Слободан Антонић: О „маснокопитарима“

Вучићеве аналитичаре сам назвао „маснокопитарима“, упоредио сам их са интелектуалним хијенама које „очекују да ће им странка која долази на власт, као награду, бацити какво масно копито“

Слободан Антонић (Фото: Медија центар)

Унајмљени мозгови у служби власти

О „Вучићевим аналитичарима“ да пише „Коштуничин аналитичар“?, приметиће злобник. Стара и нетачна оптужба, настала је 2002. године, када сам се успротивио избацивању 45 посланика Демократске странке Србије из скупштине. ДСС је тада, по истраживањима јавног мњења, био најјача партија у Србији. Да та странка буде искључена из парламента зато што је избачена из ДОС-а? То је глупо и погрешно, по свим критеријумима парламентаризма и демократије.

После је Уставни суд поништио то избацивање, али у острашћеном делу јавног мњења остало је запамћено да су четворица аналитичара приговарала чишћењу скупштине од „антиреформских посланика“: Ђорђе Вукадиновић, Слободан Антонић, Огњен Прибићевић и Срба Бранковић.

Доцније је Прибићевић постао амбасадор у Берлину, а Бранковић се усредсредио на истраживања јавног мњења, па су престали да коментаришу политичка збивања. Тако смо од политичких аналитичара углавном само Вукадиновић и ја наставили да српску политику оцењујемо на основу два критеријума: демократско и национално. Како смо често кварили пробриселску једногласност („ЕУ или смрт“), неретко смо били главни „националистички“ сумњивци у јавном простору „европске Србије“.

Но, пошто су Мики Ракић и амбасадори помогли да настане СНС, није прошло ни две године, а већ нас је „патриотска Србија“ прогласила „жутим потајницима“ и „издајицама“. Између осталог, те 2010. године, Вукадиновић и ја серијом чланака демистификовали смо наводну „патриотску“ и „демократску“ оријентисаност СНС-а.

ХИЈЕНЕ И МАСНА КОПИТА: Баш зато што се знало колико смо упорно, у пробриселском окружењу, бранили оба принципа – демократско и национално – напредњачки пропагандисти су организовали медијску хајку на НСПМ. Но, управо они који су 2010. године били најгласнији у доказивању да Вукадиновић и Антонић нису никакви аналитичари, већ „жутаћи у патриотским редовима“, данас, 2016. године – ето изненађења! – главне су перјанице режимске пропагандне „аналитике“.

За све врсте доброг посла: Д. Анђелковић

Вучићеве аналитичаре сам у серији полемика, у периоду уочи избора 2012. године, назвао „маснокопитарима“ („О критици СНС“, НСПМ, 6. јануар 2012). Упоредио сам их са интелектуалним хијенама које „очекују да ће им странка која долази на власт, као награду, бацити какво масно копито“. „Зато и клевећу сваког ко упозорава да политички шибицари могу да преваре гласаче“, наглашавао сам.

Тако је некако и било. Неко је добио власт, а неко збиља масно копито. Ево како је то, рецимо, изгледало на примеру Бранка Радуна и Драгомира Анђелковића. Основали су, октобра 2012. године, невладину организацију Форум за одговорну политику, да би ова НВО већ у јуну 2013. од градске власти Новог Сада добила пет милиона динара за организацију трибина. Али, до краја године одржана је само једна трибина. За 40.000 евра? Добар посао.

Исте године, Радун и Анђелковић добили су од владине Канцеларије за људска и мањинска права новац за штампање 15.000 примерака (!) зборника „Идентитет и толеранција“. А онда је 79 примерака ове књиге откупило Министарство културе. Но, према бази података српских библиотека, ова књига, наводно штампана у тиражу од 15.000 примерака, доступна је данас само у два примерка! Један је у Народној библиотеци, а други у Библиотеци Матице српске. Оба примерка се, као да је реч о најређим књигама, могу читати само у библиотечкој читаоници! Добар посао.

Још једно „масно копито“ је место за Б. Радуна у Управном одбору РТС-а. За УО РТС-а били су предложени, у складу са законским захтевом, угледни стручњаци – медиолози Зоран Јевтовић и Неда Тодоровић, етичар Јован Бабић, психолог Жарко Требјешанин, новинар Слободан Ступар…

За све врсте доброг посла: Б. Радун

Али, РЕМ је за члана УО РТС-а изабрао Б. Радуна, „политичког аналитичара“, кога је предложио, гле чуда, Д. Анђелковић, такође „политички аналитичар“. И то је било довољно да ова два „политичка аналитичара“ својим квалитетом и ауторитетом надмаше вишедеценијске специјалисте и професионалце, као и њихова удружења и асоцијације.

