T. Пикети и A. Вуше: Манифест за демократизацију Европе

Будући да морамо делати брзо и извести Европу из постојећег технократског ћорсокака, предлажемо формирање европске скупштине

Извор: Нови стандард

У критичном тренутку за Европу, Манифест који следи – а који могу да потпишу сви европски грађани пошто га прочитају – доноси предлог за савладавање отпора политичким променама без апстрактних дискусија; доноси конкретан план за демократизацију европских институција и политика у правцу веће фискалне и социјалне правде и делотворног решавања ургентних еколошких и миграторних проблема у Европи.

Тренутни модел управљања Европом консолидован у деценији након финансијске кризе није само нетранспарентан и неодговоран, што оличава еврогрупа, већ је и идеолошки наклоњен економским политикама готово искључиво усмереним на финансијске и буџетске циљеве. Очекивано, Европа се показала неспособном да одговори изазовима с којима је суочена: растуће неједнакости широм континента, убрзан раст глобалног загревања, прилив избеглица, структурни мањак инвестирања у јавни сектор (пре свега у универзитете и истраживања), пореске преваре и избегавање пореза…

Охрабрујући државе чланице које желе да се баве актуелном политичком и друштвеном кризом европског пројекта, наш предлог обухвата буџет за дугорочно инвестирање у јавну имовину на европском нивоу у циљу савладавања социјалних неједнакости на нивоу Уније и обезбеђивања постојане економске изводљивости аутентичног политичког модела за социјални, правичан и одржив развој Европе.

Финансирање буџета засновано је на фискалној солидарности кроз увођење четири европска пореза – на висока примања, имовину, емисије гасова угљеника, као и усклађени порез на корпоративни профит. До данас су корист од европских интеграција имали пре свега најмоћнији и најмобилнији економски и финансијски актери: највеће мултинационалне компаније, домаћинства са високим примањима и великом имовином. Европа ће повратити везе са својим грађанима само ако докаже да је способна да успостави искрену европску солидарност, тако што ће главни уживаоци процеса глобализације правично допринети финансирању јавних добара нужних Европи.

Такве политике су у постојећем институционалном оквиру практично немогуће, посебно стога што право вета сваке државе спречава заједнички фискални правац. Уговор за демократизацију Европе (Т-Дем) поставља платформу за обновљен демократски оквир, где би ове нове економске политике, посебно буџет, не само биле могуће већ и легитимне.

Успостављањем европске скупштине задужене за расправу и гласање о буџету, државе чланице могу омогућити себи да правично опорезују најпросперитетније актере и тако финансирају предложени заједнички буџет. У свом мешаном саставу који обухвата и националне и европске посланике, европска скупштина би такође имала легитимитет да делује као контратежа великом утицају који европски модел економског управљања има на социјални пакт у појединим државама.

Манифест за демократизацију Европе

Ми, европски грађани, различитог порекла и из различитих земаља, данас представљамо овај позив за темељни преображај европских институција и политика. Овај Манифест садржи конкретне предлоге, као што су пројекат Уговора за демократизацију и Буџетски пројекат, које земље могу одмах усвојити и применити ако то желе, при чему ниједна земља не може да спречи друге да их примене. Манифест могу потписати онлајн сви европски грађани који се у њему препознају. Сваки политички покрет га може мењати и унапредити.

Након Брегзита и доласка антиевропских влада на чело неколико држава чланица више није могуће наставити по старом. Просто не можемо чекати следећи излазак из Уније или даљу разградњу без темељних промена у савременој Европи.

Данас је наш континент заробљен између, с једне стране политичких покрета чији се програм своди на прогон странаца и избеглица, а који се већ спроводи, док с друге стране имамо партије које за себе тврде да су европске, али које заправо и даље мисле да су тврдокорни либерализам и ширење конкуренције – на државе, фирме, територије и појединце – довољни да дефинишу политички пројекат. Никако да схвате да управо тај недостатак социјалних амбиција ствара код грађана осећај напуштености.

Постоје друштвени и политички покрети који настоје да окончају овај фатални дијалог, окренути стварању нових политичких, друштвених и еколошких темеља Европе. Током деценије економске кризе нагомилало се ових, типично европских критичних ситуација: структурни недостатак инвестиција у јавни сектор, посебно у областима школовања и истраживања; продубљене социјалне неједнакости; убрзан пораст глобалног загревања; криза у прихвату миграната и избеглица. Међутим, ови покрети често не успевају да формулишу алтернативни пројекат и да тачно опишу како би волели да организују Европу будућности и инфраструктуру одлучивања која би јој била својствена.

Ми, европски грађани, објављујући овај Манифест, Уговор и Буџет, износимо конкретне предлоге јавно доступне свима. Предлози нису савршени, али имају ту предност да постоје. Јавност их може проценити и побољшати. Засновани су на једноставном уверењу: Европа мора изградити аутентичан модел како би обезбедила правичан и стабилан друштвени развој својим грађанима. Једини начин да им се обрати јесте да се одустане од нејасних и теоретских обећања. Европа може да обнови солидарност са својим грађанима само ако пружи конкретан доказ да је способна да успостави сарадњу међу Европљанима, а да оне који уживају корист од глобализације наведе да допринесу финансирању добара у јавном сектору чији је недостатак у Европи данас огроман. Велике фирме треба да допринесу више од малих и средњих, а најбогатији порески обвезници треба да плате више од сиромашних. То данас није случај.

