Свештеник Ненад Илић: Игра усаглашавања

Ми Срби смо увек били талентовани за интуитивна решења у брзим играма као што је на пример кошарка. Можда нам је то један од већих талената који запуштамо у свакодневном животу

Извор: ФБ страница свештеника Ненада Илића

Један неочекивани занимљиви увид…

Дошао ми старији син у посету. Софтверски инжењер. Воли да игра друштвене игре, па је одмах нашао у Амстердаму и једну једноставну игру с картама која је прошле године проглашена за најбољу нову игру.

Игра се зове The Mind, рецимо да је преведемо – Ум.

И тако приволели ме синоћ да играмо ту игру. Пошто су правила једноставна, пристао сам. Иначе ме мрзи да учим нека нова компликована правила, доста ми их је и у животу.

А правила су да играчи (2-4) подељене карте које се умножавају по нивоима партије баце на сто по величини од најмање до највеће, а да се никаквим знацима ни речима не споразумевају. Само се гледају и према времену које је некоме потребно да избаци следећу најмању карту, а већу од претходне, одлучују се кад ће да избаце своју најмању карту коју држе у руци.

Не игра се један против другога, не дели се у тимове. Циљ је победити игру. Такорећи – систем. Има ту још неколико мањих правила, али није сад прилика да се њима бавим. Није ми циљ реклама игре, него нешто друго.

Наизглед преједноставно, нема сукоба, а у ствари веома занимљиво, узбудљиво. Тражи велико ангажовање интуиције и, пре свега, усклађивање ритма са осталима, читање ритма осталих играча.

Извор: ФБ страница свештеника Ненада Илића

Ми Срби смо увек били талентовани за интуитивна решења у брзим играма као што је на пример кошарка. За усклађивање тима по интуицијама. Можда нам је то један од већих талената који запуштамо у свакодневном животу.

Тешко разумемо једни друге, стално смо у неком неслагању, размимоилажењу и по ритму и по закључцима, а рекло би се да често у ствари мислимо веома слично ако не и исто.

Кад би било могуће децу у школама вежбати и неким оваквим методама, уопште убацити то у васпитни систем, али и у обучавање за рад у тимовима, могуће је да бисмо до извесне мере решили нашу друштвену квадратуру круга. Како остати свој, а бити у складу са заједницом.

Није немогуће.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића, 20.5.2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s