Наравно да Радун и Анђелковић данас уредно настављају да својим „политичким анализама“ попуњавају време и простор како на Јавном сервису и ТВ Пинку тако и у „Политици“ и „Информеру“. Они ће увек публику да умире нарацијом о премијеру који се натчовечански бори, истовремено, против „жуте хоботнице“ – састављене од „жутих тајкуна“, „жутих новинара“, „жутих аналитичара“ итд., и против страних амбасадора – који, како нам је недавно објаснио Анђелковић, „подржавају све што може да уздрма власт“ и који „стоје иза ових протеста“.

Ипак, пропагандни утицај Радуна и Анђелковића ограничен је на онај део публике који се или у политику слабо разуме или има једноставну, дихотомну (добри А – лоши Б) перцепцију стварности. Њихова главна пропагандна прича је да су „жути“ све опљачкали и уништили, а земљу издали странцима, тако да премијер сада, са тако слабом и упропаштеном земљом, не може да уради ништа више од онога што управо чини. С друге пак стране, опозиција је, тумаче нам Радун и Анђелковић, далеко гора (корумпиранија, издајничкија) него власт, тако да свако ко својој земљи жели добро, мора да настави да подржава г. Вучића.

РАКЕТЕ С400 НА КАЛЕМЕГДАНУ: Али, овако вулгарна пропагандна матрица не може да задовољи онај део публике који се пита: како то Вучић спасава „оно што жутаћи нису упропастили“ ако је управо Вучић (а не Тадић) повукао институције Србије са Севера Косова и ратификовао чак три НАТО споразума? Како би тек изгледало да Вучић Србију не „спасава“?

За све врсте доброг посла: Ж. Цвијановић (+2018)

За ту публику, која боље прати политику и склона је да о понечему поразмисли, задужен је други тип режимских аналитичара – попут Жељка Цвијановића. Тај тип аналитичара признаје да Вучић „Империји“ чини стварне уступке које није давао ни Тадић. Али, тај ће вам аналитичар тврдити да је то само привремено – до великог преокрета.

Вучић, наиме, по овом наративу, само чека да Русија и Кина довољно ојачају и да се стекне одговарајућа геополитичка констелација. Тада ће он да покаже своју праву, патриотску и русофилску природу.

Све што се у Србији дешава – од избора до таблоидне информативне мећаве – овај тип аналитичара смешта у контекст светскоисторијске борбе Вашингтона и Москве око Београда. У том контексту, Вучић се слави као мудри стратег који избегава конфликт, чува стабилност и чека да Москва коначно отвори кесу, направи нам пруге, поклони ракете и авионе… Е, тада ће Вучић коначно да откаже послушност Бриселу и Вашингтону.

Тај тренутак преокрета, наравно, никако да наступи. Али, само треба бити стрпљив и причекати, вели нам глодур „Новог стандарда“. А само „плаћеници Запада“ или „корисни идиоти“, који заједно руше премијера, могу да нападају Вучића због таквих ситница какве су изборне нерегуларности или „Савамала“. Они, јадници, заборављају на оно збиља велико и важно што наступа када Вучић најзад истакне С-400 ракете на Калемегдану.

ХВАЛОМ И КЛЕВЕТОМ ДО КАМЕРЕ: Трећу категорију режимских аналитичара чине они који изводе или тумаче „истраживања“ јавног мњења тако да сваки потез премијера добија наводну подршку грађана. Дејан Вук Станковић, који најчешће презентује резултате истраживања агенције Фактор плус, припада тој категорији аналитичара.

Та агенција, чије резултате редовно и опширно преносе главни медији, као што сам детаљно показао у тексту „Швиндлерај плус“ (НСПМ, 7. јули 2015), некоректном формулацијом питања и одговора – то је оно што се види, а о оном што се не види, не можемо судити – добија „пожељну“ слику о подршци јавног мњења свему што премијер уради.

Рецимо, када су смањене плате и пензије, Фактор плус нам је открио да, према изјавама испитаника, то није утицало на то да они живе горе него пре! Наводно, 58 посто испитаника одговорило је да живи „исто“, 17 посто „горе“, а 22 посто „боље“ (?!). Чак је релативна већина испитаника (41%), према Фактору плус, подржала смањење принадлежности за пензионере, као и за запослене у јавном сектору.

