Наташа Дракулић: Патриотизам постоји

Ја волим Србију, земљу која ми је након Олује и прогона из Хрватске дала дом, дала држављанство, шансу да се одшколујем, запослим. И зато, све што радим професионално је мој мали покушај да за то вратим

Наташа Дракулић (Фото: Време)

Разговарале смо између премијере филма Заспанка за војнике у Грачаници на Косову одржане овог понедељка, и представљања треће сезоне телевизијске серије Убице мог оца у уторак, у Београду. Наташа Дракулић је косценариста са редитељем Предрагом Гагом Антонијевићем и тог филма и те серије. Убица се нисмо ни дотакле, претходне две сезоне су биле узбудљиве и гледане па зашто не би била и ова, јер је Заспанка, као филм какав одавно није виђен, заузела сву пажњу.

Заспанка за војнике је, као што вероватно сви знају, прича о војницима једне тобџијске батерије у Првом светском рату, који су као и стотине хиљада других учинили да слава српске војске постане бесмртна, прича о њиховом херојству и пријатељству, о слози и заједништву.

Филм је претпремијерно приказан у Бањалуци, а премијерно на свечаности државног обележавања краја Првог светског рата као њен централни догађај, 1. новембра у Београду. Дан након тога увеличао је обележавање стогодишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији у Новом Саду. Прича Заспанке за војнике, судбине њених ликова, реченице које изговарају, изазвале су неке заборављене (или потиснуте) емоције.

Пројекцији Заспанке претходи ваш кратак документарни филм о Србији у Првом светском ратушто није уобичајена идејаДа ли сте тиме хтели да сугеришете да Заспанку треба гледати и као документИли да нас подсетите на историјски контекст филма?

Кратки филм Српски ратници 19121918 Милоша Шкундрића, где сам ја само мали наратив сценаристички, настао је поводом државне прославе обележавања стогодишњице Великог рата и сто година од ослобођења Београда у Првом светском рату. И овај документарац, чија је сврха била да нас подсети на те славне ратнике без којих наша држава не би постојала, и наш филм Заспанка за војнике, били су део прославе у Сава Центру и нама је веома драго због тога. А да немам жељу да једнога дана неко посматра Заспанку као документ (није да нема основа, писана је на основу књиге Стевана Јаковљевића Српска трилогија, која је аутентични документ тог периода), имам је, али то ће само време показати. Наш филм је тек кренуо својим путем и лепо је почео – реакције људи су предивне, емотивне и добронамерне и наш циљ је за сада испуњен. Важно је да допре до што више људи, поготово младих који не знају много о том периоду. Зато ћемо и имати бесплатне пројекције по школама Србије да би што више младих сазнало за једну од најчеститијих страница српске историје.

Да ли имате утисак да пре четири године није било обележавања почеткаа сада краја Првог светског ратасада не бисмо размишљали о тим данима и њиховим актерима?

Знам за много пројеката још од 2014. који су се бавили овим периодом, на некима сам и сама радила (РТС-ов играно-документарни филм Панта Драшкић, потом четвороделни серијал Репортаже из Великог рата посвећен уметностима у рату, серијал Александра Гаталице Штампа у Великом рату, па седмоделни серијал Ђаци у Великом рату), знам и за низ изложби широм Србије, низ објављене литературе, позоришних представа на ову тему.. Да је можда од самог почетка обележавања овог великог јубилеја недостајало системскије организовање, да се тако изразим, да се више зна за исте, јесте. Али, треба бити захвалан на труду сваког појединца који је дао свој допринос да се овај јубилеј забележи – где год и како год.

Зашто је Стеван Јаковљевићаутор Српске трилогијесведочанства о Великом ратузаборављен?

Неоправдано и неправедно свакако. Јаковљевићевој Српској трилогији је место у читанкама јер снага тог романа је у његовој аутентичности, у том личном опису онога што му се дешавало од тренутка када га отац испраћа у рат па до краја самог рата. И чак и оне приче и ситуације које препричава, којима, дакле, није сведок као у већем делу романа а које је чуо током рата, он као писац чини са великим разумевањем и познавањем ликова, дубоко воли сваког тог човека о коме пише, воли и поштује тог српског, обичног сељака који се без дилеме одазива позиву одбране отаџбине, воли и оно што је оставио иза себе иако то није видео и жали за тим као и тај војник.

