погинуло много младих. Куће су завијене у црно, родитељи су у трену изгубили децу, коју су здраву и веселу отпратили у ноћни провод.
    Поводом низа трагедија, Милица Радованчев је сматрала да је право време да се обрати родитељима преминулих, као и свим родитељима у Србији.
    Њено „отворено писмо“ има наслов: „И шта сад, родитељи?“, а преносимо га у целости…
    „Кад се отима за играчку у вртићу – дођу мама и тата и вичу мало и на васпитачицу и на другара, туђе, оно лоше дете које квари њихово и не да му да се игра. Јер, њихово је златно! И тад са поносом у очима гледају мезимца!
    Кад се потуче са другом у школи – дођу тата и мама, запрете коме треба, уцене, само да им злато буде безбедно у школи, па таман и да је криво и да је започело и да угрожава друге. Има и оно сва права као и сва деца! И даље се цакли понос у очима јер таквог генија свет није видео!
    Кад почне да бежи са часова у средњој, да псује професоре и силеџијски да третира другаре – дођу мама и тата и објасне свима да је сад у осетљивим годинама, да га нико не разуме и да никако није крив што га сви изазивају!
    Понос су одавно заборавили, али мама и тата нису уморни, не, једино они не одустају, тако и треба да буде!
    Кад једва заврши средњу, упишу га мама и тата на приватни факултет, јер – ко је још видео да има хлеба од државног, а и што да се мучи дете кад ће исто постићи са много мање рада!
    Неће мама и тата да признају да су пропустили да од свог мезимца створе човека, неће да виде да нема ни знања ни воље ни за шта, не, не.
    Још увек има наде!
    Сада већ увелико узима ћалетов добар ауто без питања, јер већ са 15 је почео да излази и да ником не говори где (а, ко би и смео да га пита). Има преко 20 саобраћајних прекршаја, али тата има друга у полицији и то се заташкава.
    Шта ће син, млад је, сви смо ми били млади и правили глупости! Већ сада може да издржи доста алкохола на ногама, ма први је, бре, кад се пије, а већ са 15 је почео да цирка иза школе. Он је луд, он је брз и сви тако воле да буду у његовој близини, јер много је кул!
    И ту су трагови кочења, нека кривина која, гле чуда, до тад није била ту, ту је врисак и бол. И ту је смрт. И био је добар, фин дечкић из улице, никад није правио проблеме, примеран ђак и добар друг! Лаж! Једна за другом јер о покојнику само најлепше, нарочито кад је млад!
    Много ми је мука. Што лажете? Зар не мислите на сву ту децу која ће опет тако пијана да седну за волан? Сад је готово! Он је мртав! И сад почиње! Сад треба рећи, викати на сав глас да то тако не може и не треба!
    Где сте маме и тате? Не усуђујем се да дирам у вашу бол, али што плачете сад? Како сте дозволили да вам кћерка од 15 буде звезда сплавова и кафана? Зашто умирете од смеха кад вам син прича догодовштине како је пијан радио неку много луду ствар са ортацима? Зашто је не питате где је кренула у тако краткој сукњи и голих сиса у уторак, а сутра се иде у школу? Зашто допуштате да вози ваш ауто, а тек је положио и не трепнете кад притисне гас мало јаче? Зашто сад плачете?
    Деца нам се ложе на осионе дебиле, децу певача и певачицица која ни са чим другим нису заслужила да буду позната осим што су деца већ наведених! Деца би да нам буду као и они! Пију док се не онесвесте, пристају на понижење и кал само да их не би одбацили! Чему сте их то учили? Па ви их испраћате у кафане са речима да се добро проведу.
    Фино друштво, примерна деца, а у друштву дилера и неконтролисаних богаташких клинаца! Напаљених дебила! Цео свој идентитет заснивају на маминим и татиним парама! То желите својој деци? Тамо их шаљете и поносите се како „воле живот“! Ложе се клинци да стоје у кафани поред оног једног, како беше – мама му је препумпана певаљка, а тата покојни криминалац! Ложе се да им дозволи да седну у његов сепаре! Шта носе у глави?
    И само се чека слика на популарним сајтовима, јер ако вам тамо изађе слика из ноћног провода – е, па да, тад сте неко. И сви су тако слатки и блесави, са мало више од оних дозвољених промила алкохола у крви. И онда не знамо откуд и како се догодило да бахате будале ударе и усмрте момка на мосту.
    И онда не знамо како нам погине 16-годишњак на мотору, за који његови родитељи уопште и не знају! И чудимо се кад се шесторо младих срока у ледену реку, а секунд пре тога су певали углас и зезали се! Само ви лајкујте слике на ФБ и аплаудирајте кад вам дете стиче популарност висећи по ономе што је само дно београдског живота – сплавови и ове модерне кафане.
    И након свега тога мук! И лаж. Једна за другом. Да оправдамо, да избришемо ако можемо. И нико није крив, и нико није хтео и опростимо сви. И гурнемо под тепих. Ево га иде викенд да се опет шокирамо призором слупаног аутомобила, бројем мртвих и да опет кроз сузе причамо како су били примерна деца“ – закључује Милица.

    https://srbin.info/drustvo/otvoreno-pismo-zene-nakon-serije-izginuca-mladih-roditelji-zasto-sada-placete/

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s