Србија мора бити обе стране које морају доћи себи и бити спремне на сарадњу, мирољубиву политику, компромисна решења, стожер безбедности у региону и – пристанак на нестанак
Србија је морала умрети још пре сто година
Србија има три Мораве па би још и излазак на море за свет значио велику неправду ионако Велике Србије и још веће море. Углавном ноћне.
Због свега тога, Србија:
– мора да призна Сребреницу за своју европску престоницу, иначе…
– мора да прихвати геноцид као своје елементарно васпитање, иначе…
– мора да гусла онако како Европа и Хаг кажу и не увек само на једној струни, иначе…
– мора, уместо споменика Стефану Немањи, да подигне споменик муслиманском националном хероју Насеру Орићу и да га сматра и својим јунаком заслужним да му се певају оде у десетерцу уз пратњу гусала, иначе…
– мора поред споменика да изгради џамију покајницу у којој би Срби најмање по два сата дневно клечали на зрневљу кукуруза како би искајавали своја многобројна недела, фашистичке нагоне, терор, нездраву хегемонију, агресивну пропаганду, злочине и освајања других народа у ближој и даљој околини;
– мора јавно да призна да јој је народ обична замлата, комплетан смрад, ситна риба и дресирани послушник, Кораксићева карикатура за јавно приказивање диљем планете, партизани, четници, ранковићевци, недоношчад, ментални слабићи, промашен случај, по суштини и пракси – прогонитељ, изразито подмукао и морбидан, глуп, необразован, крив, народ који заслужује неко друго окружење, иначе…
– мора Јасеновац да прихвати као радни логор у коме су Србе учили раду и како се држи маљ и копају јаме у које сами ускачу, иначе…
– мора логоре за српску децу да третира као обданишта у којима се васпитавају млади Хрвати, будућу Европејци, иначе…
– мора Косово да призна као суверену и независну државу и да му обезбеди уредну столицу у Уједињеним нацијама. Уколико председник Харадинај, због навика из детињстава, поред столице затражи и чучавац, Срби му морају обезбедити почасну стражу, иначе…
– мора свако јутро, пре него што опере зубе, ако то уопште и ради будући да је крезава, Русима опсује мајку, сестру, све најрођеније и све редом све до завођења санкција, иначе…
Иначе неће моћи у Европу, неће имати Јужни ток, никад више Црну Гору и неће моћи да злоставља Хрвате, Словенце, да убија Муслимане и мрзи Македонце са нагласком на шиптарску компоненту.
Србија мора бити обе стране које морају доћи себи и бити спремне на сарадњу, мирољубиву политику, компромисна решења, стожер безбедности у региону и – пристанак на нестанак!
Овако таксативно набројане обавезе могу да иду и до такси од сто посто, а да свет правде и реда, бораца за људска права и здраву човекову околину, свет обећани у који сви хрле, остане немушт и невешт осим што сматра да су сва морања задата Србији по својој суштини – апсолутно морална, иначе…
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар