Ана Брнабић: У Сребреници није било геноцида

„Могу ли ја да кажем или ћете Ви да водите интервју сами са собом?“ Српска премијерка Ана Брнабић гостовала је у Зони конфликта DW где су питања обично непријатна

Тим Себастијан (DW): Премијерко Брнабић, добродошли у Зону конфликта.

Ана Брнабић: Хвала што сте ме позвали.

ТС: Један од услова да се Србија придружи ЕУ је потписивање правно обавезујућег споразума о мирним односима са Косовом чију независност не признајете. Преговори се одвијају с времена на време, а онда их понекад нема. Зашто би се ЕУ бавила тим зађевицама и билатералним темама? Нисте ли ви превелики проблем за ЕУ?

АБ: Мислим да је, онолико колико је наш интерес да се прикључимо ЕУ, и интерес ЕУ да проширењем покрије Балкан. ЕУ је, прво и најважније, мировни пројекат и то успешан јер по први пут у историји имамо дугорочни мир у Европи.

ТС: Добро, Ви то кажете, али ЕУ је јасно ставила до знања да не може и неће да увози билатералне спорове. Жан-Клод Јункер је то рекао прошле године. Та ствар је јасна, зар не?

АБ: Јасна је.

ТС: Неће увозити ваш спор са Косовом.

АБ: То је апсолутно јасно…

ТС: Ако не решите тај спор нећете ући, зар не?

АБ: …то је за мене нормално. Мислим да је то природна ствар. И ја бих, да сам ЕУ, тражила исто.

ТС: Али ви се нећете договорити ускоро, то сте и сами признали. Дакле нема праве перспективе уласка у ЕУ у догледној будућности.

АБ: Ту се стопроцентно не слажем са Вама јер најпре је за нас најближи могући термин за приступање ЕУ 2025. година, тако да мислим да до 2025. постоји могућност да заправо потпишемо дугорочни договор о нормализацији са Приштином.

ТС: Али у овом тренутку не изгледа тако.

АБ: Не кажем да ће се то десити. Кажем да је Србија томе привржена. Не зависи то само од Србије, зависи и од Приштине као и од наших савезника. Тако да мислим да идемо у правцу ЕУ. За мене је важно да заиста имплементирамо све реформе тако да као друштво политички и економски будемо зрели за ЕУ.

ТС: Тако Ви кажете, али ЕУ нимало није задовољна стањем реформи и о томе бих да причамо за који тренутак. Прошле седмице је ЕУ…

АБ: Ни ту се не бих сложила са Вама. Као прво…

ТС: Причаћемо о томе детаљно.

АБ: …у стратегији проширења ЕУ су Србија и Црна Гора јасно препознате као предводници. Рекла бих да је то далеко од разочарања реформама које спроводимо.

ТС: Али ЕУ је полако сита вас. На самиту у Софији у мају као и касније у Лондону постало је јасно да постоји млак однос према свих шест балканских земаља које желе у ЕУ. Не помиње се тајминг уласка, а постоји јака опозиција проширењу у виду француског председника Емануела Макрона.

АБ: Дозволите ми да кажем: мислим да немате права да тврдите да је ЕУ сита нас. То није дипломатски. И мислим да то не можете да тврдите у име Европске уније.

ТС: Погледајте шта је рекао Макрон.

АБ: Да се ЕУ заситила нас не бисмо отварали нова поглавља у преговорима, а ми константно отварамо нова поглавља што значи да је тренд да идемо ка ЕУ.

ТС: То се не слаже са оним што каже председник Макрон који је рекао да је развој у претходних петнаест година ослабио Европу. „Не мислим да је услуга земљама кандидатима, а ни нама самима овај механизам без правила у којем се стално иде ка већем проширењу“, рекао је Макрон. Тако не звуче добродошлице.

АБ: Сагласна сам са председником Макроном сто одсто. Не мислим да је проширење у прошлости било посебно успешно. Мислим да…

ТС: А није изгледно да ће бити успешно ни у вашем случају.

АБ: … мислим да је последица таквог приступа ЕУ да су земље које у њу ступају заправо слабије јер њихове економије не могу да се такмиче, а исто је са пољопривредом. Пате од снажног одлива мозгова чиме цела ЕУ постаје слабија.