За све врсте доброг посла: Д. В. Станковић

И тако, када видите Танјугову вест од 30. маја 2016. године: „Фактор плус: Грађани највише подржавају оно што говори и ради Вучић“, одмах можете да знате да је „најновије истраживање“ ове агенције представио „аналитичар Дејан Вук Станковић“, после чега ће овај аналитичар обредати многе телевизије. Јер, тако важна информација мора се утувити просечном конзументу из ТВ гледалишта.

Али, „Вучићеви аналитичари“ нису проблем. Увек ће се наћи „аналитичари“ који, жељни камера или новца, хвале власт и клеветају њене критичаре. Проблем је у јавности. Србија нема истинско јавно мњење. Ми немамо изграђене институције које би омогућиле да се води дебата, да се чују различити аргументи.

Кажем аргументи – не страначка, политичка или идеолошка становишта. Те аргументе требало би да износе „јавни интелектуалци“. Ако вам је воља да их зовете „политичким аналитичарима“, у реду. Но, Србији је потребна дебата – у Скупштини, на РТС-у и РТВ-у, у „Политици“ и „Новостима“, на Студију Б…

УОЧИ РАЗЛИКУ: Не мислим да је „политички аналитичар“ редудантна или пејоративна категорија. Када ме питају кога ће Вучић да узме у Владу, одговор на то не може дати ни социолог ни политиколог (из које теорије?; из које парадигме?). Одговор на то даје само политички аналитичар. Зато ми не смета када ме и тако потписују.

Али, оно што је важније јесте: да ли служимо јавности како би боље разумела шта се дешава, или служимо странци која нас финансира и медијски „гура“? То се може утврдити једино уколико се устали поштена и стална дебата пред публиком.

Па нека онда публика процени. Ко је „унајмљени мозак“, а ко покушава да разуме и помогне да се разуме оно што се управо догађа. Ко хоће да произведе утисак шта јавно мњење мисли, а ко хоће да јавно мњење збиља почне да мисли.

Слободно мишљење и непоткупљивост – то је разлика између правих и лажних аналитичара. А коришћење мозга – између наших и њихових читалаца. Па да видимо којих је у Србији више.

Аутор је професор на филозофском факултету и политички аналитичар

Наслов и опрема: Стање ствари

(Време, 16. 6. 2016)

Advertisements


Категорије:Поново прочитати/погледати

Ознаке:, , , , , ,

10 replies

  1. Све што г-дин Антонић каже у овом тексту је потпуно тачно, али имам малу примедбу на последњи пасус: “Слободно мишљење и непоткупљивост – то је разлика између правих и лажних аналитичара. А коришћење мозга – између наших и њихових читалаца. Па да видимо којих је у Србији више“. Мислим да је ипак “њихових“ читалаца више, јер је и број њихових сајтова, као и штампаних гласила далеко већи (а већ о ТВ да и не говоримо). Међутим, у суштини се ради о томе како обавештавати и на своју страну привући оно што се зове “silent majority“ , а на жалост то је у великом броју у суштини “sullen majority”… Понављане демонстрације са јасно израженим захтевима су, можда, један од начина, међутим ово што демонстранти захтевају се у нормалним (северозападним)европским државама изграђивало вековима кроз државну управу, политику,економију, цркву, школу, породицу… Сада је тамо тако како је, мада ни тамо није идеално. Србија, (а ни остатак Балкана) никада у својој историји није имала ишта слично томе што демонстранти захтевају, па чак и ако им успе да на неки волшебни начин истерају са власти ову булументу башибозука која је окупирала државу, на њено место нема ко да дође ко би чак и изблиза задовољавао захтеве демонстраната. На страну и основни услов за нормалну државу: Србија уопште нема, нити је икада имала исправну и способну администрацију, тј.чиновнички апарат који би извршавао налоге иоле пристојне власти потребне за управљање државом. Па ипак, чак и најминималнија промена на боље и нормалније би већ била велики успех. Први корак је, заиста, уклањање бараба и ништарија са власти – а даље: како Бог да…

    Свиђа ми се

  2. Sve je ovo savršeno tačno što je navedeno, poštujem i mišljenje, i intelekt, i poštenje gospodina Antonića. Samo imam jednu malu primedbu, mislim da nam DUGUJE jednu dobru analizu nekad patriotsko-opozicionog portala NSPM, gde je Antonić bio redovno objavljivan, kao i neki od ovih koji se pojavljuju u gornjem tekstu. Zašto više nije, i zašto nekako ne primećuje da je NSPM promenio stranu, u smislu da je prišao kompradorsko kolonijalnom delu opozicije (protiv koje je bio dok je ova bila na vlasti), kao i drugoj Srbiji (sa kojom se NSPM preganjao po sudovima). Na nekoj staroj liniji NSPM, ostali su jedino on i Zarković, koga isto tako više nema na NSPM. Ako ćemo pisati o bivšim patriotama koji su promenili stranu, molio bih da se obuhvate svi, a ne samo grupa koja služi SNS-u.

