Владимир Димитријевић: Укидају нам право да слободно мислимо и говоримо

Не смеш да кажеш ни реч против политичког хомосексуализма. Мада у Европи, иза које се домаћи инквизитори заклањају, постоји право и на слободу говора и на сатиру

Владимир Димитријевић (Извор: Интермагазин)

У свом истраживању сам открила да се историја циклично понавља. У древности увек видимо једну те исту појаву – кад култура упада у стање расапа, долази до појаве трансџендеризма. То је симптом културног колапса. Ништа тако јасно не показује декаденцију Запада као наша толерантност према отвореном хомосексуализму и трансџендерској манији. Трансџендеризам је модерна и удобна етикета коју социјално отуђена омладина лепи на себе. Педесетих година отуђеници су се звали битници, шездесетих хипици, а сада их подстичу да мисле како је њихово отуђење изазвано проблемима с џендером… – америчка феминисткиња и лезбејка Камила Паља.

Рођен 1969. године у СФРЈ, као и многи моји вршњаци, обележен сам предметом званим ОНО и ДСЗ – Општенародна одбрана и друштвена самозаштита. Марксистичка теорија о наоружаном народу ( „Сви смо ми армија“ ) била је основа ОНО и ДСЗ, коју смо као предмет имали и у гимназији и после, на факултету. Зато, када је Повереник за заштиту равноправности почетком 2018. на свом сајту објавио да ме је, за дискриминацију, тужило нешто што се, скраћено, зове „Д.С.З“ (правило им је да на сајту Повереника неће да објаве пуно име и презиме тужибапских НВО све док Повереник – који је „ца“, Бранкица Јанковић – не донесе коначну пресуду), помислих: “Огреших се, нечим, о наш систем одбране и заштите“. Кад оно – није; била је то скраћеница од имена те тужибапске НВО, „Да се зна“.

ОНО и ДСЗ

Па добро, ако је „Да се зна“ данашњи ДСЗ, шта је онда ОНО? Размишљах, размишљах, па доконах: ОНО су ваљда „трансџендери“, који су били он па постали она или су били она па постали он. И у том прелазништву постали ОНО. И тако сам, у педесетој години свог живота, опет искусио ОНО и ДСЗ. Прво ме Повереник („ца“) прогласи дискриминатором, а онда ме ДСЗ баци пред Виши суд у Београду, што изазва бурну реакцију мислеће јавности у окупираној Србијици. Јер, људи су схватили: обрачун са професором др Браниславом Ристивојевићем или мојом маленкошћу није наша „приватна“ ствар. Овде је у питању угрожавање елементарног права на слободу мишљења и изражавања. И људи нису хтели да ћуте. (1)

Мислећи људи су запањени

Тако Никола Живковић, аутор „Берлинских записа“ и вредни тумач србске и европске савремености, изјави: “Прочитао сам пажљиво књигу Владимира Димитријевића: „Хоминтерна и гејстапо“, а исто тако и оптужбе против аутора те књиге пред Вишим судом Србије. Одлучно протестујем против хајке на професора Димитријевића. Др Владимир Димитријевић наводно је крив због тога што је формулисао мисли које, изгледа, нису у складу са ЛГБТ – идејама!!! Био сам шокиран? Зар то може да буде предмет судског процеса? Аутор је у суштини оптужен због тога, што је промишљао о неким текућим друштвеним темама, а које, очигледно, нису у складу са идеологијом ЛГБТ. Ако сам добро обавештен, оптужбу су подигли «повереници за равноправност грађана». А ко је њих изабрао? Ко им је дао такву моћ, да могу да пишу оптужбу против једног истакнутог српског интелектуалца? Укратко: оптужба против др Владимира Димитријевића је толико неоснована, па и неозбиљна, да се надам да ће је као такву за време суђења видети и сам надлежни суд. Владимиру Димитријевићу суди се заправо због деликта мишљења.»

О мом случају, као парадигматичном, прича се већ и у медијима; рецимо, бавећи се биоетиком и породичним правом, о томе на телевизији говоре др Миша Ђурковић и др Бранислав Ристивојевић. (2)

Ускраћују ми слободу говора

Мој случај (и не само мој, наравно) показује да прича о равноправности и заштити права грађана Србије све више јесте пуко средство да се инакомислећима запуше уста. Не смеш да кажеш ни реч против политичког хомосексуализма. Мада у Европи, иза које се домаћи инквизитори заклањају, постоји право и на слободу говора и на сатиру.