 

Да ли је ЕУ сита балканских проблема?

ТС: Зашто онда не замрзнете идеју о приступању? Престаните да узимате из фондова ЕУ, решите билатералне проблеме са Косовом и све друге…

АБ: Какве фондове? Како то мислите да „замрзнемо“?

ТС: Колико само узимате од ЕУ? Добијате стотине милиона.

АБ: Добијамо… много мање од тога. Имамо претприступне фондове и они су далеко мањи од фондова намењених чланицама ЕУ.

ТС: Али одајете утисак да сте ту само због новца, зар не?

АБ: То је потпуно нетачно.

ТС: Ваш председник Вучић…

АБ: Могу ли ја да кажем или ћете Ви да водите интервју сами са собом? Само кад бих могла да кажем нешто… Прво, увек смо говорили нашим грађанима да не можемо и нећемо да гледамо на ЕУ као на ћуп са новцем. Да бољи квалитет живота, радна места и боље плате морају доћи од нас самих и снаге наше економије. Желимо да будемо део ЕУ јер је то мировни пројекат и јер делимо вредности са ЕУ.

ТС: Ако је то тачно, зашто је председник Вучић пре три године, док је био премијер, на скупу у Тирани рекао: „Доста нам је семинара. Требају нам паре из фондова ЕУ. Онда ћете видети осмех на нашим лицима.“ То је био јасан знак да је њему стало напросто до пара.

АБ: Рекла бих да сте потпуно истргли изјаву из контекста, ако је уопште тачна, а ја се не сећам те изјаве.

ТС: Тачна је. Пренело ју је више новинских агенција.

АБ: Ако је председник Вучић још као премијер ишта понављао, онда је то да ЕУ за нас није ћуп са новцем. Морамо да се старамо о сопственој економији, радним местима и инфраструктури. У ЕУ Србија иде са другим циљем. Сад, друго је питање да ли ћемо до 2025. бити спремни да се придружимо ЕУ. Ако мене питате, да ЕУ сад каже да сутра можемо да се придружимо, ја бих рекла „не“ јер још нисмо спремни. Јер у супротном бисмо имали проширење у којем и Србија и Европа пролазе лоше. Више ме занимају саме реформе.

ТС: Премијерко, када се ради о Косову, Ви стално подижете лествицу. Кажете да би коначни споразум морао да буде свеобухватан, да би морао између осталог да укључи питање људских права, мањинских права, економске сарадње, учења оба језика и културног наслеђа. То сте недавно рекли у једном интервјуу.

АБ: Апсолутно. Али како је то „подизање лествице“? То је свеобухватни договор о нормализацији. Какво „дизање лествице“?

ТС: Требаће вам за то дуго, најмање двадесет година. Зашто би ЕУ толико чекала?

АБ: Ко каже да ће ЕУ толико чекати? Ако траје двадесет година, онда се нећемо ни придружити ЕУ. Нико не тражи да ЕУ толико чека.

ТС: Ви тражите. Ви инсистирате на чланству, дакле хоћете да вас чекају.

АБ: Наравно, јер желимо да постанемо чланица ЕУ. Али више ме занимају реформе. Када будемо применили реформе, ЕУ ће доћи као природна последица тих реформи. Ако желе да сачекају, у реду. Ако не желе, опет у реду.

ТС: И то Вам је у реду?

АБ: То ништа неће променити.

ТС: Није Вам битно да ли ће чекати?

АБ: То неће нимало променити српску политику. Оно што радимо у погледу реформи радимо у првом реду због наших грађана и привреде, за бољи квалитет живота грађана Србије.

ТС: Добро, хајде да причамо о томе и детаљно о реформама…

АБ: Само да Вам кажем шта је за нас ЕУ. Прво, реформе на приступном путу ка ЕУ значе да успоставимо јаку и стабилну економију, да применимо структурне реформе које ће водити јакој и стабилној економији.

ТС: А шта је са људским правима, слободом штампе и слично? Шта је на пример са слободом штампе?

АБ: Ако ме пустите да завршим, доћи ћу до тога. Други стуб је ефикасна и транспарентна јавна управа. Трећи стуб је владавина права, јаче, незасивније, али и ефикасније и предвидљивије правосуђе.

