Саопштење Светог Архијерејског Сабора СПЦ о Косову и Метохији

Понављамо чврст и јединствен став целог Архијерејског Сабора да ни под коју цену не сме да се доведе под знак питања пуни суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији

Фото: СПЦ

Сабрани на јесењем заседању Светог Архијерејског Сабора, ми Епископи Српске Православне Цркве, на челу са Његовом Светошћу Патријархом српским Господином Иринејем, у овим тешким временима са којима се суочава наша Црква и верни народ на Косову и Метохији, најпре изражавамо подршку Његовом Преосвештенству Епископу рашко-призренском Господину Теодосију, свештенству, монаштву и верном народу у Епархији рашко-призренској, и њиховим напорима да опстану и остану на Косову и Метохији као изворишту српске православне духовности и нашег идентитета.

Изражавамо и своју забринутост због најновијег развоја догађаја, посебно бројних инцидената, крађа и других притисака, усмерених против нашег народа. Међународне и локалне политичке представнике подсећамо да су дужни да обезбеде миран и достојанствен живот за све грађане и да не дозволе било какво насиље. Посебно наглашавамо важност присуства и активну улогу међународних снага, КФОР-а и мисије ОЕБС-а, у складу са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244, која треба да се настави све док се не створе нормални услови за живот свих заједница на Косову и Метохији.

И овом приликом понављамо чврст и јединствен став целог Архијерејског Сабора наше Цркве, изречен на овогодишњем редовном мајском заседању, да ни под коју цену не сме да се доведе под знак питања пуни суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији, који је гарантован Уставом Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН. За нашу Цркву, Косово и Метохија никада није било, нити може бити само политичко питање за чије решавање монопол имају искључиво државни органи. За нас је питање Косова и Метохије, кроз  сву нашу историју и данас, пре свега питање опстанка нашег свештенства, монаштва, верног народа и, нарочито, наших древних светиња без којих не бисмо били оно што јесмо.

Као што о опстанку нашег народа, посебно оне најугроженије већине која се налази јужно од Ибра, не можемо говорити без очувања наших светиња, тако не можемо говорити ни о очувању светиња само као културно-историјских споменика, чији је опстанак наводно могућ без опстанка нашег верног народа. Наше светиње  имају свој најдубљи смисао као места литургијског саборовања нашег народа, и то не само оног са Косова и Метохије већ и из свих српских крајева, али и читавог света.

Обавезе свих нас према Косову и Метохији су данас веће јер се налазимо пред све јачим међународним притисцима, једним делом да наша земља пристане да се одрекне Косова и Метохије, или кроз признавање Косова и Метохије директно или прећутном сагласношћу да Косово добије чланство у Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама. Било какав потпис који би омогућио признање Косова, учешће у УН или одрицање Србије од њега под било којом формом, заувек би укинуо свако историјско право Србије на овим темељним просторима наше духовности и државности.

Посебно забрињава што се под видом наводног „разграничења између Срба и Албанаца” намеће могућност одвајања ако не целог, онда највећег и најважнијег дела Косова и Метохије из састава Србије  и његово признање као дела било независног Косова или чак такозване Велике Албаније. Последице овакве одлуке би биле трагичне за опстанак нашег народа и наших светиња. У том случају би већина Срба, без адекватне заштите и безбедности, била принуђена на исељавање са својих историјских простора, где би се са још већим  интензитетом формирало једно етнички чисто албанско друштво, уз брисање свих трагова нашег историјског постојања. Идеја такозване  поделе и раздвајања органског јединства између Срба јужно и северно од реке Ибра, и од осталих Срба без обзира где живе, уноси велики немир и забринутост међу наше вернике и не ужива подршку највећег  броја грађана Србије и Срба уопште. Територијална подела је посебно опасна јер би неизбежно подразумевала стварање етнички чистих простора, што би имало и несагледиве последице за цео регион који  се још болно опоравља од страдања и разарања у току деведесетих  година прошлог века. Зато је наша Црква увек подржавала изградњу друштва у коме луди различитог порекла могу да живе у миру, уз пуну заштиту и поштовање свог верског, културног и народног идентитета.

