Слободан Малдини: Мутни стадиони

Док наши фудбалски клубови грцају у дуговима а стадиони и спортски комплекси попут новосадског СПЕНС-а чекају да буду срушени због нерентабилности, изградња ове рупе без дна – предимензионисаног и неисплативог храма фудбала на њивама у околини Београда – нема оправдање

Стадион „Арена“ у Бањалуци, лево и „Национални стадион“ у Остружници, десно (Извор: Слободан Малдини, лична архива)

Недавно је градоначелник Новог Сада Милош Вучевић предложио да градски Пословно-спортски центар „Војводина“, чувени „Спенс“, буде срушен. Јер, овај спортски комплекс изграђен 1981. поводом 36. светског првенства у стоном тенису површине 85.000 квадратних метара, дуго послује са губицима, достиглим чак 80 милиона евра. Први човек Новог Сада предлаже да на месту срушеног симбола града буде саграђен мањи, функционалнији и економичнији урбанистички центар.

Као асистент коаутора комплекса „Спенс“ професора Живорада Јанковића и Бранка Булића, почетком осамдесетих пратио сам реализацију овог, али и других спортских комплекса, верујући у њихову будућност. Јанковићев спортски центар „Грипе“ у Сплиту, где су одигране Медитеранско игре 1979, некадашњи градоначелник Жељко Керум је 2010. предложио да буде срушен због непрофитабилности, а центар „Скендерија“ истог аутора у срцу Сарајева за сада одолева захтевима за рушењем у циљу градње арапског „Малог Дубаија“. 2010. представљен је план португалског архитекте Марија Суа Каја новог стадиона Црвене Звезде на месту срушеног старог, са шопинг центром и хотелом, а 2013. објављен је план рушења „Маракане“ и Стадиона ЈНА и изградње заједничког комплекса новцем британске компаније „Мејс“.

Недавно је збуњујуће представљен најновији пројекат српског „Националног стадиона“ код Остружнице што је у ствари копија првонаграђеног рада стадиона „Арена“ у Бањалуци на давном конкурсу из 2009, аутора „Омни структуре“ из Москве! Није јасно због чега је уз пројекат бањалучког стадиона објављено име шпанске компаније „Фенвик Ирибарен Архитектс“ уместо стварног пројектанта овог објекта? И због чега се јавности представља пројекат бањалучког као наш „Национални стадион“, наводно дупло већег капацитета?

Али, јасно је да ће овај мегаломански комплекс коштати грађане Србије невероватних 150 милиона евра, што је на пр. својевремено била почетна цена продаје ЈАТ-а. У поређењу са новцем у буџету 2018. за све пројекте и установе у култури у Србији у износу око 62 милиона евра, запањује величина ове непотребне инвестиције. Ангажовање странаца као што су шпански пројектанти на српском националном стадиону мимо јавних архитектонских конкурса је катастрофално, јер поред хиљада домаћих, власт се одлучује да поверење укаже страним архитектима. Будући стадион има мегаломански капацитет 60.000 гледалаца, што је за Србију незамисливо. И поред десетак гломазних, неисплативих стадиона у Београду и два фудбалска центра у Пазови и Овчи, што немају ни најбогатије земље, гради се нов, прескуп фудбалски гороган. Док наши фудбалски клубови грцају у дуговима а стадиони и спортски комплекси попут новосадског СПЕНС-а чекају да буду срушени због нерентабилности, изградња ове рупе без дна – предимензионисаног и неисплативог храма фудбала на њивама у околини Београда – нема оправдање.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Вечерње новости/Crystal Ship, 7. 9. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

4 replies

  1. Па није све тако црно:
    – уз објашњење да сад имају Национални статион – Звезда и партизан биће протерани са својих 30ха терена на Дедињу, који су можда национализовани, али ће се наћи нека једноставна зачкољица како да паре од њихове продаје оду у правилном смеру,
    – фирма из Шпаније је изабрана као моментално најспремнија да каже „160 милиона“ и не пропадне у земљу од срамоте. А у тим парама има 40 милона за стадион са шопинг центрима, паркинзима, хотелом и ТВ-студиом, и остатак за таксене марке и градски превоз радника који ће учествовати у изградњи. Нико у србији није способан да одради тако нешто, а у Русији није под сигурном руком атлантиста, што га опет депласира као аутора.

    Свиђа ми се

  2. U Indjiji bivsi gradonacelnik napravio NLO,koji je njegov spomrnik ludilu,koj pravi gubitke a nije jos ni zavrsen,koliki ce gubici biti kad bude zavrsen,moze se samo nagadjati.Ludilo zahvatilo,mora da je neko ostavio otvoran prozor.Sagraditi toliki stadion za koga,sto nas sramote po svetu,jo treba i kod kuce.

    Свиђа ми се

  3. Не разумете: они се троше, а ми ћемо да враћамо, наша деца и унуци. Па кад се већ троше – онда је најбоље да мало утроше и на себе; а и они који им перу новце нису животиње, и њих треба да огреје која парица. Зато се не исплати градња нормалних објеката, јер је ту јасна цена и свако зна да пита: зашто оволико, кад је онолико? Али летећи тањири су закон – колко кошта да кошта, има да се зајми, а има и ко ће да отплати.

    Свиђа ми се

  4. Иначе ја сам чуо да је Инђија позната и по погонима чувених светских фирми, који од запослених имају директора и портира, а од производње ништа?!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s