Слободан Малдини: Мрак прописа или Кад држава крши урбанистичке законе

Урбанизам више не служи становницима, већ је средство малобројних за стицање богатства. У борби за профитом, закони су само препреке које треба уклонити

Обновљена дворана Дома Синдиката (Фото: ФоНет/Ненад Ђорђевић)

На пољу архитектуре и урбанизма, у Србији годинама није остварен помак у јачању институција за борбу против кршења закона. По правилу, урбанистички планови не се не примењују или се спроводе селективно, а за то нико не одговара. У народу преовлађује осећај немоћи и свести да живимо у времену гажења цивилизацијских норми и тоталне деградације урбаног живота. Чувени архитекта Ле Корбизје давно је рекао да су „зграде машине за становање“, а данашње градове могуће је парафразирати као „машине за прављење новца“. Јер, урбанизам више не служи становницима, већ је средство малобројних за стицање богатства. У том процесу улози су велики, а грађанин је само нужно зло на путу моћника тржишта некретнина према личном благостању. У борби за профитом, закони су само препреке које треба уклонити.

Све више је примера кршења урбанистичких прописа, а у томе учествују и најодговорније државне институције. Недавно је објављено да је директорка „Завода за рушење споменика“ одобрила грађевинској мафији да зида у заштићеној зони у центру Београда. Ради се о рушењу два непокретна културна добра у центру града. На месту под заштиту стављене Палате Пере Велимировића из 1908. у Ресавској 25 и вредне куће стила академизма са краја 19. века у Мишарској 3, биће саграђене вишеспратнице. Поражавајуће је да је дозволе за рушење ових споменика културе издала лично директорка Завода за заштиту споменика културе Београда Оливера Вучковић, без пратећег образложења које по правилу приређује стручна служба ове институције.

Посечена стабла на Калемегдану (Фото: К. Михајловић)

На простору Београдске тврђаве у току је припрема за градњу гондоле која ће спајати Калемегданску терасу са парком „Ушће“ на Новом Београду. Посечена су сва стабла, па и она заштићена, која су се нашла на будућој траси. И у овом случају, „заборављен“ је закон садржан у Генералном урбанистичком плану Београда из 2016. у којем дословно пише: „Забрањује се постављање далековода, жичаних сајли за алтернативни превоз и рекреацију, нарочито у подручју Београдске тврђаве и у њеним ширим визуелним и акватериторијалним обухватима“.

Посетиоци недавног ФЕСТ-а били су шокирани обимом девастације Велике дворане Дома синдиката, комплекса заштићеног и проглашеног спомеником културе. Ова јединствена зграда саграђена је по пројекту архитекте Бранка Петричића 1947. у духу аутентичног и данас поново актуелног соцреализма, под утицајима касног модернизма. Многи се сећају изванредног амбијента врхунски дизајниране Велике дворане у префињеним светлим тоновима, са плитким лучним ребрастим сводовима и јединственим оргуљама у региону. Нажалост, аутентичан ентеријер је уништен, оргуља више нема, све површине обојене су у одбојну црну боју, а на зидове су приковане сирове даске, упропастивши јединствен дух некадашње сале због којег је и заштићена као културно добро.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Вечерње новости/Crystal Ship, 22.3.2019)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s