Велики роман, често кажем да у себи носи бар стотину сјајних филмова на ову тему, минимум. Ми смо захватили у нашој Заспанци само мали део почетка тог романа, прву ратну годину. До краја рата је још дуго, тек следи голгота Србије, повлачење кроз Црну Гору и Албанију, немоћ на тој обали и интервенције руског цара Романова, пребацивање у Бизерту и Крф, плаву гробницу, пробој Солунског фронта… Надам се да ће наш филм помоћи да се нове генерације упознају са овом књигом. Читав свемир српске голготе је у њој.

Наслови бројних нових домаћих филмова и серија су без смислаВаш наслов се издвајаДа ли је цвет заспанку могуће видети?

Заспанка (лат. gentiana verna) чува гробове српских војника разасутих далеко од отаџбине, конкретно како и пише у Српској трилогији на Кајмакчалану, а нама се то допало за назив филма. Мали, плави цвет који ни стока не једе, отпоран кад се чупа, самоникао. Као што су и споменици крајпуташи симболички гроб онима који су страдали далеко од куће, тако је и овај цвет прави симбол места на којем су погинули. За незаборав мртвима.

Млади и могуће већина одраслих има отпор према домаћим ратним филмовима због њиховог пропагирања идеологије – не мислим само на партизанске филмовеКако сте је избегли?

Зато што је ни нема. Ово је дубоко антиратни филм, прича о малим људима у вихору рата, људима који су се без размишљања одазвали позиву одбране отаџбине, оставили своје породице, децу, мајке, жене, њиве, стоку.. Сећањима на све то остављено бранили су се од туробне свакодневице рата, трудили се да преживе, чували једни друге док су могли, без страха шта ће бити са њима.

Филм не уздиже руководећи кадар српске војскеМајорлик вашег филмаправи стратешке грешке – због њега суна примерпогинули многи војнициКако смо уопште победили у рату ако смо међу онима који су нас водили имали и такве људе?

Не слажем се са констатацијом да наш филм не уздиже руководећи кадар српске војске – баш напротив. Победили смо у Великом рату јер су нас водили један Живојин Мишић, један Степа Степановић, један Петар Бојовић, један војвода Путник, којег су болесног у носиљци носили кроз албанске планине. Ми се у овом филму нисмо бавили њима иако су заслужили као хероји бројне екранизације о себи, јер је ово филм о обичним људима и војницима који су имали право да се са стратешким одлукама Врховне команде не сложе, али су увек извршавали наређења. И баш како мој мајор, командант (ког тумачи изузетни Љубомир Бандовић) каже у реминисценцији за двадесетогодишњицу битке о Стевану Јаковљевићу, како у филму, тако и у књизи: „Ми смо губили све, земљу, народ. Ви тад то (обични војници) нисте знали, нисте смели да знате. Само та дисциплина нас је одржала“. Мој мајор намерно у филму нема име, ко што га нема ни у књизи Јаковљевићевој, он је командант, официр који зна да мора да испуни своје наређење. Људски се каје и жали због свега што је морао да ради, али током рата умео је да прогледа и кроз слабости својих војника, да саслуша њихове критике иако је имао право да их казни јер је био виши официр, али није. Најкомплекснији је лик овог филма. Многи ликови се у филму свађају са њим – „ти и твоји коњи“, али он је знао да коњи чувају спремност тобџијске батерије која се изводи на прву линију фронта кад је најгушће јер је она резерва исте. Али кад дође до одсудног момента, он први устаје и први пада. То је та реченица из филма: „Рђа био свако ко се склонио“. Он остаје са својим војницима. Кад треба да погину, он пада први, до тада командује. Свака му част. И хвала Љуби што га је тако маестрално одиграо.

Заспанка је актуелизовала реч патриотизамДанасзбог ратова из деведесетихта реч ствара отпор у људимаШта је патриотизамда ли сад постојиКакав човек или догађај може да га рехабилитује?

Жао ми је што реч патриотизам изазива отпор у људима, како кажете, што не би смело. Лично верујем да постоји. Патриота је човек који воли своју земљу. Ја волим Србију, земљу која ми је након прогона из Хрватске и Олује дала дом, дала држављанство, шансу да се одшколујем, запослим. И зато, све што радим професионално је мој мали покушај да за то вратим. И враћаћу док ме буде. Србија је моја земља.

