Институт за европске студије: Конференција „Европски избори и будућност Европске уније“

Европски избори ће бити борба за европски идеолошки наратив, где крајње леве и десне странке нуде више редистрибуције, док владајућа елита тежи одржавању постојећег поретка

Фото: Институт за европске студије

У организацији Института за европске студије, дана 16. маја 2019. године, одржана је велика научна конференција под називом „Европски избори и будућност Европске уније“. У присуству медија и великог броја гостију, више од 18 научних делатника изложило је своје виђење тренутне ситуације у Европској унији, анализирајући предстојеће европарламентарне изборе, који ће се ове године одржати од 23. до 26.маја.

Након уводног обраћања директора Института, др Мише Ђурковића, одржане су четири сесије, чији су учесници детаљније  анализирали поменуте изборе у свакој чланици Европске уније понаособ. У првом делу било је речи о ситуацији у земљама протестантског севера Европе, Уједињеном Краљевству, нордијским чланицама, земљама Бенелукса, државама немачког говорног подручја, као и Р. Ирској. Други панел био је посвећен анализи избора у државама романског и медитеранског културног круга, Француској, Италији, Шпанији, Португалу, Грчкој и Кипру. Учесници треће сесије бавили су се тренутном ситуацијом у земљама тзв. Нове Европе: Вишеградској четворци (Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка), прибалтичким републикама, као и Хрватској, Словенији, Румунији и Бугарској. На последњем, четвртом панелу, могло се чути и нешто више о европским партијама и њиховим шансама на предстојећим изборима, затим о политичком маркетингу и идеолошком позиционирању истих. Такође, обрађене су и економске теме, феномен „Макронизма“, као и позиција Турске и њен однос према европским изборима.

Фото: Институт за европске студије

Многи аналитичари предстојеће изборе за Европски парламент сматрају пресудним и судбоносним. Иако Европски парламент, за разлику од националних скупштина, нема тако велики обим овлашћења у односу на друге институције Уније, и поред чињенице да га многи означавају дебатним клубом, он је свакако један од најзначајнијих институционалних стубова ове заједнице. Он има надзорна овлашћења по питању буџетске политике, нарочито по питању усмеравања јавних средстава из буџета ЕУ, а такође значајно утиче и на формирање јавних политика ЕУ. Зато ће однос политичких снага у њему умногоме одређивати правац будуће заједничке политике.

Чини се да ће ови избори означити крај биполарног система, односно система са две доминантне групације и водити озбиљнијој плурализацији европске политичке сцене. Важни феномени који ће пратити ове изборе, свакако су успон тзв. десних популистичких снага, односно радикалне антисистемске деснице. Увертира за овакав развој ситуације били су велики политички земљотреси који су се у протеклом периоду одигравали на партијској сцени великих европских држава, попут Италије, Шпаније, Француске, УК, Немачке. Улазак радикално десних партија у националне парламенте Финске, Данске, Бугарске, Италије, Аустрије наговестио је сличне промене и на европском нивоу.

Фото: Институт за европске студије

Велика енигма која прати ове изборе јесте учешће Уједињеног Краљевства на њима. Наиме, ова држава је још пре три године на референдуму одлучила да иступи из ЕУ, међутим вољом тамошњих елита, процес иступања, који је требало да буде окончан у марту ове године, још увек није завршен, а неизвесно је и када ће бити. Ово је од великог значаја с обзиром на број посланика који ова земља бира. Ако Британци буду учествовали на изборима, готово извесних 30% гласова колико ће дати Брегзит партији Најџела Фериџа, увећаће резултат евроскептичних снага.

Најзначајније групе које ће чинити нов сазив Европског парламента биће Европска народна партија (ЕПП), Прогресивна алијанса социјалиста и демократа (СД), Суверенистички блок, Алијанса либерала и демократа за Европу (АЛДЕ), Зелени, Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР). Након усвајања Хауреги извештаја у фебруару ове године, донета је врло проблематична одлука, којом је предвиђено да састав Европске комисије буде одређен на основу било какве већине у Европском парламенту, што може довести до проблема са одређивањем комесара из појединих земаља. Поставља се питање легитимности именовања комесара из Италије мимо највећих партија, ако се има у виду да ће само Салвинијева Лига освојити готово 30% гласова.

Ова кампања обележена је афирмацијом и персонализацијом тзв. шпиценкандидата, тј. најозбиљнијих кандидата за председника Европске комисије из редова највећих европских страначких групација. Као своје кандидате за ово место, ЕПП је истакла председника немачког ЦСУ Манфреда Вебера, док је Прогресивна алијанса социјалиста и демократа означила председника холандске Партије рада Франса Тимерманса.

