Свештеник Ненад Илић: Светионик

Свети Алимпије је био ђакон, одан служењу. Да би могао да служи људима морао је да се издвоји, а да им ипак остане доступан. И тако је постао чудесни светионик

Фото: Фејсбук страница свештеника Ненада Илића

Светитељ кога су прослављали у Крсној слави моји преци, а прославља га и моја породица данас, Преподобни Алимпије Столпник, провео је живећи на остацима једног античког стуба у северном делу Мале Азије 53 године! Као светионик.
У тропару, прво се помиње његово трпљење.
Педесет и три године је служио као светионик!

У почетку је имао неки склепани кровић над главом, али кад су га једне ноћи демони сами, или људи опседнути злом, напали гађајући га камењем, скинуо је и тих неколико дашчица и остао потпуно изложен сунцу, киши, ветру, снегу, мразу.

За време олуја, муње које бирају да се спусте на највишу тачку, само су га осветљавале, а током мирних ноћи људи су могли да виде изнад његовог стуба стуб светла, до неба. Многи су мислили да стуб гори. И горео је. Ужарен љубављу и вером светог.

Као млад био је пример хришћанима у свом граду Адријанопољу у Пафлагонији. Епископ и остали из цркве нису му дали да се повуче у самоћу. Био им је потребан, као пример и инспирација. Нашли су га и вратили га кад је побегао у удаљени крај. Затим је прво побегао у пустињу близу Адријанопоља где је ископао себи бунар. Бунар су му затрпали да би га опет вратили у град. А у њему је било превише жара да би га трошио на много пепела у градској вреви. Поново је отишао у пустињу и подигао цркву да би остао под заштитом свете мученице Ефимији која му се јавила у сну. И ту су почели да се окупљају многи из града. Тада се попео на остатке старог античког стуба у близини. Да се склони од новог шума. Поред стуба никла су два манастира. Мушки и женски. У женском манастиру замонашиле су се Алимпијева мајка и сестра.

Могао би неко да каже – што се није као многи пустињаци или затворници сакрио у неку пећину и тамо се молио Богу? Због чега је морао да се попне на стуб?
Свети Алимпије је био ђакон, одан служењу. Људи су му долазили са питањима, долазили су да их лечи. Да би могао да им служи морао је да се издвоји, а да им ипак остане доступан.
И тако је постао чудесни светионик.

Свети Алимпије, ти најтрпељивији, научи ме трпљењу и стрпљењу којима ми је тако тешко овладати.
Научи ме и да служим и да сведочим Бога, ако не могу као ти кога пореде са Јосифом у искушењима и Јовом у страдању, светлошћу светионика, а онда макар светлошћу искрено запаљене свеће.
Осветли свима нама узани и често скривени пут ка оном најважнијем, моли Бога за нас Свети Божији Светиониче.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)



Категорије:Преносимо

Ознаке:,

1 reply

  1. О. Ненад је неупоредиво јачи када пише о црквено-духовним темама, као овог пута. Политички ангажовани текстови, попут оног похвалног о Сергеју Трифуновићу, много су слабији. Није довољно сагледати само позитивне стране нечије личности, треба имати целовит приступ. Чудно је како свештена лица тако често „промашују“ са својим (пр)оценама јавних личности и политичара. Сетимо се нпр митр. Амфилохија са његовим хвалоспевима Ђукановићу, па онда општецрквени хвалоспеви Драшковићу, па Филаретово одликовање Шешељу, па…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s