Даница Грујичић: НАТО од нас направио експериментални полигон

Ви у Србији више немате породицу која нема неког оболелог од малигних болести, нагласила је начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије

Даница Грујичић

Београд – Прелиминарни резултати научномедицинске студије показују пораст учесталости малигних болести, а нарочито леукемије код деце од пете до девете године.

Број деце оболеле од малигних болести крви и мозга у великом је порасту и од 1999. године је сваке године све већи.

Даница Грујичић, начелница Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије, која је и чланица Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања, каже да су клиничари увидели да су болести чешће, да захватају све млађу и млађу популацију и да су агресивније.

То је посебно било изражено између 2007. и 2012. године и то посебно када су тумори мозга у питању.

„Ми знамо да је наступило огромно загађење у априлу 1999. Чак је и садашњи руководилац УНЕП-а, који је био тада овде, рекао да се ради о еколошкој катастрофи, регионалних размера. Да је геноцидно то што су урадили говори и сама чињеница да су гађали све оне циљеве који су били на мапи хазарда. На ту мапу се стављају постројења која ако уништите некаквом експлозијом, она доводе до еколошке катастрофе. Они су то намерно радили. Намера геноцидна, они су од нас направили један експериментални полигон”, навела је Грујичићева.

Како је додала, оно што мора да се уради јесте да се изврши једно детаљно и математички прецизно испитивање.

„Колико је токсичних материја било у ком постројењу, питање је хоћемо ли икад добити податак колико су они испустили осиромашеног уранијума. Са проласком времена то је све теже, али постоје стручњаци који тачно могу да разликују историјска загађења и нова загађења, може се тачно одредити шта припада загађењу од Чернобиља, шта од НАТО бомбардовања. Речено нам је да је формирано координационо тело и да су четири министарства потписала сарадњу, прикупити податке, ту војска има најважнију улогу. Треба да добијете податке од хемијских индустрија колико је материја било. И онда да се види где је загађење било највеће”, нагласила је она.

Говорећи о случају да су девет од десет војника који су чистили исто место где је пао пројектил настрадали од исте болести, наглашава да у случајности не верује.

„Ви у Србији више немате породицу која нема неког оболелог од малигних болести”, нагласила је она.

Опрема: Стање ствари

(Б92/Срби на окуп, 13. 2. 2019)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

4 replies

  1. Оно што забрињава у овој озбиљно загађеној земљи после НАТО агресије, је да се у стручној групи увек нађу неки који негирају утицај бацања штетних материја на повећање обољења становништва у Србији. И што додатно чини тешкоће, ти људи спадају у познате стручњаке за епидемије, чија се реч слуша.

    Свиђа ми се

  2. Знам да ће ово изазвати негодовање, али мора се говорити – јер је ово отишло предалеко. Госпођа Грујичић је некомпетентна за тему. Она је хирург, апсолутно без икакве стручне везе са темом. Њен тим је трагично некомпетентан. Такође, нема регситра за рак на КиМ из 1999, и пре, дакле нема релевантних података. Даље, она тврди да тим треба да се бави научним доказивањем улоге агресије НАТО на здравље, а унапред зна резултат. То је аутодисквалификација првог реда. Ово све заједно узето говори да је она корисни идиот НАТО, верујем не намерно, али ухваћена у неку сложену интересну мрежу. Њен подухват биће огромна национална срамота, јер ће фалш истраживање бити побијено за пар година у врхунским часописима и НАТО ће добити индулгенцију за злочине.
    Не ради се то како је Грујичић започела. Њу већ превентивно сецира онај епидемиолог кога плаћа ЦИА, а ми никако да схватимо шта ће њен аматеризам да нам донесе.

    Свиђа ми се

  3. Пре свега другог, рекао бих да сам чланак, односно интервју, нема и не може имати вертикално потребну снагу, без обзира да ли се ради о лекару интернисти, или неке друге категорије. Иако, ако је неко „načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije, koja je i članica Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja“, то довољно објашњава, као што и објашњава да постоји и „тим“. У чланку сазнајемо (видео нисам гледао), да сада „Војска“ спроводи истраживања, што је добро. Нисам сигуран да „Регистар канцера“ не постоји, једно време „није постојао“, али нос ми говори да се он ствара. Такође: написати да је дотична докторка „корисни идиот НАТО“ је крајње неумесно. Прихватам општи приступ коментатора, да се овим темама мора приступати озбиљно, а и потом информисати јавност, што се не чини, па ето, повремено, односно, ретко, прочитамо у чујемо на ову тему. Неколико година Србија је покушавала да узлети, па се чувала да не показује сузе, али нас сада сустижу болести ове врсте, после периода инкубације и о овоме се мора говорити, објављивати – и подизати оптужнице.

    Свиђа ми се

  4. Већ ми је мука око тезе дал је осиромашени уранијум опасан или није.

    Зато сам дао следећи предлог:

    свако ко каже да осиромашени уранијум није опасан по околину и здравље добије пластично буре од 50 литара напуњено осиромашеним уранијумом, уместо туршије, стави га у свој шпајз или дневни боравак. После десет година да видимо резултат и ко је у праву.

    Шта мислите колико оних који нас данас убеђују у безопасност осиромашеног уранијума би пристало на овај предлог?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s