Ђорђе Вукадиновић: Утицај слепих мишева на српску демократију

Систем личне владавине какав практикује Александар Вучић напросто неспојив са самом идејом парламентарне демократије у било ком облику

Фото: Dimitrije Goll/Танјуг

Ако вам се учинило да ови извештаји „из скупштинске клупе“ све више личе на хумореске и сатиричне прилоге – не грешите много. Али то дефинитивно није намера писца ових редова, а још мање уредника ових новина. Напротив. Ово је више него озбиљан недељник (да не кажем, „смртно“ озбиљан), а и ја сам (био) озбиљан аналитичар, који је – е, сад већ почиње онај малчице комичан део – ушао у политичке воде решен да тестира и „практично примени“ нешто од својих аналитичких увида и политичких уверења.

Дакле, не, није ми до шале. Али је материја(л) таквог типа да се напросто отима и опире покушајима рационалне анализе. И ма колико се трудили да српски политички – а нарочито парламентарни – живот озбиљно третирате, он све неодбрањивије прелази у хумористички жанр. (Нешто слично Вучићевим конференцијама за штампу или легендарним скупштинским говорима СНС доајена проф. др Марка Атлагића.) Што, наравно, уопште не значи да нема или не може имати више него озбиљне политичке и друге последице.

Фото: Време

Такво ти је човек живинче

Било како било, другог октобра отпочело је редовно јесење заседање српског парламента. Предиван дан. Михољско лето. Скупштинско здање које увек изнова фасцинира отменошћу и лепотом. Свечана атмосфера. Постројена гарда. Химна. Црвени тепих. Насмејана лица… И – шта ти је човек?! Увек се изнова нада, ма колико пута да се уверио како од тих нада на крају неће бити ништа. Што би рекао мој омиљени „лајфкоуч“ Петрија (не бркати је са Станијом): „Такво ти је човек живинче.“

Е, тако се и ово, долепотписано живинче у једном тренутку понадало, тачније, на трен помислило како би, уз само мало добре воље, све могло бити другачије. И није та нада била баш толико сулуда као што вам на први поглед делује. Није реч само о томе да је сваки нови почетак – бар теоријски – увек и прилика за неко „ресетовање“. Рационална анализа би, наиме, могла показати барем неколико разлога због којих је и владајућој коалицији могло бити у интересу да малчице ревидира и релаксира односе у парламенту и на политичкој сцени.

Пре свега, ако су међународне околности заиста тако тешке као што Вучић и његови медијски и аналитички трабанти непрестано говоре („неподношљиви притисци“ итд.), зар не би било нормално и логично да се поради на „унутрашњем“ јединству, консензусу, дијалогу и свему што би допринело политичкој и друштвеној кохезији, не би ли се, је ли, тим спољним притисцима лакше одолело? И не би ли, у том смислу, онда било за очекивати да се, као што рекох, атмосфера и у парламенту бар мало побољша, а она, ионако малобројна и вишеструко декласирана опозиција бар минимално и макар кобајаги „испоштује“? И да се бар мало мање брутално и бахато крше и злоупотребљавају ионако рестриктивне пословничке процедуре? Ако ни због чега другог а оно макар зато да се запуше уста домаћим и страним критичарима који, ето, тупе нешто о „ауторитарности“, „диктатури“ и „узурпацији институција“.

Поред овог, основног, постојао је и један специфичнији разлог због којег, можда, није било сасвим нереално очекивати извесно, макар и благо, „ресетовање“. Наиме, углед парламента као институције се дословно вуче по прашини. И не само углед (он ни раније није био на некој завидној висини), него се и скупштински преноси све мање гледају, делом због засићења јавности, а делом и због тога што, уз сав труд појединих посланика, таблоидни и ријалити моменти скупштинске дебате ипак видно заостају за конкуренцијом из „Фарме“, „Задруге“ или „Парова“. Те, и у том смислу, по власт не би било никакве штете, а могло је бити неке опште користи, да су скупштини дали, односно повратили нешто „дигнитета“.