ТС: Хајде да причамо о слободи штампе. Један од највећих проблема Ваше владе је одбијање да заштитите слободу говора. У фебруару је комесар за људска права Савета Европе рекао да се озбиљно погоршава атмосфера у којој новинари раде, уз политичаре који их називају издајницима и страним агентима и плаћеницима. Ви све то одбацујете, али Европа не пада на Ваше приче.

АБ: Најпре, ја видим да постоји слобода медија у Србији…

ТС: Нема хајке против новинара?

АБ: Видим критике председника, мене, Владе – сваког дана у медијима, као што и треба да буде у демократском друштву.

ТС: Дозволите да Вам дам пример: Александар Мартиновић је високи званичник владајуће Српске напредне странке, а он је етикетирао председника Независног друштва новинара Војводине као непријатеља Србије јер је овај критиковао власт. Да ли је то прихватљиво, да је неко проглашен непријатељем Србије?

АБ: Не кажем да је то прихватљиво.

ТС: Кажете да се то не дешава.

АБ: Најпре кажем да постоји слобода медија у Србији.

ТС: А они кажу да се чини да се погоршава атмосфера у којој раде новинари због оваквих хајки.

АБ: Апсолутно се не слажем са тим. У Србији…

ТС: Мислите да ЕУ измишља?

АБ: Чујте, у Србији пре десет или мало више година, када смо на власти имали демократски оријентисану политичку партију, чланови владајуће коалиције су шутирали – физички шутирали – новинаре.

ТС: Дакле мислите да је побољшање то што се сада новинарима само прети?

АБ: Мислим да имамо много посла у Србији и да се тиме бавимо па се ситуација побољшава. Ни у једном погледу није лошије него што је било.

ТС: Прошлог месеца је званичник БИА Марко Парезановић рекао да су највећа претња Србији страни агенти који раде у медијима, невладином сектору и опозиционим партијама. То је хајка, зар не, да се тако прича о медијима без икаквих доказа?

АБ: То је смешно. Цитирати једног јавног службеника са конференције на којој је председник Србије говорио о претњама и ја сам говорила о претњама – дакле имате председника и премијерку који говоре о претњама попут миграције, тероризма, сајбер-безбедности и Косову и многим другим стварима, а нико то не цитира. Званична политика Србије никада није рекла да су медији проблематични.

ТС: Дакле Ви кажете да је све извучено из контекста.

АБ: Кажем да сте имали двоје највиших званичника који су причали шта јесу претње. А сви то пренебрегавају и узимају речи једног јединог јавног службеника и изокрећу их.

ТС: Премијерко, у последњем извештају у априлу Европска комисија је написала да нема напретка у обезбеђивању слободе изражавања и да је то разлог за бригу. Српске власти би, како је саопштено, требало да пруже активну подршку независним телима, активистима за људска права и независним новинарима и да хитно реагују и осуде претње против њих. Зашто не урадите оно што Европска комисија тражи?

АБ: Урадила сам баш то што је Комисија тражила.

ТС: Они кажу да нисте.

АБ: Захваљујем се на том питању, али хајде да видимо следећи извештај. Заправо сам као премијерка села са свим представницима медија, причала са њима шта можемо да учинимо да добијемо кредибилну медијску стратегију. Питали су ме да лично водим тај процес – радна група је у мом кабинету и тиму, а не под министром културе и информисања. Управо то радимо сада уз подршку Европске комисије и Европске делегације у Србији, Фондације „Конрад Аденауер“, ОЕБС и норвешке амбасаде у Србији. И такође…

ТС: Али то се не види у Европи?

АБ: Видећете долазећи извештај…

ТС: Хоћемо ли ту видети побољшања у приступу информацијама од јавног значаја?

АБ: Да, наравно, јер смо у међувремену…

ТС: Стварно? Јер ни ту ствари не стоје добро, зар не?

АБ: Ако само могу…

ТС: Не стојите ту добро, зар не?

АБ: Стојимо врло добро.

ТС: Стварно?

АБ: Рећи ћу Вам: представници медија су тражили да имамо координационо тело у мом кабинету које ће, паралелно са радом на медијској стратегији, радити да реши ад хок проблеме медија у Србији. И на то смо пристали. Радимо на томе. Састају се једном месечно и већ решавају проблеме. Знате, моја Влада је прва која је заправо имплементирала политику отвореног приступа подацима.

