Виктор Колбановски: Мантра „не можемо бити већи Срби од самих Срба“ окренула се против Москве

Једнострана руска подршка српским властима по питању тзв. Бриселског споразума отворила је директни пут смртоносној евроамеричкој експанзији на постсовјетском простору

(Евроазија дејли, 22. 4. 2019)

Лекције тзв. Бриселског споразума

„Констатујемо да је Европска унија неуспешно обавила функцију посредника у  дијалогу између Београда и Приштине, која јој је додељена на основу Резолуције Генералне скупштине УН“, каже се у званичном коментару Секретаријата за информације и штампу Министарства иностраних послова Русије од 17. априла. На тај начин је Русија званично саопштила да је пропао бриселски процес и тзв. Бриселски споразуми. Пре шест година у његовом потписивању учествовали су у име Србије Александар Вучић, заједно са Ивицом Дачићем, а у име самопроглашеног Косова Хашим Тачи. Посредник у постизању овог споразума била је баронеса Ештон, високи представник ЕУ за спољне послове и политику безбедности. И поред свега, није излишно да у овом тренутку проанализирамо у шта се за Русију преобратила њена подршка српским властима из 2013. године по питању „Бриселског споразума“, који ни једном речју чак ни не помиње Резолуцију 1244 Савета безбедности УН.

Подсећамо да је, у складу са захтевима тог споразума, Србија добровољно предала самопроглашеном Косову стварну контролу над безбедносним структурама, правосуђем и управом[1] на српским територијама, у замену за обећање некаквог датума почетка приступних преговора са ЕУ и некакве „Заједнице српских општина“, која узгред буди речено, никада није ни формирана.

Косовски Срби, опозиција и јавност Србије су у пролеће 2013. године одлучно иступили против оваквог деловања своје владе. У Београду су се одржавале демонстрације више хиљада људи. Косовски Срби су тада формирали Скупштину АП Косова и Метохије. Лидери српских општина упутили су отворено писмо и неколико писама вишим државним функционерима Руске Федерације са молбом да Москва прими једну делегацију како би се размотрила настала ситуација. Српски патриотски покрет „Двери“ позвао је Русију да буде посредник у преговорима између власти Србије и косовских Срба, који су се супротставили намерама своје владе.

Међутим, у Москви је доминирао утицај лобиста који су обезбеђивали монополску позицију српским властима. Захваљујући залагању ових лица, Москва је отворено игнорисала ове важне позиве српског народа. Истовремено, потписивање историјског Споразума о стратешком партнерству између Русије и Србије од 24. маја 2013. г. морало је у очима српске јавности да делује као давање подршке од стране Москве тзв. Бриселском споразуму. Политичка мантра о томе да „ми не можемо бити већи Срби од самих Срба“ окренула се против Москве и то са последицама које су драматичне.

Шта је Москви у коначном збиру донела политика уступака на Балкану

Није требало дуго чекати на негативне последице. Већ после девет месеци, Кетрин Ештон и Викторија Нуланд, надахнути „балканским пробојем“, наступили су као западни тутори евромајдановаца и каснијег државног преврата у Кијеву. У Украјини је наступио период хаоса, почео је рат у Донбасу, који траје до данас. Тако је једнострана руска подршка српским властима по питању тзв. Бриселског споразума отворила директни пут смртоносној евроамеричкој експанзији на постсовјетском простору.

Виктор Колбановски (Извро: Информер)

Од почетка 2018. године српски председник и министар иностраних послова су периодично све чешће давали изјаве о „неопходности компромиса“, о томе да „Србија не може да све да, а да ништа не добије заузврат“. Српски лидер је стално обећавао да ће до тог и тог рока представити своју позицију по питању Косова. Поједини извори тврде да је у бриселским кабинетима разрађен подробни план „поделе Косова“. И Приштина је са своје стране истицала идеју „корекције граница и размене територија.“ Албанци су сачинили план корекције границе и припајања „Републици Косово“ три српске општине претежно насељене Албанцима: Прешево, Бујановац и Медвеђа.