Свети Архијерејски Сабор је посебно забринут због тога што наша Црква од 2007. године никада није била званично позвана да  изнесе своје сугестије поводом заштите наших светиња, свештенства,  монаштва и верног народа. Већ годинама инсистирамо на адекватној заштити наших светиња, јер смо свакодневно сведоци не само отвореног неиспуњавања постојећих регулатива (везаних за елементе такозваног Ахтисаријевог плана који су ушли у такозвано косовско законодавство), чак и поред међународних притисака, већ видимо да локалне самопроглашене косовске институције несметано настављају са процесом који води ка стварању етнички чистог албанског Косова,  у коме дугорочно не би било места за Србе, али и за остале  неалбанске заједнице. Систематско избегавање преузетих обавеза Приштине везаних за Заједницу српских општина и других обавеза из „Бриселског дијалога” само потврђују да би у постојећим условима и  са садашњим односом према Србима било веома тешко наћи  дугорочно решење. То свакако не значи да наша Црква подржава   „замрзнути конфликт“ већ, штавише, подстичемо наставак једног отвореног, али пажљиво вођеног дијалога који би у први план ставио  заштиту људских и верских права, унапређење владавине права, јачање правне сигурности и ефикаснију заштиту угрожене духовне и културне баштине, која не би зависила од самовоље локалних косовских институција, већ би била регулисана на свеобухватнији начин уз међународни надзор и јасно дефинисане механизме примене договорених принципа заштите. Такође је тешко говорити о било каквом даљем дијалогу без стварања услова за повратак прогнаних Срба и заштити и враћању њихове узурпиране имовине. Одустајање од овог захтева значило би прихватање послератног етничког чишћења као свршеног чина. Без ових предуслова је немогуће говорити о трајнијем решењу проблема на Косову и Метохији. Зато је  постављање исхитрених рокова, и поред крајње неповољних услова на терену и врло комплексне ситуације у Европској унији, без икаквог оправдања.

Апелујемо на државне представнике Републике Србије да,  уместо на тражењу што бржег споразума са Приштином, више пажње посвете изградњи једне државне и националне платформе у чијој би припреми учествовали релевантни чиниоци нашег друштва. На тај начин би се чували основни интереси нашег народа и повратило би се поверење свих кључних друштвених фактора у земљи, Истовремено  треба наставити на изградњи поверења и разумевања и са косовским   Албанцима и осталим људима добре воле који живе на Косову и   Метохији и другим деловима Србије, јер будућност целог региона пре  свега зависи од спремности и способности свих нас да живимо једни  са другима у миру и међусобном поштовању.

Са приближавањем јубилеја 800. годишњице самосталности  наше Свете Цркве, веома је важно да се сви подсетимо да је државност Србије од почетка била нераскидиво повезана са духовном традицијом наше Цркве као кључног фактора нашег идентитета кроз историју.

Опрема: Стање ствари

(Сајт СПЦ, 7. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

6 replies

  1. Саопштење САС СПЦ о КиМ:

    „Понављамо чврст и јединствен став целог Архијерејског Сабора да ни
    под коју цену не сме да се доведе под знак питања пуни суверенитет и
    интегритет Србије на Косову и Метохији“!

    То исто, само мало другачије, говори и Марко Радосављевић, “бивши“
    Епископ Артемије:

    СРБИ НА ОКУП:“Став и савет Еп. Артемија Србима о “бриселском споразуму”
    in Србија / on 11/05/2013 at 10:31 am /

    „Срби на Косову и Метохији не смеју пристати на издају КиМ на коју је политичко
    вођство у Србији већ пристало. Став Срба са Косова и Метохије треба да буде
    да власт у Србији може да чини шта год хоће, али Срби са Косова и Метохије
    на то не смеју да пристану и тако као недужни народ прихвате на своја плећа
    одговорност ове националне и историјске издаје.“!

    Каква иронија:
    Због ове изјаве, између осталог, Епископ Артемије је свргнут са епископског
    трона?!