ТС: Разумем, али раније током године…

АБ: Усвојили смо… парламент је усвојио закон који чини транспарентност информација у Србији обавезном.

ТС: Разумем, али раније ове године је Савет Европе…

АБ: Мени не изгледа да разумете.

ТС: Разумем шта причате, али ЕУ се не слаже нити то чини Савет Европе и њихов комесар за људска права који је ове године написао да ствари не стоје најбоље у приступу информацијама од јавног значаја. Влада не усваја препоруке повереника за информације од јавног значаја и парламент не разматра његове извештаје. Јесте ли сигурни да ћете наставити тако пошто у ваше демантије у Европи нико не верује?

АБ: Нису то демантији. Има још много посла и ја говорим… јуче сам рекла на конференцији Фондације „Конрад Аденауер“ да ако погледамо три кључна стуба ЕУ интеграција – економију, јавну управу и владавину права – далеко највише је учињено у економији. Рекла бих да је у погледу структурних реформи урађено 85 одсто посла што показују бројке које Србије тренутно бележи. Раст нашег БДП је 4,5 одсто ове године. Незапосленост је преполовљена. Светски смо лидери у привлачењу страних директних инвестиција. У погледу реформе јавне управе је вероватно урађено 50 одсто посла и има још много. У погледу владавине права, урађено је 30 одсто. Дакле дуг, дуг пут је пред нама.

ТС: Имате дуг пут и по питању ратних злочина јер ЕУ ни ту није задовољна вашим деловањем.

АБ: Добро, ЕУ… ЕУ свакако није стопостотно задовољна…

ТС: Много је мање од сто одсто, зар не?

АБ: Мислим да је Србија убедљиво најбољи пример у региону како се треба односити према ратним злочинима.

ТС: Стварно? Између јануара 2016. и маја 2017. Србија званично није имала тужиоца за ратне злочине.

АБ: И то смо урадили.

ТС: После седамнаест месеци?

АБ: Урађено је.

ТС: Дакле тако показујете да се спремни да се ухватите у коштац са проблемом. Седамнаест месеци?

АБ: Никако не можете да негирате све што је Србија урадила у погледу ратних злочина од 2000. године. У последњих осамнаест година је урађено далеко највише од свих осталих земаља у региону.

ТС: Према договореном акционом плану за поглавље 23 је требало поставити још пет заменика тужилаца до краја прошле године. Зашто то нисте урадили?

АБ: Па, да будем искрена… Не знамо одговор на то питање, али сада су ангажовани и морам да кажем… да имамо неке приоритете, Србија је пре четири године дословно била три месеца пред банкротом чиме желим да кажем да смо морали да усмеримо све своје снаге и напоре у веома тешке, веома непопуларне економске реформе. Не може се све радити у исто време.

ТС: До сада нема оптужница за ратне злочине против високих званичника војске или полиције. Тренутно је у процесу петнаест случајева, али већина укључује ниже рангиране… О чему је реч? Крупније рибе се извлаче, а ситније иду пред суд. Је ли тако?

АБ: Не слажем се са Вама. И опет, мислим да је Србија урадила далеко највише. Још увек, знате, још увек има посла, али мислим да Србија… апсолутно сам поносна како је Србија обрадила проблеме из прошлости.

ТС: Јесте ли поносни и на тренд у Србији, на који указује ЕУ, да се некадашњи ратни злочинци посматрају као хероји или узори? Да ли их и Ви подржавате?

АБ: Не, не подржавам. Знате, у другим земљама региона видимо да ратни злочинци или оптужени за ратне злочине имају улоге саветника председника или у владама. Неки су чак и премијери. Али у Србији нема таквих ствари.

 

„Неки су чак и премијери“ – Ана Брнабић поред Рамуша Харадинаја на самиту у Лондону у фебруару

ТС: Имате рецимо Владимира Лазаревића који је осуђен за злочине над етничким Албанцима…

АБ: Осуђен…

ТС: На Косову.

АБ: Осуђен…

ТС: И ангажован као предавач на српској Војној академији.

