Последице НАТО бомбардовања: Раст обољевања од малигних болести код деце од 5–9 година

Представљени нови резултати о последицама НАТО бомбардовања

Фото: N1

Научномедицинска студија коју је Комисија за утврђивање истраживања последица НАТО бомбардовања урадила са Институтом за јавно здравље „Милан Јовановић Батут“ показала је да код деце у узрасној групи од пет до девет година, а која су рођена после 1999. године, постоји одређена тенденција раста оболевања од малигних болести.

„Ми смо добили податке да постоје назнаке статистичке значајности везане за ту групу популације, за малигне болести крви. Можемо рећи да је на ту групу деце деловао одређени фактор да она буду осетљивија на настанак малигне болести“, рекао је председник Комисије Дарко Лакетић.

Лакетић је рекао да је од суштинског значаја да се идентификује узрочник.

На конференцији за новинаре у Скупштини Србије, он је објаснио да су за потребе научномедицинског истраживања анализирали учесталост малигних обољења код деце која су рођена у централној Србији, пре и после НАТО бомбардовања.

Како је објаснио, фокус истраживања је био на деци, јер код одраслих постоји мноштво фактора ризика попут пушења или гојазности.

Према његовим речима, истраживачи су користили приступ који се састојао у томе да се анализира учесталост одређених малигних болести код различитих генерација, али у истом узрасту.

За сваку генерацију се, каже, одређивао статистички ризик, односно са којим процентом вероватноће једна генерација има ризик да оболи од одређене малигне болести.

Када су одредили ризик, анализирали су учесталост свих тумора у одређеном генерацијском узрасту и најчешћи тумори који се јављају код деце од рођења до четири године су неуроектодермални, од пет до девет година се јављају малигне болести крви, од 10 до 14 године јављају с тумори мозга, од 15 до 18 године се најчешће јављају солидни тумори.

„Уколико приметимо да се подаци и та стопа ризика и стопа оболевања за неку генерацију разликују, ми сумњамо да је та генерација била изложена неком токсину који је проузроковао да та деца буду појачано осетљива на настанак одређених малигних болести“, објаснио је Лакетић.

Каже да су добили податке да се то догодило неким генерацијама које су рођене у периоду 1999. године у узрасној групи од пет до девет године где су испитивали малигне болести крви.

„Страдање Србије се не сме заборавити“ 

Значајан пораст оболевања је постојао и у групи од 15 до 18 година, али резултати, када је реч о тој групи, могу бити познати тек за неколико година.

Истраживање, истиче Лакетић, недвосмислено показује да је више генерација у одређеном осетљивом периоду било изложено неком фактору који их је учинио осетљивијим за оболевање од одређених малигних болести у односу на неке друге генерације у истом узрасту.

Лакетић је рекао и да није сигуран да постоји јединствена национална свест о страдању Србије у НАТО агресији 1999. године и додао да се то не сме заборавити, нити умањивати, нити прилагођавати потребама великих или малих сила.

„Ми смо земља жртва, која не само из својих, већ и из цивилизацијских разлога мора да сачува истину“, рекао је Лакетић.

Подсетио је да је Комисију за утврђивање последица НАТО бомбардовања по здравље становништва основала прошле године Народна скупштина на предлог Маје Гојковић.

Како је рекао, ова власт је после много година почела први пут да говори о томе да је неопходно утврдити последице по здравље људи и животну средину коју је изазвало коришћење муниције са осиромашеним уранијумом.

Обимна документација је тим поводом стигла из Италије, односно италијанског парламента који се бавио том темом која се тицала оболевања италијанских војника на КиМ.

Лакетић истиче да су паралелно са тим прикупљали информације путем исказа грађана и података из здравствених установа о оболењима која могу имати везу са токсинима које комисија истражује.

Фокус истраживања на деци

Неуролог Даница Грујичић указује да се малигне болести, резервисане за старије, јављају код деце, да су агресивне, да је морталитет појачан код солидних тумора.

„Сада опет имамо проблем с агресивним бластомима, за месец дана израсте тумор који смо већ видели“, каже Грујичићева.

Иако су стручњаци сагласни да је бомбардовање злочин, нису око тога јесу ли НАТО бомбе пресудно утицале на пораст малигних болести.

Епидемиолози подсећају да је загађења средине било и пре и после бомбардовања. Сматрају и да је требало сачекати поуздане податке.

„Постоје научне установе које тврде да уранијум није канцероген, он је токсичан, али није повезан с раком. Ми се враћамо на тоскине, али нема убедљивих података“, каже епидемиолог Зоран Радовановић.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Танјуг/РТС, 19. 3. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Kako objašnjavate da vam je naslov teksta tvrdnja a potom navodite i drugačije mišljenje oko veze sa bombardovanjem? Da li nedostaje znak pitanja na kraju? Gde je objavljena studija? Gde se može videti, snimiti i proveriti?

    Свиђа ми се

  2. O čemu ovaj epidemiolog govori? Pa on je na ovaj tekst nalepljen kao treća noga nekom frankenštajnu. Ako je ovde reč o studiji i konkretnim podacima, što ovaj trabunja o opštim mestima? Ne razumem taj diletantizam.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s