Одбијање кривичног гоњења због увреде и клевете био је разлог подношења представке Европском суду у предмету Соуса Гоуча против Португалије (Sousa Goucha v. Portugal, представка бр. 70434/12, пресуда од 22. марта 2016. године). Португалски телевизијски водитељ, јавно декларисани припадник ЛГБТ популације, у шали је био укључен у листу „најбољих телевизијских водитељки“ током једне телевизијске сатиричне емисије. Сматрајући да везивање женског пола за његову личност услед сексуалне оријентације представља клевету и повреду угледа, поднео је кривичну пријаву против продукцијске ТВ куће. Португалски судови одбили су пријаву, са закључком да, узимајући у обзир сатирични карактер емисије, аутори нису имали намеру да критикују сексуалну оријентацију водитеља. У поступку пред Европским судом, подносилац представке је навео да је био дискриминисан због свог сексуалног опредељења. Уз напомену да је сатира облик уметничког израза који има за циљ да уздрма и испровоцира, Европски суд је указао да се иста односила на понашање водитеља и његов женствени начин израза личности, а не на њега лично. Такође је констатовао да сексуална оријентација подносиоца представке није била узрочни фактор у одбијању домаћих судова да покрену кривични поступак, те да није било ничега што би указивало на то да би португалске власти донеле другачију одлуку да подносилац представке није био хомосексуалне оријентације.

Право на сатиру је, на суду у Стразбуру, одбрањено. Али, код нас није у питању само право на слободу говора, него и нешто друго. Шта?

Реч је о артиљеријској припреми за јуриш политичких „веселника“ (gay) који ће тражити „право на брак“ и усвајање деце. Овај процес већ видимо у НАТОгори Мила Ђукановића, која игра „веселничко коло“, а НАТО каубоји јој пуцају под пете, као у цртаном филму, и приморавају је да игра још брже. (3)

То није људско право

Бранећи природну породицу, ја сам, тобож, дискриминисао „ЛГБТ заједницу“ која авајно вапије за „правом на брак“. Но, у Европи им се ово право не признаје као фундаментално. Пресудом у предмету Шапен и Шарпантије против Француске (Chapin and Charpentier v. France, представка бр. 40183/07, пресуда од 9. јуна 2016. године), Европски суд је утврдио да државна политика очувања брака као заједнице мушкарца и жене не представља дискриминацију. Подносиоци представке, Чапин и Чарпентијер, склопили су 2004. године „брак“ у Француској. Церемонију „венчања“ обавио је градоначелник Бордоа и о тој чињеници извршио одговарајући упис у матичне књиге. Након што је јавни тужилац покренуо поступак за поништај овог брака, Окружни суд у Бордоу је исти поништио. У поступку пред Европским судом, подносиоци представке тврдили су да су дискриминисани у остваривању права на склапање брака гарантованог чланом 12. Европске конвенције, будући да је закључење брака у Француској резервисано искључиво за парове супротног пола. Европски суд је утврдио да Европска конвенција не гарантује право на брак истополних парова, ни у оквиру остваривања права на приватни и породични живот, нити у оквиру остваривања права на склапање брака. Ова одлука Европског суда потврдила је низ других пресуда донетих у његовом раду. Позивајући се на пресуду у предмету Шалк и Копф против Аустрије, Европски суд је напоменуо да је питање истополних бракова „предмет националних закона држава уговорница“. Како је даље навео, члан 12. Европске конвенције потврђује традиционалан концепт брака који представља заједницу мушкарца и жене, те „не намеће обавезу владама држава уговорница да истополним паровима обезбеде приступ браку“. Када је у питању принцип недискриминације и право на поштовање приватног живота гарантовано чланом 8. Европске конвенције, Европски суд је поновио да су „државе још увек слободне да приступ склапању брака резервишу за хетеросексуалне парове“.

А ја сам, упркос свему томе, у оквиру новог пројекта ОНО и ДСЗ у Србији, тужен јер сам бранио природну породицу.

