Вучић је био веома предусретљив и заинтересован да докаже саговорницима да су напредњаци сасвим различити од радикала и Демократске странке, изјавила за Глас Америке амерички дипломата Џенифер Браш
Фото: Вечерње новости
Бивша заменица амбасадора САД у Србији Џенифер Браш изјавила је да је тадашњи премијер Србије Војислав Коштуница главни кривац за паљење америчке амбасаде након протеста због једнострано проглашене независности Косова 2008. у Београду, али да ниједна српска влада у протеклих 11 година није учинила ништа да реши тај случај.
„Почело је са администрацијом премијера Коштунице, преко администрације демократске странке Бориса Тадића, иза којих су дошли Томислав Николић и Александар Вучић. Значи реч је о низу политичких странака које нису предузеле никакве мере”, рекла је Браш у интервјуу за Глас Америке.
Браш је навела и да су САД 2008, када су се Томислав Николић и Александар Вучић одвојили од Српске радикалне странке Војислава Шешеља и оформили Српску напредну странку поверовали у њихове тврдње да су другачији од тадашњих власти и опозиције и да ће сарађивати са САД у решавању нерешених питања.
„Помислили смо да постоји простор да са њима разговарамо о европским интеграцијама и питањима која би била позитивна за Србију и српски народ […] Одлучила сам да као заменик амбасадора позовем Николића и Вучића у своју резиденцију и укажем им на неразрешене проблеме у нашим билатералним односима. Нагласила сам да, уколико желе поверење Сједињених Држава и сарадњу са Вашингтоном, морају да реше ова питања”, додала је.
Према њеним речима Вучић је и касније у више наврата посетио Вашингтон у својству лидера СНС и био примљен на највишем нивоу.
Обично сам то била ја као директор за централно европска питања у Стејт департменту, али га је примио и тадашњи заменик помоћника државног секретара. Значи наставили смо дијалог са Николићем и Вучићем и охрабривали их да се позабаве поменутим питањима”, навела је Браш.
Она је нагласила да су САД добијале уверавања да су новонастали напредњаци посве другачији од тадашњих власти и опозиције.
„Вучић је био веома предусретљив и заинтересован да докаже саговорницима да су напредњаци сасвим различити од радикала и Демократске странке, да ће се борити против корупције и учинити праву ствар. Пружао ми је уверавања да ће сарађивати у вези са свим нерешеним питањима”, додала је у разговору за Глас Америке каријерни амерички дипломата Џенифер Браш.
Апелациони суд у Београду укинуо је у јануару и условне казне четворици осумњичених за напад и паљење Амбасаде САД након митинга Косово је Србија у фебруару 2008. Оваква одлука је донета због недостатка доказа. Истом одлуком, још тројици раније осумњичених потврђене су ослобађајуће пресуде. И док су непосредни извршиоци ослобођени свих оптужби до данас није утврђено ко су налогодавци ових нереда и ко је одговоран што полиција није заштитила дипломатска представништва.
Пре скоро 11 година, 21. фебруара 2008, током протеста „Косово је Србија”, група хулигана напала је амбасаде у Београду. Након митинга испред Скупштине Србије група људи организовано је дошла до америчке амбасаде и гађала је каменицама, бакљама и другим предметима, након чега је и запаљена, а у самом пожару је погинуо Новосађанин Зоран Вујовић. У нередима након митинга повређено је 78 грађана и 52 полицајца.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Бета/Инсајдер, 31. 7. 2019)
Categories: Вести над вестима
Америчка влада је одговорна што је дошло до паљења кинеске амбасаде у Београду 1999. године, али и паљења Генералштаба, фабрика “Крушик”, “Слобода”, рушења Жежељевог моста, моста у Мурини и стотина других објеката у Србији и Црној Гори,што је дошло до убијања хиљада цивила… Али, ниједна америчка влада у протеклих 20 година није учинила ништа да реши те случајеве. Ниједан од ратних злочинаца који су одговорни за све те злочине, а амерички су држављани, до данас није приведен правди.
Кључну улогу у разбијању СРС одиграли су „патриоте“ Вучић, Николић и Шешељ; у режији и под будним оком западних „демократа“! Од 2000., а посебно од 2008. године, све се одвија по већ разрађеном плану и сада улазимо у финални расплет драме – признавање државе Косово од стране назови државе Србије. Част да потпише међудржавни споразум припаст ће Александру Вучићу, као визионару и политичару, каквог Србија имала није а, после њега, неће ни имати! Он ће остати упамћен као уникат савремене дипломатије, непоновљив стратег и борац националних интереса, предусретљив и заинтересован за све облике сарадње и сарадник у борби за сва (не)могућа светска нерешена питања! Не би ме изненадило ако га прогласе за живог свеца или, у најмању руку, као кандидата за Нобелову награду за мир.
Њена екселенција, Џенифер Браш, каријерни амерички дипломата, сликовито га је описала; како преноси Стање ствари:
„Вучић је био веома предусретљив и заинтересован да докаже саговорницима да су напредњаци сасвим различити од радикала и Демократске странке, да ће се борити против корупције и учинити праву ствар. Пружао ми је уверавања да ће сарађивати у вези са свим нерешеним питањима”, додала је у разговору за Глас Америке каријерни амерички дипломата Џенифер Браш.
Међутим, један високи официр италијанске обавештајне службе, према писању Братислава Матића, у чланку „Велеиздаја Србије…“ ( – ОВДЕ: https://srbin.info/2018/06/21/veleizdaja-srbije-da-li-se-ostvaruje-ono-nasta-su-nas-upozoravali-italijani/ ), даје сасвим други опис Вољеног Вође, урађен од стране америчке обавештајне службе, али који се у суштини своди на исто; дакле: „Агресивна кукавица и патолошки лажов. Аморалан и бескрупулозан. Солидан технолог политике, у домену организације, али не много креативан. Склон залетањима и провидним досеткама, потцењивању публике и аутоголовима. Превише патетичан. Бруталан према потчињенима, на начин који је усвојио од Шешеља, и сниснисходљив према надређенима“.
Србији ће требати невиђена срећа да се искобеља из канџи овог демона, кукавице и патолошког лажова, полтрона и намесника – велеиздајника! Остаје трачак надања да ће Србе спасити нека виша сила, или Богови који нас чувају…
А о српским Великим Вођама – Вучићу, Додику и Ђукановићу (и њиховим “резервама”), о њима ће се још да чује, пише, прича и приповеда!