Драгослав Пакић: Од таксативних обавеза до такси од сто посто

Србија мора бити обе стране које морају доћи себи и бити спремне на сарадњу, мирољубиву политику, компромисна решења, стожер безбедности у региону и – пристанак на нестанак

Србија је морала умрети још пре сто година

Србија има три Мораве па би још и излазак на море за свет значио велику неправду ионако Велике Србије и још веће море. Углавном ноћне.

Због свега тога, Србија:

– мора да призна Сребреницу за своју европску престоницу, иначе…

– мора да прихвати геноцид као своје елементарно васпитање, иначе…

– мора да гусла онако како Европа и Хаг кажу и не увек само на једној струни, иначе…

– мора, уместо споменика Стефану Немањи, да подигне споменик муслиманском националном хероју Насеру Орићу и да га сматра и својим јунаком заслужним да му се певају оде у десетерцу уз пратњу гусала, иначе…

– мора поред споменика да изгради џамију покајницу у којој би Срби најмање по два сата дневно клечали на зрневљу кукуруза како би искајавали своја многобројна недела, фашистичке нагоне, терор, нездраву хегемонију, агресивну пропаганду, злочине и освајања других народа у ближој и даљој околини;

– мора јавно да призна да јој је народ обична замлата, комплетан смрад, ситна риба и дресирани послушник, Кораксићева карикатура за јавно приказивање диљем планете, партизани, четници, ранковићевци, недоношчад, ментални слабићи, промашен случај, по суштини и пракси – прогонитељ, изразито подмукао и морбидан, глуп, необразован, крив, народ који заслужује неко друго окружење, иначе…

– мора Јасеновац да прихвати као радни логор у коме су Србе учили раду и како се држи маљ и копају јаме у које сами ускачу, иначе…

– мора логоре за српску децу да третира као обданишта у којима се васпитавају млади Хрвати, будућу Европејци, иначе…

– мора Косово да призна као суверену и независну државу и да му обезбеди уредну столицу у Уједињеним нацијама. Уколико председник Харадинај, због навика из детињстава, поред столице затражи и чучавац, Срби му морају обезбедити почасну стражу, иначе…

– мора свако јутро, пре него што опере зубе, ако то уопште и ради будући да је крезава, Русима опсује мајку, сестру, све најрођеније и све редом све до завођења санкција, иначе…

Иначе неће моћи у Европу, неће имати Јужни ток, никад више Црну Гору и неће моћи да злоставља Хрвате, Словенце, да убија Муслимане и мрзи Македонце са нагласком на шиптарску компоненту.

Србија мора бити обе стране које морају доћи себи и бити спремне на сарадњу, мирољубиву политику, компромисна решења, стожер безбедности у региону и – пристанак на нестанак!

Овако таксативно набројане обавезе могу да иду и до такси од сто посто, а да свет правде и реда, бораца за људска права и здраву човекову околину, свет обећани у који сви хрле, остане немушт и невешт осим што сматра да су сва морања задата Србији по својој суштини – апсолутно морална, иначе…

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s