И био сам, пишући своје текстове, много умеренији чак и од неких радикалних друштвених активиста – хомосексуалаца са Запада, који се уопште не слажу са тиме да имају „право на брак“.

Сведочење Камиле Паља

Позната америчка феминисткиња и лезбејка Камила Паља је, рецимо, отворено написала: “Хомосексуализам није „нормалан“. Напротив – то је изазов упућен норми, који има свој почетак у перманентно револуционарном карактеру квир – теоретичара, који су сами по себи штаб намрштених лоповчића – грамзиваца, који у духу постструктурализма покушавају да устврде како никакве норме ни нема, јер је све условно, све релативно. То су глупачки оквири у које себе смештају људи опседнути вербализмом, глуви, тупи и слепи за свет који их окружује. Природа постоји, свиђало се то научницима или се не свиђало, а у природи је наставак врсте једино и неумољиво правило. То је норма. Полно различита тела су саздана за размножавање. Мушки уд одговара женском и никакво чудачко жонглирање речима не може да промени ту биолошку чињеницу.

У свом истраживању сам открила да се историја циклично понавља. У древности увек видимо једну те исту појаву – кад култура упада у стање расапа, долази до појаве трансџендеризма. То је симптом културног колапса. Ништа тако јасно не показује декаденцију Запада као наша толерантност према отвореном хомосексуализму и трансџендерској манији. Трансџендеризам је модерна и удобна етикета коју социјално отуђена омладина лепи на себе. Педесетих година отуђеници су се звали битници, шездесетих хипици, а сада их подстичу да мисле како је њихово отуђење изазвано проблемима с џендером.

Узнемирава ме популарност и доступност операција „промене пола“. Људе подстичу да их врше чак и сада, када су сва достигнућа науке показала де нема начина да се измени нечији пол. Можете себе да зовете како хоћете, али, на крају крајева, свака ћелија у вашем телу и њен ДНК остају кодирани вашим урођеним биолошким полом“. (4)

У својој књизи „Vamps And Tramps“ она истиче: “Морамо имати свест о томе да је погубно мешање геј – активизма са науком, која ствара више пропаганде него истине. Геј научници морају бити више научници него гејеви. /…/ Последњих деценија изгубили смо контролу над ситуацијом: веродостојна научност је немогућа јер рационални дискурс контролишу јуришници, у овом случају геј – активисти, који са фанатичним апсолутизмом претендују на искључиву власт над истином./…/ Прича о 10% (по којој су 10% сваке популације гејеви, нап. В.Д.), коју ропски понављају средства масовног информисања, била је чиста пропаганда, и то ме је, као научника, довело до презира геј – активиста због тога што они без икаквих принципа, пренебрегавају истину. Њихове измислице и измишљотине трају до данас, овога пута у вези са фрагментарним сведочењима генетике везаним за хомосексуализам, као и хомосексуалним понашањем животиња. /…/ Нико се не рађа као геј. Сама идеја је смехотресна, али, пошто је то својствено нашој претерано политизованој клими, сличне тврдње добијају тренутну подршку геј – активиста и њихових следбеника у СМИ. /…/ Раније сам сматрала да стари психоаналитички модел неадекватно описује праузрок хомосексуализма, као последицу ометености у развоју. Али се испоставило да је то истина, јер сви моји пријатељи хомосексуалци су имали доминантне и господареће мајке, сасвим у складу с прототипом./…/ Осамдесетих и почетком деведесетих страх од СИДЕ је претворио геј активисте у бесне нихилисте и мономанијаке, који су лажно оптуживали државу да су се због ње разболели. СИДА није дошла ниоткуда. Она је непосредна последица сексуалне револуције, коју је моје поколење отпочело с најбољим намерама, али чије су најгоре последице најпре погодиле гејеве. Упркос интензивне пропаганде да није тако, на Западу је СИДА пре свега болест гејева и таквом ће остати и у догледној будућности“.(4)

Она каже: “Женски хомосексуализам је у порасту, јер бојажљиви и немужевни мушкарци мало шта могу да понуде. Мушки хомосексуализам је у порасту, јер се мужевност налази у кризи… садашњи геј не може да тврди да хомосексуализам није ствар избора, јер се елеменат избора налази у сваком понашању, сексуалном или другом. Да би се општило са супротним полом потребни су напори, а са својим полом је простије. То је увек избор између прескакања препрека и комфора. /…/