    Али, све то може да се превазиђе ако Епископ Атанасије Јевтић, будући
    иницијатор свега овога, оде своме Брату, затражи од Њега опроштај и
    пружи руку помирења!
    Ако то уради, пружи руку помирења, то ће бити ПРАВО, ПРАВЦАТО
    ХРИСТОЛИКО ДЕЛО, ТОМЕ ЋЕ СЕ ВЕСЕЛИТИ – И НЕБЕСКА И ЗЕМАЉСКА
    СРБИЈА
    То ће бити највише што се може урадири за КиМ, за Православну Србску
    Цркву и Православни Србски Народ!
    То ће бити оружије којим ће се одбранити свеколико СРБСТВО!

    КНЕЖЕВ БЛАГОСЛОВ
    ПРЕД КОСОВСКУ БИТКУ

    “Браћо драга из епохе ове
    Сјећате л’ се књиге Муратове
    Што но дође до Лазара Кнеза
    Да му царство на Косову преда?
    Сад Косову опет неман пријети
    Настоји га од Срба отети,
    Уз домаће гњиде и фукаре,
    Што га дају за прљаве паре.
    Покољењу што Косово чува
    Сад кнежевог треба благослова,
    А да Богом вазда га требаше,
    Да л’ би вако ишла пјесма ова:
    Кад Лазару ситна књига дође,
    Књигу гледа, у Бога се нада.
    Да је коме послушати сада
    Како кнеже Србе благосиља:
    ‘Ко је Србин и србскога рода,
    И од србске крви и кољена,
    Те долази на бој на Косово: .
    Бог му сваког добра подарио,
    А од руке све му родно било,
    И у пољу бјелица пшеница,
    И у брду винова лозица.
    Блага имо за сваког кољена!
    У кући му сва здрава дјечица,
    Свако мушко – јунак до јунака,
    Свако женско – дична србска мајка.
    Потомство му име проносило,
    Проносило, њим се поносило,
    Све докле је свијета и вијека!
    Поглавари, вође и кнезови,
    Сви јунаци, србски витезови,
    Част и слава нек вас увијек прате
    Који србско царство сачувате.“
    Станко из Канаде, војник по позиву и духу!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. Ово саопштење је врло слично поруци са Мајског Сабора СПЦ. Такво јавно изношење става јесте потребно и корисно, али реалан политички домет ових саопштења, у смислу утицаја на домаћу власт и међународне факторе, није велики. То се види и по резултатима мајске поруке Сабора СПЦ. Да ли се нешто променило у поступању наше власти или светских центара моћи? Није.
    Да би се ситуација на Косову и Метохији променила, потребно је ЧУДО, може нам само Бог помоћи. Уместо што се Црква обраћа (или боље: поред тога што се обраћа) моћницима овога света, домаћим и страним, апелује, доказује, објашњава (а они све то игноришу), несравњиво корисније би било да се Црква (а то су свештенство и народ) обраћа Богу за помоћ. Бог је Свемоћан. Бог је Жив и може све да учини. То није идеја, фраза, то је реалност. Ако је тако, зашто се Њему не обратимо? Он устима пророка Давида каже: „призови Ме у дан жалости, и избавићу те, и прославићеш Ме“ (Пс. 50,15).

    Црква ЈЕ повремено позивала на молитву и пост, али је то било млако и спорадично. Последњи пут почетком августа ове године неколико дана је у Епархији рашко-призренској и још неким епархијама држан Молебан за спас српског народа, чији је творац, ако се добро сећам, патријарх Павле:

    https://www.bastabalkana.com/2018/08/moleban-za-kosovo-poziv-na-post-i-molitvu-eparhija-rasko-prizrenska/

    Али да би ово дало резултата, мора да постоји континуитет, мора да постоји увереност, усрдност, одлучност да се НА ТАЈ НАЧИН постигне жељени циљ. Не може се то постићи кампањом од неколико дана.