Ипак, ништа од тог (не)очекиваног се није догодило. Није дошло ни до каквог ресетовања односа према опозицији. (Напротив. Напади на све што се на опозиционој сцени иоле мрда настављени су још жешће и бешње.) Није се одустало од чувеног, за читаву институцију понижавајућег звонца, па чак ни од оног скандалозног и више пута јавно жигосаног подношења више стотина бесмислених амандмана на сопствене законске предлоге, не би ли се тако опозицији „појело“ и узурпирало време предвиђено за расправу у појединостима.

А, рецимо, могло се рационално очекивати да ће парламентарна већина одустати макар од овог последњег – јер је ем потпуно бизарно, ем потпуно очигледно и, истовремено, потпуно небрањиво у свакој озбиљној дискусији. Али врага, не само да нису одустали од старе праксе, него су се још љуће острвили на сваког ко би се усудио да им ту праксу помене. (Тако је, на пример, и моја маленкост фасовала чак две узастопне опомене само зато што сам рекао да су наставили да подносе „фантомске“ амандмане.)

Сваки глумац зна да „нема малих улога

Али ово јесење заседање је ипак донело и један креативни помак. У протекле две године, наиме, парламентарна деградација и опструкција од стране власти се састојала у: (1) већ поменутим лажним амандманима; (2) селективној примени пословника и ускраћивању права на реч посланицима опозиције; (3) заказивању седница по хитном поступку, уз гомилање безбројних тачака дневног реда, тако да често ни сами посланици, а поготово јавност и грађани у преносу, појма нису имали шта је на дневном реду, о чему се расправља и о чему гласа; (4) намерном спуштању нивоа расправе, толерисању, па и подстицању некултуре, вулгарности, личних напада и увреда сваке врсте.

Све то лоше је остало и наставило се. Али уз једну новину, које није било у току овог сазива. Наиме, намерно „танак“ и сиромашан дневни ред, о којем се, тобоже, озбиљно дебатује данима и сатима. Дакле, док смо у претходном периоду на дневном реду имали – најчешће – важне, тешке и озбиљне тачке о којима се пак углавном неозбиљно и збрзано расправљало, сада смо добили бескрајну, квазиозбиљну и велеучену расправу о више-мање рутинским и споредним стварима, које би, у принципу, могле и требале да се усвајају ан пасан и „под разно“. Као што су, на пример, „Предлог закона о потврђивању Споразума о очувању популације слепих мишева у Европи“, или „Предлог закона о потврђивању Споразума о очувању афричко-евроазијских миграторних птица водених станишта“.

Министар Триван се због овакве квалификације много љути. Из његовог угла гледано, можда и с правом. (Мада је, факат, ако се већ први пут као министар екологије појављује у парламенту, могао пред посланике доћи и са неким крупнијим и системскијим законима). Али није овде ствар у томе да ли ми схватамо довољно значај еколошке тематике, заштите „миграторних птица“ и очувања неколико десетина врста популације слепих мишева у Србији и Европи (ок, схватамо), већ да ли власт схвата значај очувања парламентарне демократије, институције вишестраначја и политичког плурализма.

Сваки глумац зна да „нема малих улога“. Па тако, ваљда, мисле у владајућој већини, нема ни „малих“ и безначајних закона. Али у ситуацији када се сваког часа очекује улазак буџета у скупштинску процедуру, када председник државе „за крај октобра или почетак новембра“ најављује амандмане за промену Устава, када на дневни ред скупштине никако не стиже више пута тражена расправа о Косову и Метохији… У том контексту и околностима, уз дужно поштовање слепих мишева и миграторних птица свих фела, петодневно бављење – и још није крај – овим и оваквим дневним редом (укључујући и такође неспорно повећање средстава у републичком фонду за здравство) не може се разумети другачије него као (ново) завитлавање и још једно закуцавање ексера у ковчег парламентаризма у СНС Србији.

И као још један доказ да је систем личне владавине какав практикује Александар Вучић напросто неспојив са самом идејом парламентарне демократије у било ком облику.

Аутор је народни посланик и уредник НСПМ

Наслов и опрема: Стање ствари

(Време, 11. 10. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s