При том у Европској унији не постоји јединствен став у вези са решавањем питања Косова, тамо су позиције супротстављене. Ево како ситуацију описују немачкe „Дневне новине“ (Die Tageszeitung):

„Лобисти блиски Србији, као што су аустријски дипломата, Волфганг Петрич или бивши премијер Велике Британије, Тони Блер, водили су заједно са Аустријом, Мађарском и другим владама десне оријентације кампању у прилог размене територија. Насупрот томе, Немачка и земље северне Европе, заједно са већином експерата из југоисточне Европе, блокирали су тај процес. Размена територија по етничком принципу не само да нарушава основне европске вредности, већ може да отвори Пандорину кутију и изазове сукобе у Босни и Херцеговине, Македонији и другим државама.“

До „разграничења,“ „корекције граница“ и „размена територија,“ хвала Богу, није дошло и надамо се да ће све то отићи у прошлост, заједно са закржљалим остацима „бриселског процеса“. Сада је што се косовског питања фокус на новој немачко-француској иницијативи. Тим поводом су у Приштини представили наредни непознати адут (темная лошадка)[2] Запада, под називом „двојни суверенитет“. „То тек треба проучити. Када је Запад признао противправну самопроглашену независност Косова, нико о двојном суверенитету није говорио“, изјавио је о овоме, 17. априла, шеф руског Министарства иностраних послова Сергеј Лавров.

Стога, када у Москви чујемо за следеће предлоге о решавању ситуације око Косова не треба да мислимо да ови геополитички догађаји не утичу на ситуацију дуж руских граница. Пример је тзв. Бриселски споразум, који јасно показује шта је резултат туђих сценарија чији су аутори одвратни закулисни играчи и који су уперени како против Србије, тако и против Русије.

Питање Косова мора у спољнополитичкој агенди и у сфери интереса националне безбедности Русије да заузима најмање оно место које Косово заузима у Немачкој, Француској, ЕУ и код других учесника процеса решења косовског питања.

Виктор Колбановски (Колбановский) је директор Међународног центра за балканску сарадњу. Помоћник посланика Јединствене Русије Сергеја Железњака

Са руског посрбио и напомену о аутору написао: Зоран Чворовић


[1] Прим. ЗЧ: Под управом аутор, по свој прилици, има у виду органе локалне самоуправе на КиМ организоване према законима Србије, који су функционисали до примене тзв. Бриселских споразума.

[2] Прим. ЗЧ: Превод енглеске фразе dark horse, са значењем особе која је пуна изненађења, неочекивано моћни кандидат за победу.

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , , ,

4 replies

  1. „Шта је Москви у коначном збиру донела политика уступака на Балкану“?

    Донела је “Балкан“ у Украјину!
    Ко ђаволу чини уступак на капији, ђаво му долази као “гост“ у кућу!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. „Питање Косова мора у спољнополитичкој агенди и у сфери интереса националне безбедности Русије да заузима најмање оно место које Косово заузима у Немачкој, Француској, ЕУ и код других учесника процеса решења косовског питања.“

    Не само толико, него и много више од њих. Јер треба поставити питање, којим правом се Немачка и Француска уплићу у решавање питања Косова и Метохије? Рећи ће се, правом великих сила. Али те силе су већ показале свој однос према Србији (СРЈ) учествовањем у агресији НАТО пакта 1999. године и тиме показали своје праве намере. Руска федерација је ћутке подржала Бриселски споразум 2013. године зато што је веровала новој влади СНС, СПС и ПС у Србији. Касније промене у односу владе Србије према косовским Албанцима су их непријатно изненадиле, али није био тренутак за реакцију.Одустајање сепаратиста од договора са Србијом и непоштовање договореног, дало је Русији прилику да се умеша у разматрање даљих корака. Од Русије можемо очекивати и више. Да својим статусом светске велесиле, наметне свој став о косовском проблему. Као што са друге стране раде САД. Русији су чисте руке па може бити одлучнија у наметању својих ставова.
    Ово повезивање подршке Русије Бриселском споразуму и отварање Украјинског „Евромајдана“, се не би могло прихватити. Запад је доста раније кренуо против интереса Русије. Још када је у Нато пакт примио све бивше чланице Варшавског уговора. То је било пре НАТО агресије на Србију. Русија као велика нуклеарна сила нема потребе да се превише брине за то. А тога су свесне и регионалне силе Европе. И да поновим, Русија може и треба да „адвокатима“ самопроглашене државе „Косова“ у Европи јасно стави до знања, да то што раде може да изазове „ланчану реакцију“ по другим деловима Европе. И да је боље да одустану од намера прекрајања граница суверених држава. Јер је и Други Светски рат почео са прекрајањем граница од стране војно ојачаног Немачког Tрећег рајха.

    Свиђа ми се

  3. Ми Русију занимамо као лањски снег. Мислим да ни Руски народ нема бољи третман. Власти у Русији на челу са Путином штите крупан капил. Ни то можда не би било лоше да су највећи капиталисти Руси али нису. Паре у Русији држе Јевреји.
    Пуштени смо низ воду одавно.

    Свиђа ми се

  4. Мој добри Добривоје. Да ли си до тог закључка дошао сам, или ти је неко помогао?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s