АБ: Није тачно. Он је био осуђен и издржао је казну. Пуштен је и сада је у Србији. Одржао је предавање као гостујући предавач о, ако не грешим, томе како је изгледала борба током бомбардовања Србије од стране НАТО. Дакле није он ангажован да предаје на Војној академији.

ТС: Никола Шаиновић, такође осуђен, вратио се у врх Социјалистичке партије Србије. Како на то гледате?

АБ: То је Социјалистичка партија Србије и нема ништа са Владом. Нема ништа са званичним институцијама Републике Србије.

ТС: Дакле у реду Вам је што су ови људи рехабилитовани у јавном животу Србије?

АБ: Ти људи су… Шта Ви хоћете да урадим са њима? Ако су осуђени, издржали казне и пуштени… Хоћете да их заточимо негде у Србији тако да им нико више не види лице?

ТС: Хоћете ли Ви да седе у парламенту као Војислав Шешељ? Човек који каже да је поносан на све ратне злочине који су му приписани.

АБ: Хоћу да Вас подсетим, пошто причамо о владавини права, да се Војислав Шешељ добровољно предао Трибуналу у Хагу. Суђење је трајало тринаест година – је ли то оно што зовете владавином права? Онда је ослобођен и вратио се у Србију, а онда…

ТС: Пресуда је преиначена.

АБ: Преиначена је. Али тринаест година суђења…

ТС: И добио је десет година затвора, али је пуштен јер је издржао толико.

АБ: Наравно. Дакле дугују му најмање три године живота.

ТС: Немања Стјепановић из…

АБ: Је ли то владавина права?

ТС: Немања Стјепановић из Фонда за хуманитарно право у Београду каже да се Србија ни педаљ није макла од онога где је била ратних деведесетих. Јер један за другим ратни злочинци имају церемонијалне званичне дочеке када се врате из затвора, враћају се у јавне институције.

АБ: Али ја Вам говорим да то није тачно. Он може да каже шта год… Рећи да Србија није урадила ништа је невероватно.

ТС: Не кажем да није урадила ништа. Него да није урадила довољно, тако тврди ЕУ.

АБ: Није урадила довољно? У реду. Можда можемо више и урадићемо више да обезбедимо владавину права у Србији и да се суочимо са прошлошћу и окренемо будућности. Србија ће одрадити свој део, али бих упозорила све да не гледају само у Србију већ да погледају шта раде друге земље региона.

 

„Ни у једном погледу у Србији није лошије него што је било“

ТС: Да ли то што ћете урадити треба да обухвати и признање да је масакр у Сребреници био геноцид? Савет Европе је у мају последњи пут тражио да признате Сребреницу као геноцид. То нисте урадили. Јесте ли сада спремни?

АБ: Не, не мислим да је страшни масакр у Сребреници био геноцид.

ТС: Сигурно знате да без тога шансе за прикључивање ЕУ постају врло танушне.

АБ: Не. То је био гнусни злочин. Ратни злочин. Нисам поносна на то. То није урађено у име српског народа и Србија не може колективно бити окривљена за оно што се тамо десило.

ТС: Два међународна суда су пресудила да је то био геноцид.

АБ: У реду.

ТС: И Ви то нећете да прихватите?

АБ: Не мислим да је био геноцид.

ТС: Ви сада ревидирате историју, знате ли то?

АБ: Не мислим да је био геноцид. Мислим да је… знате, мислим да је био ужасан, ужасан злочин, али геноцид је у суштини када… геноцид је када побијете целу популацију, жене, децу, а то овде није био случај.

ТС: Председавајући судија Хашког трибунала је 2004. рекао да су, желећи да елиминишу део босанских муслимана, снаге босанских Срба починиле геноцид. Циљ је било истребљивање 40.000 босанских муслимана из Сребренице. Зато је означено као геноцид.

АБ: У реду.

ТС: Ако то не можете да прихватите… зашто…

АБ: Прихватам да је био ужасан злочин. Србија је испоручила особу која је оптужена за тај ратни злочин. Испоручили смо ту особу. Суђено му је, сада је у затвору.

ТС: Али нећете да начините корак који тражи Савет Европе?

АБ: Да је то био геноцид?

ТС: Да.

АБ: Говорим Вам да је био ужасан злочин…

ТС: То је Ваша црвена линија, зар не?

