Уместо даље авангардизације Цркве и привлачења нових младих људи, дошло је до пораста сентименталног носталгичног духа и малограђанске статичности
Христос је једино ново под сунцем.
Ми као Црква ово не сведочимо добро.
Одустајемо од чулне реалности (сем најбаналнијих личних интереса), а не овладавамо растућом виртуелношћу.
Уместо да хришћанско окупљање на Литургији буде авангардно и окренуто будућности, ми све време као да превише гледамо уназад.
Сећам се деведесетих година и масовног уласка у Цркву градских обраћеника. Урбано православље је кренуло као талас који се заморио.
Свештеник Ненад Илић (Фото: Медија центар)
Уместо даље авангардизације Цркве и привлачења нових младих људи, дошло је до пораста сентименталног носталгичног духа и малограђанске статичности.
Пред нама су велики задаци, а ми упорно одбијамо да их препознамо и да одговоримо на њих.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Categories: Преносимо
Малограђанско јесте, банално авангардно јесте, урбано испразно јесте, православно није, Христоносно није, Црквеносуштујуће није, сведочење Јединог новог под сунцем – тек није ово протестантско фејсбучење и вејвовање ( таласање ) њу ејџ свештеника… НизоЗЕМНО јесте, високоНЕБЕСНО није, таман за либрето какве битефове позоришно – балетске мега изведбе…. Тужно и јадно од једног православног свештеника.
Мислим да свештеник Ненад само кратко и без улепшавања, али и одмерено, опомињући, скицира стање духа парохијана и номиналоно православних, што никако није мера и његове православне и никакве другачије утемељености. Књига-лица, тзв фејсбук, иначе у основи обезличена и манипулисана, је ипак средство комуницирања, мада редукованог квалитета пренесене поруке, и као таква је само у некој мери корисна. На „фејс“ се каче разне, многе једва-живе, душе, и понека реч утехе или опомене не може бити на штету. Тако, да је чак и „фејс“ њива за посленике Виноградареве, ма како неродна и неплодна била, па ако и једно зрно да рода, труд (свештеника) није био узалудан…
Површност, као и она која код грађана храни похлепу и хедонизам, овде храни сумњу у правоверност. Шта је „чулна реалност“ и „растућа виртуелност“? – Сатанистички ритуал од којег се неко брани, али је ту присутан и доступан, а многи у њему учествују. У томе да учествује Црква?! Коме и за кога да приближи веру?! Све је веома доступно онима којима имају очи да виде, уши да чују и срце да осете.