Наши предлози су засновани на изради буџета за демократизацију, о коме би се расправљало и гласало у сувереној европској скупштини. То би коначно омогућило Европи да се опреми јавном институцијом која је у стању и да непосредно решава кризе и да произведе скуп темељних јавних и социјалних добара и услуга у оквиру постојане економије засноване на солидарности. На овај начин, обећање дато у време Римског уговора о „хармонизацији животних и радних услова” коначно ће добити смисао.

Овај буџет, ако европска скупштина тако жели, биће финансиран из четири главна европска пореза, опипљивих маркера ове европске солидарности. Они би се примењивали на профите највећих фирми, највише приходе (преко 200.000 евра годишње), највеће власнике имовине (преко милион евра) и на емисије гасова угљеника (са минималном ценом од 30 евра по тони). Ако је фиксиран на 4 одсто БДП, као што предлажемо, овај буџет би могао да финансира истраживање, школовање и европске универзитете, као и амбициозан инвестициони програм за преображај нашег модела економског раста, те прихват и интеграцију миграната и подршку онима који учествују у спровођењу трансформације. Такође би државама чланицама омогућио простор за маневар у циљу смањења регресивног опорезивања које оптерећује плате или потрошњу.

Није овде реч о стварању “Европе за трансфер новца”, како би се узимало од “добрих” земаља и давало лошијим. Пројекат Уговора за демократизацију овим се изричито бави, ограничавајући јаз између обрачунатих трошкова и наплаћених прихода у појединој земљи на праг од 0,1 одсто њеног БДП-а. Пре свега је реч о смањењу неједнакости унутар различитих земаља и инвестирања у будућност свих Европљана почев, наравно, од најмлађих међу њима, без привилегованих земаља.

Будући да морамо делати брзо и извести Европу из постојећег технократског ћорсокака, предлажемо формирање европске скупштине. То ће омогућити да се расправља и гласа о новим европским порезима и буџету за демократизацију. Европска скупштина се може успоставити без измена важећих европских споразума.

Европска скупштина би, наравно, морала да комуницира са постојећим институцијама у којима се доносе одлуке (посебно са еврогрупом у оквиру које се министри финансија земаља еврозоне неформално састају сваког месеца). Али, у случајевима неслагања, скупштина би имала коначну реч. У супротном, био би компромитован њен капацитет за нови транснационални политички простор у коме странке, друштвени покрети и невладине организације коначно имају прилику да се изразе. Такође би у питање био доведен и стварни значај скупштине као платформе преко које би се Европа коначно отргла вечној инерцији међувладиних преговора. Треба имати на уму да правило фискалне једногласности у Европској унији годинама блокира усвајање било ког европског пореза и одржава фискални дампинг богатих и најмобилнијих, што је пракса која је упркос свим обећањима и данас на снази. То ће се наставити ако не буду успостављена друга правила одлучивања.

С обзиром на то да ће ова европска скупштина моћи да прописује порезе и да зађе у саму срж демократског, фискалног и социјалног договора у државама чланицама, важно је истински укључити националне и европске парламентарце. Давањем централне улоге националним посланицима, национални парламентарни избори ће де фацто бити и европски избори. Национални посланици неће више моћи да напросто пребаце одговорност на Брисел, већ ће морати да објасне својим бирачима пројекте и буџете које намеравају да бране у европској скупштини. Окупљањем националних и европских парламентараца у јединствену скупштину установиће се навика заједничког управљања која тренутно постоји само међу лидерима држава и министрима финансија.

Стога у Уговору за демократизацију – доступном онлајн – предлажемо да 80 одсто чланова европске скупштине чине посланици из националних парламената земаља потписница Уговора (у сразмери са бројем становника и политичким групама), а 20 одсто из актуелног сазива Европског парламента (у сразмери са политичким групама). Овакав избор заслужује даљу дискусију. Наш пројекат би био функционалан и са нижим учешћем посланика из националних парламената (на пример 50 одсто). Али, по нашем мишљењу, претерано снижавање ове размере могло би да умањи легитимитет европске скупштине за учешће свих европских грађана у склапању новог социјалног и фискалног пакта, док би сукоби демократског легитимитета између националних и европских избора могли рапидно да уруше пројекат.

Сада морамо брзо делати. Мада би било пожељно да све земље Европске уније без одлагања приступе овом пројекту, и мада би било важно да га у самом зачетку усвоје четири највеће земље еврозоне (које заједно чине више од 70 одсто БНП и становништва у зони), целокупан пројекат је осмишљен тако да га било који подскуп земаља које то желе може правно и економски усвојити и применити. То је важно јер се земљама и политичким покретима који то желе омогућава да покажу своју спремност да учине врло конкретан корак неодложним усвајањем овог пројекта, или његове унапређене верзије. Позивамо све мушкарце и жене да преузму своју одговорност и узму учешћа у детаљној и конструктивној дискусији о будућности Европе.

Текст Манифеста је припремило седморо аутора: Мано Бужу, економиста; Лука Шансел, потпредседник Лабораторије за неједнакости у свету, Париска школа економије; Ан-Лор Делат, економиста, сарадница Националног центра за научна истраживања; Стефани Енет-Воше, правница, професорка Универзитета Париз-Натер; Тома Пикети, економиста, професор на Париској школи економије и Школи за високе студије друштвених наука; Гијом Сакрист, политиколог, шеф катедре на Универзитету Париз 1-Сорбона; Антоан Воше, политиколог, професор Националног центра за научна истраживања, Универзитет Париз 1-Сорбона – а потписали су га многи други.

Превела: Милица Јовановић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Пешчаник/Нови стандард, 12. 12. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s