Чарлс Капчан: Размена територија – опасан план који САД и ЕУ треба да подрже

Косовско–српска размена територије била би мирно етничко чишћење. Али барем би донела мир

Џиновска српска застава окачена приликом посете председника Србије Александра Вучића, Газиводе, Косово, 8. септембар 2018. (Фото: Armend Nimani/Agence France-Presse — Getty Images)

(Њујорк тајмс, 13. 9. 2018)

Балкан остаје у стратешком лимбу. Косово је прогласило независност од Србије пре десет година, али Србија се још увек није помирила са тим губитком – одбија да призна Косово и подстиче проблеме између етничких Срба и етничке албанске већине у овој земљи. Готово две деценије након НАТО кампање ваздушних удара предузете да се отерају југословенске снаге са Косова, отприлике 4.000 НАТО војника и даље је ту како би сачували мир.

Могуће да се сада утаначује продор [у преговарачком процесу]. Он је морално саблажњив, али без обзира на то Сједињене Државе и Европска унија би требало да стану иза њега.

Српски председник Александар Вучић и косовски председник[1] Хашим Тачи изгледа разрађују предлог који би подразумевао и размену територије која би привела сукоб његовом окончању. Северно Косово, које већински насељавају етнички Срби, и које се граничи са Србијом, било би предато Србији. Заузврат, део српске Прешевске долине, који тек треба да се одреди, добрано насељен етничким Албанцима на граници са Косовом, постао би део Косова.

Ова размена је практично мирни облик етничког чишћења. Ипак, то је права ствар коју треба урадити. Прагматизам треба да надвлада принципе у случају да он осигурава договор који отвара могућност да се окончају године крвопролића и територијалних измена које су проистекле из распада Југославије.

Предлог размене територија помаљао се у позадини још од раних дана косовске независности. Али са њиме се никуда није стигло, делимично и зато што су му се Сједињене Државе и Европска унија чврсто противили. Истини за вољу, немачка канцеларка Ангела Мекел је недавно изјавила како је „територијални интегритет западнобалканских земаља установљен и неповредив“. Пружајући подршку госпођи Меркел, десетине истакнутих интелектуалаца и личности из света политике са обе стране Атлантика потписало је отворено писмо у коме осуђују предлог и моле Сједињене Државе и Европску унију да се успротиви „повратку етнификације политика и граница“.

Но, постоје знаци да су неки западни званичници загрејани за ову идеју. Џон Болтон, саветник за националну безбедност председника Трампа, наговестио је нешто у том смислу прошлог месеца: „Наша политика, америчка политика, јесте да ако те стране између себе могу да изнађу решење и постигну договор, ми не искључујемо територијална прилагођавања [adjustments]“, рекао је. Господин Болтон јасно размишља, барем о овом питању. Док год се српска и косоварска влада слажу око договора – и могу да обезбеде довољну политичку подршку међу својом јавношћу и у законодавним телима – Сједињене Државе и Европска унија треба да га подрже.

Од косовског становништва од неких два милиона, отприлике 90 процената чине етнички Албанци а процењује се да је шест процената етничких Срба. Тешко је доћи до поузданих бројева, но око половине косовских Срба – горња процена иде до 70.000 људи – живи на северном Косову, где чине неких 90 процената становништва. Због српске већине, северно Косово (око 10 процената државне територије) још од независности је део државе само на папиру. Србија је наставила да одржава политички и економски утицај на овом простору, што је довело Косоваре у ситуацију да значајан део њихове државе нема интерес да припада независном Косову.

Српска Прешевска долина је према наводима дом неких 60.000 етничких Албанаца и сличне је величине као северно Косово[2]. Колики део од тог подручја би Србија могла да преда Косову јесте нејасно. Без обзира на то, трампа северног Косова за барем неке делове Прешевске долине би угрубо очувало површину и број становника Србије и Косова.

Српска влада ће имати велике потешкоће да формално призна независно Косово шта год да се деси; земља је од историјске и културне вредности за Србе и српска верска места начичкана су на Косову. Али, ако предложена размена територије нуди достојанствен начин Србији да нормализује односе са Косовом и омогући Балкану да крене напред, Косовари и међународни чиниоци могли би да се придруже.

Истина је да би Срби који остају на ужем Косову били још малобројнија мањина ако се север прикључи Србији. Свакако би неки од њих отишли. Непријатна размена становништва би такође била вероватна у Прешевској долини, пошто би се етнички Албанци изместили на територију намењену да постане део Косова док би их етнички Срби напустили. Али успостављање формалних односа између Косова и Србије би донело осећај нормалности и стабилности на Косову и охрабрило би оне Србе који тамо остану да се више укључе у будућност ове државе. А Косово је за сада обавило изузетан посао у заштити права мањина.

Критичари територијалне размене тврде да би то поставило опасан преседан у време када етнички национализам већ јача и у Европи а и шире. Још одређеније, територијална размена би могла да подстакне тежње на другим деловима Балкана да се границе исцртају по етничким линијама. Има смисла. Сепаратистички сентимент међу етничким Србима у Босни, етничким Албанцима у Македонији или мањинама другде могао би да ојача.

Али нигде на Балкану у игри није споразумна измена граница. Ако се предложена територијална размена оствари, међународна заједница може да истакне како је подржава као изузетак.

Пре него што би изазвало заразу етничког сепаратизма, нормализација односа између Србије и Косова би могла да има супротан учинак. Србија је доминантан чинилац на Балкану. Ако она разреши своју пат позицију са Косовом, она би могла да се претвори од незадовољног кварише у задовољну страну заинтересовану за успостављено стање. Српска помоћ би била посебно добродошла како би обесхрабрила Републику Српску, регион у Босни којим доминирају Срби преостао из рата који је ту вођен 90–их, да тежи разлазу. Позитиван ефекат измирења између Србије и Косова додатно би оправдао једнократно жртвовање плуралистичких принципа.

На крају, Европска унија је недвосмислено предочила да Србија и Косово требају да нормализују односе ако хоће да се придруже унији – што је корак који би немерљиво унапредио балканску стабилност и просперитет. Предочена територијална размена би приближила ову бољу будућност.

Српског и косоварског председника чекају тешки преговори. Али ако господин Вучић и господин Тачи могу да погурају ствар, Сједињене Државе и Европска унија треба да пригрле договор. Давањем привременог зеленог светла сада, Вашингтон  Брисел могу да обезбеде кључно охрабрење и да помогну да се обезбеди подршка јавности и у Србији и на Косову.

Чарлс Капчан (Фото: Public Radio Tulsa)

Чарлс А. Капчан је професор међународних односа на Универзитету Џорџтаун и виши сарадник Савета за спољне односе (Council on Foreign Relations). Служио је у Савету за националну безбедност од 2014. до 2017. године и радио је на европским пословима у Савету за време Обамине администрације

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


[1] Прим. ММ: Аутор пише о Косову као о независној држави. У преводу целог текста очуван је тај манир иако то не одражава став ни преводиоца текста нити редакције Стања ствари.

[2] Прим. ММ: Северно Косово које обухвата Северну Митровицу, Зубин Поток, Лепосавић и Звечан простире се на 1007 километара квадратних. Општине Прешево (264 км2), Медвеђа (524 км2) и Бујановац (461 км2) заједно обухватају 1249 километара квадратна.

Помозите рад и опстанак Стања ствари

Овде можете унети суму коју желите, с тиме што је минимална уплата 20 евра и то можете помножити бројем којим желите. Ако остане број 1 – онда је то 20 евра укупно.

€20,00

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s