    Тренутно у оквиру наше Цркве, колико знам, постоји само још овај молитвени двиг за спас српског народа,по благослову свештеника са црквеног сајта „Светосавље“ :

    https://svetosavlje.org/poziv-na-saborno-moljenje/

    https://svetosavlje.org/molitveno-pravilo-za-spas-srpskog-naroda-osobito-na-kosovu-i-metohiji/

    Надајмо се да ће и врх Цркве у данима пред нама усмерити своје и активности читавог народа не толико ка онима који не желе да нас чују нити да нам помогну, него ка Ономе који нас позива да Му се обратимо за помоћ и који нам, у овој, скоро безизлазној ситуацији, Једини може помоћи. Али како је говорио патријарх Павле, да би нам помогао, Он мора имати коме да помогне. Што би нам помогао ако не верујемо у Њега, ако Му се не обраћамо? Што би нам сачувао Косово и Метохију ако нам је у срцу уместо њега Кија, Луна, Црвена Звезда, Партизан, Ђоковић… шта год и ко год. Надајмо се да још као Црква, као народ, имамо снаге да се преобразимо, преумимо, будемо оно што од нас очекује и Бог и сви наши преци.

    Свиђа ми се

  3. Ето, све је лепо изнето, чак и експлицитније него у мајској поруци, изнела став Цркве, и став огромне већине српског народа, тиме додатно потврђујући да је управо Црква та која заступа српске интересе, а не ‘српска’ држава. Надам се да је и уредништву Стања ствари сада јасно да за њихову ‘бојазан’ није било никаквог оправдања, и да наши архијереји никако нису ти из чијег табора нам вреба издаја. Управо супротно.

    Свиђа ми се

  4. Ето, све је лепо изнето, чак и експлицитније него у мајској поруци. Црква је изнела свој став, и став огромне већине српског народа, тиме додатно потврђујући да је управо Црква та која заступа српске интересе, а не ‘српска’ држава, која саучествује у издаји. Надам се да је и уредништву Стања ствари сада јасно да за њихову ‘бојазан’ није било никаквог оправдања, и да наши архијереји никако нису ти из чијег табора нам вреба издаја. Управо супротно.

    Свиђа ми се

  5. Врло брзо је стигла потврда онога што сам рекао – да је упућивање оваквих саопштења домаћим и страним властодршцима од мале користи. Остаје само као сведочанство да је Црква износила свој став и залагала се за другачије решење. Међутим, људи на власти то не узимају у обзир, они гурају оно што су смислили:

    „Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Helsinkiju da ga pogadja „loše mešanje“ Srpske pravoslavne crkve u politiku.

    On je povodom saopštenja Sabora SPC da ni po koju cenu ne sme da se dovede pod znak pitanja pun suverenitet i integritet Srbije na Kosovu i Metohi rekao da suvereniti čuvaju teritorija i narod, i pitao šta od toga Srbija ima na Kosovu.

    „Šta nam je ostalo od 1999. i od 2009. i gde su nam vojska, narod i koju teritoriju kontrolišemo? Kako da to čuvamo“, upitao je Vučić i dodao da su za njega ljudi najvažniji. Kako je naveo, puni suverenitet znači da Srbija uvodi vojsku i policiju.

    „To je značenje tih reči. Plašim se da je to neodogovorno. Neću da se kockam, a da čuvam naš narod naravno da hoću, ali time što ćete se truditi da jasno ne želite bilo kakav kompromis plašim se da nećemo imati oko čega da pravimo kompromise, jer nas je neodogovrna politika dovela u ovu situaciju“, rekao je Vučić za televiziju Pink iz Helsinkija.

    https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/100629-vucic-pogadja-me-lose-mesanje-spc-u-politiku

    Свиђа ми се

  6. Господине Лазићу, не треба да Вас чуди што се представници велеиздајничке хунте оглушавају на саопштење САС СПЦ, с обзиром да дотични већ дуго ходе путем издаје и штеточинства. Али, саопштење Цркве није упућено само њима, већ и свима нама. Сви смо ми позвани да ово зло спречимо, а спречити га можемо, ако хоћемо. Тај потенцијал је у нама.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s