Ликове који у филму изговоре само неколико реченица тумаче Небојша ГлоговацНаташа НинковићМилица МихајловићРадош БајићТихомир Арсићшто говори о важности филма.

И још мање роле тумаче и Вук Костић, Марко Јанкетић, Јово Максић и други. Милица Михајловић и Радош Бајић имају важне улоге, мајке и оца главног јунака Стевана Јаковљевића, тек у серији која ће настати од филма (четири четворосатне епизоде) видећете и њихове заокружене роле, као и пуне роле наших главних јунака. Част ми је на сваком глумцу који је био део овог филма.

Премијера Заспанке на државној свечаности обележавања победе у Првом светском рату изазвала је политизоване коментареДа ли то значи да и уметничко дело треба да се опредељује за кога је?

Оно што могу да кажем о томе, као неко ко нема никакве везе са политиком, јесте да се цитирам по команданту, мајору наше дивизије: „Отаџбина је важнија од наших живота“. Изрекао мој мајор свом нареднику. Поступио тако. Како он у филму, тако исто и ја мислим.

Шпица филма је на ћирилична а не латинична како је уобичајеноДа нема државне кампање за чување ћирилицевероватно се то не би ни приметило с обзиром да имамо ту предност да нам Устав дозвољава да користимо оба писма.

Заспанка за војнике је увек била и биће само на ћирилици. Као и сав програм РТС-а, као и сви домаћи филмови. По Уставу, званично писмо ове земље је ћирилица – а филм у најлепшем могућем смислу представља исту. Ћирилице се нико не стиди. И нема ни разлога.

Да ли ће Заспанкас обзиром да је Гага Антонијевић и амерички редитељстићи до тамошњих гледалацаИ викао део екипесигурно размишљате о томеДа ли ће тамошњи гледаоци умети да осете ваш филм?

Сваки добронамеран човек на овом свету умеће да препозна овај филм. Срж му је антиратна, човечна, доброљудска. А Гага, директни потомак Димитрија Туцовића, са све својим америчком држављанством (ко што и ја имам хрватско плус право и на босанско јер сам рођена у Ћопићевом Бихаћу) је највећи патриота ове земље. И ја исто. Да се вратимо на тему – свако наш тамо негде ће умети ово осећање да препозна, за то немам никакву дилему.

Како је било у ГрачанициОд антиратног филма се очекује да код публике изазове антиратни став

Било је одлично, заиста. Били смо и у Косовској Митровици. А и у Нишу, све истог дана… Косово је за мене моја Крајина. Четири ратне године, Олуја коју сам лично прошла. Као и све пре, Бог ми дао да исту и преживим и да се мало чујем са преживелима. Незаслужено, јер моји земљаци су је изнели кроз много теже догађаје. Памтим комшиницу која трпа земљу у најлонску кесу са гроба погинулог сина. Мени бар нико није погинуо. Материјално преболиш и преживиш, кад је жива глава и кад имаш здравље, све се може опет створити.

Косово, Дечани, мој први одлазак тамо био је уз шпалир пратње и војнике КФОР-а. Подсетило ме на УНПРОФОР у Српској Крајини 1992–1995. и детињство, ваљда ме само младост сачувала да ни не будем свесна свега тада, 31. марта 1991. кад су ми на Плитвицама ухапсили оца кад је и званично почео рат, тог крвавог Ускрса (било ми је 12 година).

Први пут после тога ушла сам у Дечане, бастион постојања Срба на Косову, пре три године. Моја крсна слава је Стефан Дечански. Палим гомилу свећа за све моје који никад тај манастир нису и неће видети. Игуман манастира ме гледа, пита зашто то све палим, објасним. Да ми благослов иако није четвртак, кад се мошти краља Стефана Дечанског, отварају да се провучем испод њих, како је обичај. Отвара их приде. Провлачим се испод. Благослов већи од живота. Очекујем управо то – опрост свих од свега и свих.

Ја могу.

Соња Ћирић

Опрема: Стање ствари

(Време, 8. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Људи као Наташа нама требају…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s