Хистерија геј активизма навела ме је да поново сагледам случајеве оцрњених терапеута и пастора, који сматрају да је промена хомосексуалне оријентације могућа, и чије скупове геј агитатори непрестано ометају. Зар је геј идентитет тако крхак да не може да поднесе идеју да неки људи не желе да остану гејеви? Сексуалност је променљива и преокрети су теоријски могући, али уз то су и навике врло снажне, што се види из борбе против гојазности, пушења, алкохолизма и наркоманије…“(4)

Да ли би због ових изјава требало тужити Камилу Паља?

Моја захвалност

Захвалан сам свима који су се одазвали у овој борби која ми је, пред Вишим судом у Београду, наметнута од стране покрета политичких хомосексуалаца. Они којима сам захвалан су, својом речју, устали у име ближњих којима је на срцу будућност овог народа, али и човечанства. Јер, човечанство не жели да доживи судбину што ју је Орвел описао у роману „1984“: чизма на људском лицу, и то заувек. Заиста мислим да нам је неопходна заједничка борба за изворне вредности друштвеног живота, којих нема без права да мислиш и говориш оно што сматраш да, за опште добро, треба рећи, и да те због тога не вуку на суд модерне инквизиције тзв. „политичке коректности“. Зато се радујем свим гласовима који чине хор слободе.

Као православни хришћанин, надам се да ће браћа и сестре у Христу поменути мене грешног у својим светим молитвама. Нека нам Господ помогне да останемо на Његовом путу.

(Православна породица, 18. 4. 2019)


УПУТНИЦЕ (Интернету приступљено 18. 4. 2019)

1. http://православнапородица.орг.срб/index.php/pravoslavna-porodica/1991-tuzba-visem-sudu-protiv-vlade-dimitrijevica ;
https://stanjestvari.com/2019/04/09/milovancev-o-progonu-v-dimitrijevica/;
https://srpskistav.com/autorski-tekstovi/лгбт-инквизиција-против-српских-инте/
http://православнапородица.орг.срб/index.php/pravoslavna-porodica/1997-gradjanin-nepokorni-vladimir-dimitrijevic;
http://www.pecat.co.rs/2019/04/lov-na-vestice/

2. https://www.youtube.com/watch?v=z3uP7oS3HWM

3. https://www.in4s.net/nova-ozakonjenje-gej-brakova-bio-bi-samar-istinskoj-crnoj-gori/;
https://www.in4s.net/crna-gora-priznaje-gej-brakove/

4. http://volkgomofob.ru/problem/chto-chestnye-gomoseksualisty-govoryat-o-lgbt-dvizhenii.html

 



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , ,

1 reply

  1. Педерастија, мужеложништво, лезбијство, зоофилија, педофилија, некрофилија – греховна изопаченост и наказност, душевни поремећај и ђавоиманост, бјесовска опседнутост за коју само је Један Исцелитељ који ваистину исцељује и спасава ! Њему се молимо да све посрнуле и пале исцели и Себи призове… Брата Владимира Димитријевића да Исцелитељ Свеблаги у закриље Своје метне, сачува и заштити Благодаћу Својом ради молитава Пречисте Матере Исцелитељеве и Свих Светих, те Бесплотних Сила Небесних и нас грешних и убогих, који се у једномислију и једноверју са братом Владимиром, за њега и све нас молимо како знамо и умемо, али дубоко искрено и најдубље верујуће… Ако нам молитве наше зрном горушичиним буду налик, у искрености и вери, Плачу Мајке Божије који се Великим и Страдалним Петком, те Суботом пролама кроз сва срца Православна и сузом омива и чисти, јецајем уистињује, све ће ваљано и добродетељно бити, Миломе Богу приступачно, болесни ће оздравити и исцељени Господу славопојити и хвалохимнити, брат Владимир ће у слободи и правици Истину сведочити и сви ћемо, по Милости и Љубави Христовој, Светотројичној и Једносуштној, колико вечерас запојати : “ Христос воскресе из мртвих…
    Бог даће да буде тако !

    Liked by 1 person

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s