Почетна намера за писање ових редова била је да питам пољске, украјинске и немачке власти да престану са политичким прогоном конзервативног милитанта
Мануел Оксенрајтер, Молдавија
Са бојног поља стижу добре вести о борби против планетарне олигархије. Прогон конзервативног мишљења и оних који га заступају на међународном нивоу је сигуран знак да њихово мишљење стиче све већу и већу подршку. Те стога налазим да је мој пријатељ из Немачке, познати активиста и новинар, Мануел Оксенрајтер прогањан у три државе истовремено – у Немачкој, Украјини и Пољској. За шта се он терети? Према изворима из мејнстрим медија, овај опасни човек је, не само руски агент од утицаја због сарадње са ТВ каналом РТ или због сарадње са конзервативним сајтом Katehon.com, већ је и професионални шпијун Кремља, који служи Путиновој званичној пропаганди. Он истовремено – horribile dictu!-успева да буде и опасни терориста, као прави херој из холивудских филмова. Аутори чланка објављеног на сајту http://www.observer.com користе све могуће епитете да би једну особу представили као опасну по читаву јавност: немачки активиста је и нео-нациста, десничар-екстремиста, фашистоидан је, а раније је сарађивао и са послаником партије Алтернатива за Немачку. А, како би се овај човек у потпуности понизио, у чланку се као компромитујући, спомиње његово пријатељство са познатим руским филозофом, Александром Дугином. Поред тога, Мануел Оксенрајтер је повезан и са политичким затвореником у Пољској, Матеушом Пискорским, чија је кривица у његовом ставу и покушају да се превазиђу стари анимозитети између Пољске и Русије и да се успостави сарадња између две земље.
Овакве глупости не могу да утичу нимало, ни на кога са минимумом аналитичких могућности и критичким духом. Али, у контексту тоталног медијског рата којим управљају атлантистички центри утицаја, овакво причање прича се савршено уклапа са општим наративом новог Хладног рата покренутог против Русије. И, когод се усуди да напусти званичну линију новог глобалистичког Политбироа, бива прогањан, оклеветан, маргинализован, па чак и кривично гоњен. Тоталитарна идеологија такозване политичке коректности, коју је након пада Совјетског савеза, наметнула нова глобалистичка екстратериторијална империја, делује у свим државама под њеним утицајем. Од свих НАТО држава, изгледа да су само Мађарска и Италија успеле да престану да буду вазали нове “империје зла”. Александар Солжењицин је био потпуно у праву када је француском писцу и политичару Пјеру Девијеру рекао да су дисиденти доскора били са Истока, а сада су са Запада.
Почетна намера за писање ових редова била је да питам пољске, украјинске и немачке власти да престану са политичким прогоном конзервативног милитанта, чија је једина кривица у природи односа Запада и Русије. Али, мислим да би такав приступ стварима био бескористан из једноставног разлога што су све ове три државе које прогоне нашег часног пријатеља сведене на нечастан статус колонија, у којима законе не доносе законодавни органи, него центри моћи изван званичних органа власти. У овим условима, талас чистки према идеолошким критеријумима јесте део овог злогласног механизма који потискује слободу европских народа. Велика чистка коју је спроводио совјетски режим или Мекартијев лов на вештице Мекартија у Сједињеним државама, само су два историјска примера, који одговарају тренутном стању ствари под окриљем НАТО и ЕУ. Довољно је не бити русофоб, не прихватити неолиберални политички програм, заговарати превазилажење старих линија поделе између Запада и Истока, не одушевити се ЛГБТ лобирањем, промовисати породичне вредности, а посебно бити везан за духовни живот, хришћанску веру и постати Систему непријатељ број један.
Драги Мануел, ти и ја, заједно са многим нормалним људима са нашег континента имамо исцртане мете. Као што знаш, и мене сада кривично гоне и прети ми опасност одласка у затвор на седам година. Ми смо заједно део велике породице интелектуалаца из многих држава који поштују исте вредности и представљају, без оклевања и жаљења, нову међународну мрежу новог европског дисидентства. Потпуно смо свесни да се велике ствари не постижу без напора и жртвовања. Наша снага је у нашем јединству и пријатељству. Нека је наш противник много јачи од нас. Ми волимо да се боримо на једини начин који знамо, речима – а оне су јаче од читавог репресивног апарата наших непријатеља. Највећи део нас верује у нашег Господа, Исуса Христоса, који нас води и чува свуда и стално. Па, зато, не буди тужан, драги пријатељу. Хвала Богу што нам је пружио разлог због кога би требало да преузмемо велике ризике. Наш мирољубиви “интелектуални тероризам” који узрокује знатну штету Систему, једини је разлог због којег је твоја слобода сада угрожена.
Пролеће европских народа је већ немогуће блокирати. А, заслуга за будуће велике континенталне промене је и твоја, драги Мануел.
Бог те благословио!
Нека Бог благослови и све европске народе.
Новинар и издавач из Молдавије, ранији анти-совјетски дисидент, тренутни анти-глобалистички дисидент
Categories: Преносимо
Оставите коментар