Велт: „Трка у наоружању“ – Србија против суседа из НАТО

Нова трка у наоружању је помешана са политичким сукобима. Албанија и Косово су договорили царинску унију и привредно срастају. У Србији се то тумачи као покушај стварања Велике Албаније“, пише немачки Велт

Александар Вучић представља новопристигла оклопна возила из Русије (Фото: Јужне вести)

Немачки Велт анализира „трку у наоружању“ на Балкану и у источној Европи. НАТО јача, а Русија парира – преко Србије. „Како су Срби економски слабији од чланица ЕУ из региона, Москва им поклања оружје“, наводи лист.

„Борбена готовост“ Србије је ојачана – тако је председник Алексадар Вучић описао испоруку по тридесет оклопних возила БРДМ-2 и модернизованих тенкова Т-72 из Русије. „Вест враћа у фокус тежње Србије да модернизује своју војску и уз то изгради сопствену функционалну индустрију оружја“, пише о томе немачки лист Велт.

„То је потенцијално експлозивно – јер Србија се у ослања на Русију, земљу која је у Украјини показала решеност да оружаним насиљем прошири своју зону утицаја“, пише у том тексту Борис Калноки, дописник Велта из Будимпеште.

Он подсећа да је Србија „под тадашњим диктатором Слободаном Милошевићем“ водила ратове „против Хрватске и Косова, а у босанском рату помогла тамошњим Србима“. „Када се то зна, посебно претеће звучи најава српске Владе да ће у случају нужде напасти Косово, ако та земља створи сопствену армију“, пише Калноки, не наводећи на коју „најаву српске Владе“ мисли.

Аутор наводи да је парламент у Приштини у децембру донео одлуку о формирању војске „између осталог и зато што се Србија наоружава“.

НАТО јача, Русија парира

„То је део општег наоружавања у источној и централној Европи. Посебно нове чланице ЕУ, од Пољске, преко Мађарске, до Бугарске, убрзано модернизују своје безнадежно застареле арсенале из совјетских времена“, пише Калноки и посебно истиче пример Пољске.

Варшава је подигла војни буџет на дванаест милијарди долара годишње чиме је једна од ретких чланица НАТО која издваја зацртаних два одсто БДП за одбрану. „До 2030. Варшава чак жели да пребаци ову вредност и издвоји 2,5 одсто БДП за наоружање, посебно за супер модерне – и супер скупе – америчке авионе Ф-35 са стелт технологијом“, додаје се у тексту.

Драстично су повећани буџети Мађарске и Румуније, а „Хрватска би што пре да купи америчке авионе Ф-16 како би заменила застареле МиГ 21“.

„Како то значи јачање НАТО у региону, није изненађујуће што Русија парира. Док НАТО у бившој Југославији рачуна пре свега на Албанију, Косово и Хрватску, дотле се Русија концентрише на Србију и Републику Српску, српски ентитет у Босни. САД на Косову имају једну од својих највећих војних база – Бондстил. Русија жели да у босанској српској републици направи своју војну базу“, пише Калноки.

Два ремонтована авиона МиГ-29 на пробном лету, 2018. (Фото: Танјуг)

„Како су Срби економски слабији од чланица ЕУ из региона, Москва им поклања оружје: Србија добија, осим поменутих тенкова, шест борбених авиона типа МиГ 29, Белорусија је дала још осам. Последња испорука била је у фебруару ове године. Србија ће имати – када модернизација авиона буде готова – најјаче ваздушне снаге у региону.“

Додаје се да „поклони“ ипак коштају – према писању београдских медија, модернизација авиона кошта око 185 милиона долара.

САД изгледа отворене за размену територија

„Нова трка у наоружању је помешана са политичким сукобима. Албанија и Косово су договорили царинску унију и привредно срастају. У Србији се то тумачи као покушај стварања ‘Велике Албаније’ – то је појам којим албанска Влада често провоцира“, пише даље у Велту.

Аутор наводи да још постоји идеја Вучића и косовског председника Хашима Тачија о „размени територија“. „То би могло да доведе до домино-ефекта – рецимо до поделе Босне уз припајање њених хрватских и српских делова својим матичним земљама. Или чак до распада Македоније где такође живи пуно Албанаца“, додаје се у тексту.

Калноки констатује да ЕУ покушава да склони са стола такве идеје „пуне конфликтног потенцијала“. „Но Сједињене Државе су изгледа отворене за размену територија ако то дугорочно доноси стабилност. Дакле, ствар још није склоњена са дневног реда.“

„Једно је сигурно: што се више актера наоружава, то опаснији постају политички конфликти у региону“, закључује Борис Калноки у тексту за Велт.

Немања Рујевић

Опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 31. 7. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s