    Свиђа ми се

  3. Увек ми је задовољство да прочитам чланак, што оно стари кажу, ученог човека. Увек можеш нешто ново да научиш.

    Ево имам један пример моја два другара и ја у току пре поднева састанемо се и попијемо чај уз мало разговора. Један стално купује најјефтиније новине које власник чита а други, само прегледа и нема телевизор а ја не купујем новине алим користим интернет и нормално гледам телевизију, мислим на спорт и филмове. И тако већ две три године прођоше и сада полако примећујем да се ја много разликујем у ставовима наше свакидашњице од стала два другара. Зато ове теме и не помињемо и чувамо добре односе.

    Зашто сам ово испричао? Па да скренем пажњу на то да полагано ментално тровање даје резултате. Ови теблоиди ,у менталном смислу, имају ефекат сиде.

    Свиђа ми се

  4. @Teletabis
    U pravu si potpuno, surova istina. Ja sam bio ubeđen da neke priče više ne mogu da prođu, bez obzira koliko se naameću, ali nije tako. Ljudi su kao sunđer, velika većina. Imam i sam takve prijatelje sa kojima su odnosi pokvareni, i Vučićevce i drugosmrdijance.

    Свиђа ми се

  5. i nije ga docekao.Sahrana ce se odrzati na **** groblju komentara.Ozalosceni autor.

    Свиђа ми се

  6. @ Komentar ceka pregled

    Ваш коментар, ем што се није држао теме, ем није био у складу са следећим смерницима за објављивање на Стању ствари:

    Српско Стање ствари задржава право да обрише или не објави коментаре који садрже неумесне осврте на личност, приватан живот, увреде, претње, непристојан речник, било какву нетрпељивост

    Иначе, пошто видим да сте баш незадовољни – слободно потражите место где је „трава зеленија“, ошишана латиница прихватљива а слобода много већа него на Стању ствари.

    хвала на правилном разумевању,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  7. @Stanje stvari
    Nisam nezadovoljan, naprotiv, malo grublji humor.Tekst se apsolutno drzao teme, samo sto to nisu bili Radun, Dejan Vuk Stankovic i Cvijanovic, vec Antonic i Vukadinovic.Citajuci smernice nisam nasao da moj komentar krsi ijednu od njih.Nikakvih uvreda, neumesnosti, netrpeljivosti, kakve, na primer, sadrzi tekst, nije sadrzavao, osim jedne, najgore stvari u Srbiji, secanja, na cetvrt veka delatnosti istih.Nisam znao da je osisana latinica neprihvatljiva, unesite i to u smernice! Mozda ne treba da budu prihvatljiva ni sva slova!Za ono sto „Stanje stvari“ hoce da prenese dovoljna su vam tri slova „k“,“v“ i „a“ (Orvel „1984“).“Sloboda je svuda ista, to i jeste problem.

    Свиђа ми се

  8. @Stanje stvari
    Osecam da je ovo pocetak jednog divnog prijateljstva!

    Свиђа ми се

  9. Питања модератору СС :

    – Псеудоними (никови) “Коментар чека преглед” и “Коментар је обрисан” сасвим непотребно уносе забуну. Да ли је могуће избећи овакве никове ?

    – Да ли извесни коментатори пишу под различитим никовима ? Да ли је то на СС дозвољено и пожељно ?

    Свиђа ми се

  10. @ Деда Ђоле

    Формално гледано, могуће је избећи али тако што би модератор стављао звездице уместо ника. Сваки коментатор има право свог надимка, или више њих: како он није увредљив, или је увредљив само за СС (или сајт против кога, а са нашег, ратује тај коментатор), мислимо да нема оправданих разлога да му бришемо надимак.

    И више од тога: битно је ШТА а не КО пише: у том смислу једна особа може имати више никова, и у крајњем случају „има право“ да уноси забуну ако јој је то намера а истовремено не крши Правила коментарисања.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s