Фото: Институт за европске студије

Најважније теме ове предизборне кампање биле су везане за питања миграција, социјална и економска питања, затим спољну и безбедносну политику. Међутим, чини се да је централно питање ових избора, у ствари питање идентитета. Стиче се утисак да је ова тема одавно најважнији чинилац поделе европских политичких снага. Владајућих кругова који желе Европу новог, хибридног идентитета и суверенистичких кругова, којима су национални идентитети базични оквир њиховог деловања. Занимљиво је истаћи да су европске народњачке и умерено десне партије умногоме преузеле одређени политички дискурс радикалне суверенистичке деснице, нарочито по питању борбе против илегалне миграције. Чини се да је страх најважнији феномен ових избора. Наиме, с обзиром на већ устаљену слабу излазност која се креће око 42%, већина политичких актера игра на карту мобилизације бирачког тела помоћу страха. Док једни бираче плаше надолазећом арапском и муслиманском миграцијом, претећим исламистичким радикализмом и тероризмом, други их застрашују порастом национализама, као и јачањем десних радикалних и тзв. популистичких партија. Свакако је приметно да је дошло до делимичног приближавања ставова владајућих и суверенистичких кругова. Наиме, владајући кругови све више се етаблирају као борци против тероризма и илегалне миграције, док се суверенисти и званично више не боре за излазак својих држава из ЕУ, већ за фундаменталну реформу исте. Тако се mainstream партије представљају кредибилним носиоцима промена, али и чуварима европских вредности, док националисти прилагођавају своју реторику просечном грађанину ЕУ, који је незадовољан тренутним стањем, али није склон изласку његове земље из Уније.

Као једна од најприсутнијих тенденција, може се запазити свеопшта борба против суверенистичког блока. Циљ тренутно владајућих снага је онемогућити десничаре, националисте и суверенисте да освоје трећину мандата у Европском парламенту, што би им омогућило да блокирају низ важних одлука. Да циљ оправда средство, могло се уочити и претходних дана када је уочи избора покренут низ радњи правосудних органа против лидера деснице широм Европе. Најбруталнија акција виђена је у Италији, али и Аустрији, у којој је управо избила врло сумњива афера чији је актер министар Штрахе, која треба да дискредитује и смањи шансе Слободарској партији Аустрије.

Фото: Институт за европске студије

Што се тиче економских проблема, избори ће бити борба за европски идеолошки наратив, где крајње леве и десне странке нуде више редистрибуције, док владајућа елита тежи одржавању постојећег поретка. По речима Салвинија, европски избори биће једна врста референдума између Европе елита, банака, финансија, имиграције и несигурног рада и Европе људи и рада.

Очекује се да први пут на овим изборима Европска народна партија и Прогресивна алијанса социјалиста и демократа неће заједно освојити више од половине мандата, те ће им у формирању парламентарне већине бити неопходна подршка и Алијансе либерала и демократа за Европу, а можда и Зелених.

Што се тиче политике проширења, она готово да није била приметна у овој кампањи. Превасходно из разлога доминације већ поменутих тема. Након приближавања ставова два супротстављена блока, готово да се више нико у Европи не залаже за политику отворених граница. Такви ставови који су узроковани описаним незадовољством просечног бирача, сигурно да ни краткорочно, ни средњорочно, неће дати могућност пријему нових чланова. Стога, треба бити јако опрезан у давању прогноза о евентуалном чланству Србије у ЕУ. Изгледа да су горе поменути унутрашњи проблеми ЕУ тренутно веома велики, а нема изгледа да ће поларизација коју они узрокују бити превазиђена у скоријем периоду. Евроинтеграције Србије које су и до сада наилазиле на бројне препреке, од сада ће се суочити са новим препрекама, с тим што на ове нове сама Србија неће моћи да утиче.

Душан Илић, Институт за европске студије



Категорије:Дневник читаоца/гледаоца

Ознаке:, , , ,

4 replies

  1. Кроз који дан су европски избори. Србији је у интересу да ЕУ буде што солиднија и што јача. Јер само јака Европа може да се одупре Америци, Кини и Русији и сачува мир на континенту. Сваки пут кад су се европске државе сукобљавале (као у оба св рата), Југословени су водили братоубилачке ратове.

    Преко милион Срба живи у ЕУ. Надам се да ће гласати за јаку и просперитетну Европу.

    Свиђа ми се

  2. @Deda Djole
    Deko, deko, Rusija nije Evropa?“Evropa treba da se odupre …Rusiji“?Rusija je u vise navrata spasavala Evropu od nje same.Ne bi bilo „svedskog standarda“ da negde u proslosti Rusi nisu „odgovorili“ Svedjane od namere da vladaju Evropom.Evropa se hvalila kao nadnacionalni, naddrzavni, postmoderni projekat, a sada kuka sto nema atribute drzavnosti.Tu protivrecnost savladjuje izvozom sukoba, pa su na njenim granicama, zemlje „Istocnog partnerstva“ i zemlje „Mediteranskog partnerstva“, svuda sukobi.U njoj se „etnicko ciscenje“ smatra opravdanim, u njoj se nasilno menjaju granice, u njoj je najstariji komunisticki diktator, u njoj se lupaju table zbog pisma na njima, u njoj se drze komemoracije ubicama iz II svetskog rata…

    Свиђа ми се

  3. кога брига за Јевропу и њихове строго контролисане изборе и партије!!!!! Јевропом влада велики новац!!!

    Свиђа ми се

  4. ДАНАС – једини опозициони дневни лист у Србији – објавио је чланак :

    https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/izbori-za-evropski-parlament-sta-glasanje-znaci-za-balkan/

    који објашњава шта европски избори значе за Србију и у којој мери ће њена будућност зависити од односа са ЕУ. Јасно је да би улазак Србије у ЕУ гарантовао мир и сигурност свим Србима, посебно онима на Косову.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s