Јован Ранисављев: Како нам је Горан Милић 1999. желео „ведро небо над Београдом“

Пролеће те 1999. године је уписано као најоблачније и најкишовитије у историји праћења, облаци и кише били су скоро непрекидно до јуна месеца. Да Бог штити Србију схватио је и Горан Милић са ХТВ-а

Косач (Фото: Зоран Јовановић Мачак)

Да утврдимо чињенице:

– Бомбардовање се није могло спречити.

– Милошевић и Милутиновић су понудили у преговорима у Рамбујеу улазак Србије у НАТО, али под једним државним кровом са Косовом.

– Предлог о уласку (целе) Србије у НАТО је одбијен уз збуњену фацу и речи Олбрајтове: „То сада није на дневном реду“.

– Дипломата обавештајац Мирослав Марјановић „Атос“ из наше амбасаде у Паризу донео је Милошевићу у мају 1998. на 200 густо куцаних страна план напада НАТО-а на Србију за септембар/октобар 1998. уз савет француских официра да се не питамо ништа, да је план моћника одавно зацртан.

– Милошевић је план игнорисао и мислио да ће причицама уз виски и јагњетину договорити све са Холбруком.

– Милошевићева и Кргина одговорност је што су касарне исељаване тек 20-ак дана пре бомбардовања, и зато је уништено толико технике и средстава – беспотребно.

– Шиптарске избеглице су кренуле према границама 28.марта, 4 дана после агресије, и то није био разлог бомбардовања.

– Нису могли сви бити на Кошарама, мобилисан је само ПВО резервни састав, и пешадија из јужне Србије као резерва за случај копнене инвазије.

– Бомбардовање и насилно одвајање и комадање туђе територије (сада се види) био је геополитички потрес и план рушења међународног правног поретка.

– Пролеће те године је уписано као најоблачније и најкишовитије у историји праћења, облаци и кише били су скоро непрекидно до јуна месеца. Да Бог штити Србију схватио је и Горан Милић са ХТВ-а када је свако вече са Мораном Касаповић, Силваном Менђушић и Гораном Ротимом у специјалној пропагандистичкој емисији НАТО-а на ХТВ-у (једини сигнал у Бачкој и Срему на српском језику) – зажелео „ведро небо над Београдом“.

– Русима није дата зона одговорности на Косову после рата, долазак на Приштински аеродром је био пуцањ у празно руских србољубивих официра, којима је врховни командант био Јељцин (и тада, онај ко је веровао да је 20 руских оклопњака јаче од 50.000 НАТО војника са пуном ратном опремом који су улазили на Косово, није имао везе са реалношћу).

– Тих дана сам посејао 14 кј кукуруза са ћалетом. Он је возио и сејао, ја седећи на блатобрану трактора мењао маркер са леве на десну страну. Петсто метара од наше њиве војска је укопавала „КУБ“ на потезу „Ливаде“ у атару села Товаришева у Бачкој, на малом узвишењу. Гледао сам ракету и заборавио маркер. Ћале се није драо, само је рекао: „Нема везе, сејаћу овај ред одока, али када посејемо, ти нећеш ићи тамо где копају!“ Рупа и данас стоји.

– Изнад нас је падало на хиљаде летака: „Предајте се, одложите оружје, док ви ратујете Марко Милошевић ужива у Бамбиленду.“ Тек посејана њива била је бела од летака. Смејали смо се баналној пропаганди, знајући да ни Марко ни Слоба више нису битни. Да су вам битни, могли сте их ликвидирати још у Дејтону. Ви хоћете Косово! Са њим ћемо се после обрачунати.

– Кували смо и пекли колаче сви заједно у комшилуку. Никада није било веће слоге, мржња и завист нестале, швалерање и скрнављење брачних постеља скоро да није постојало. Није било алкохоличара, брачних проблема ни развода, свако је радио што је најбоље знао.

– Без невоље нема богомоље.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Јована Ранисављева)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Брутално добар текст.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s