АБ: Говорим Вам…

ТС: Ви то никада нећете урадити?

АБ: Дала сам Вам одговор.

ТС: Премијерко Брнабић, много Вам хвала што сте били у Зони конфликта.

АБ: Хвала Вама.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Дојче веле, 14. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

7 replies

  1. Овакав пристрасан и политиком обојен приступ г. Тима само брани српске власти и све лоше што раде Србији. Ана Брнабић му је вероватно захвална за пружену прилику.
    Не можете питањима утемељеним у неистинама, тренутним политичким интересима и прљавој пропаганди постићи циљ да раскринкате једну лошу владу у Србији. То би било лако да водитељ ради по својој савести и сазнањима до којих може лако доћи из чланака противника владине политике у Србији које није много тешко наћи. Овако, вођен политичким интересима и пресудама у компромитованом хашком суду, постиже махом супротан резултат.

    Свиђа ми се

  2. Бахати новинар и лажи премијерке су постављени као опозитне ствари. Мислим да овде обе синтагме одговарају као прецизан опис ситуације.

    Свиђа ми се

  3. У Сребреници није било геноцида, али у њеној ближој околини свакако јесте било масовног крвопролића преко 4.000 српских цивила – жена, деце и стараца.

    С друге стране, у унутрашњости поменутог градиће, не само да није било геноцида, већ је упитно да ли је уопште било и злочина, мада свакако јесте било неког вида огрешења о норме правила ратовања, с обзитом да је страдало неких 100-400 мушкараца, и шачица старијих дечака довољно зрелих да држе пушку, који су учествовали у горепоменутом масовном злочину над православним Србима.

    То је истина Сребренице и њених ‘шехида’.

    Свиђа ми се

  4. Овде један коментатор тврди “да је у Сребреници страдало неких 100-400 мушкараца, и шачица старијих дечака . . . “

    Он пише о страдалим људима као да пише о кромпирима. Он се чак није потрудио ни да провери неке чињенице, да погледа на пр википедију :
    https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Масакр_у_Сребреници

    Свиђа ми се

  5. Деда Ђоле, не намеравам да уопште трошим време на некога ко Википедију третира као извор ‘чињеница’, а још мање некога коме је покољ 4000 српских ‘кромпира’ мањи злочин од погубљења 100-400 муслиманских кромпира-кољача – истина, разоружаних, па отуд и повреда правила ратовања, али свеједно кољача.

    Свиђа ми се

  6. @Хаеулов коментар је послужио као лакмус и показао стање ствари :

    Кад смо недавно на овом сајту говорили и писали о српским жртвама у Јасеновцу, многи коментатори су негодовали због умањивања броја српских жртава.

    Кад је @Хаеул изнео срамну лаж о муслиманским жртвама у Сребреници (да је у Сребреници страдало неких 100-400 мушкараца, и шачица старијих дечака . . . ) НИКО није реаговао.

    Наша (људска) драма је тужна : само наше жртве су важне и, што их је више, тим смо бољи. Туђе жртве нас не интересују и често их негирамо.

    Свиђа ми се

  7. @Деда Ђоле

    Све се зна, само се крије од очију Истине и Правде!
    Зашто су подаци у вези са Сребреницом стављени под забрану
    објављивања за наредних 30-50 година ?
    Зашто је још увек нерасветљено убиство гардиста у Топчидеру?
    Зашто још увек није расветљено убиство Зорана Ђинђића?
    Па, зато што би расветљавањем свега горе побројаног то
    оптужило Запад, а оправдало, од наводне кривице ослободило
    Православне Србе!

    Познато је да је у току рата над теориторијом БиХ, а нарочито у
    току муслиманске офанзиве под командом Несера Орића,у
    области Сребренице, иначе “демилитарозоване“ зоне, под
    контролом УН-а, ситуацију пратило и помно осматрало
    2 авакса и 7 сателита, да је холандски батаљон био задужен
    за контролу те области, а његови војници сви имали мобилне са
    сателитском везом, а нема ни једне једине слике , нити видео
    запис о “ГЕНОЦИДУ“ Војске Републике Српске над муслиманским
    “заобљеницима“ и цивилима?!

    Упоређивати Јасеновац и Сребреницу је злонамерно!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s