Бошко Мијатовић: Полицијске привилегије и Косово

Чини ми се да председника Вучића брину реакције народа када и формално преда Косово Албанцима, па жели да, кроз подмићивање, обезбеди пуну лојалност полиције

Бошко Мијатовић (Фото: Медија центар)

У последње време множе се знаци посебног положаја Министарства унутрашњих послова и повластица које оно добија у односу на редовна решења која важе за целу државну управу, остале професије и становништво уопште.

Тако је у скупштини Србије недавно донет закон о посебном програму изградње станова за припаднике служби безбедности (полицију, војску и БИА). Кажу да они често немају решено стамбено питање, па да им се помогне.

Можда овај програм делује уобичајено, али није. Општи систем стамбеног збрињавања запослених у државној управи је, као и код осталих, приватан: сви се сами брину о сопственом крову над главом, па било из банкарских кредита, кроз наследство и слично. Нико им не поклања новац за ову намену, а свакако их доста нема решено стамбено питање. Значи, припадницима служби безбедности дато је право које нико други нема: ни учитељи, ни социјални радници, ни лекари, ни службеници.

А да можда припадници полиције нису закинути са зарадама, па да је ово начин да им се помогне? Нису, већ више година имају изразито натпросечна примања. Према рачуну Фискалног савета, просечна примања у МУП-у сада су „превисока“ и износе 73 хиљаде динара, док су у просвети 58 хиљада, здравству 55 хиљада и државној управи 53 хиљаде.

Ове разлике свакако се не могу објаснити квалификационом структуром (у МУП-у само 20% запослених има високу спрему, док их је у просвети чак 70%) или пензијским стажом запослених (краћи је у МУП-у). А посебни захтеви и ризик на послу везани су за мањи број запослених у МУП-у, па и то тек повремено. Очигледно се припадници МУП-а фаворизују, пошто имају већа примања чак и него војска (62 хиљаде).

Овакве привилегије су могуће стога што не постоји јединствен систем зарада у целом јавном сектору, већ је створен хаос у коме постоји огроман број основица, коефицијената и додатака и у коме се ретко ко може снаћи. У таквом хаосу плата запослених зависи од способности министра да се избори на влади за свој персонал, а очигледно да је позиција министра Стефановића врло јака.

И у пензијској области се фаворизује полиција. Изменама Закона о полицији из марта ове године прописано је оперативци из неких делова полиције могу да добију старосну пензију са само 45 година живота и 15 година стажа, с тим да је министар Стефановић решио да ово право имају људи из САЈ, ЈСО, Жандармерије и неких сличних јединица.

Редовни пензијски закон је, свакако, предвидео бенефициране услове за пензионисање полицијских, војних и сличних особа, али је очигледно министру полиције то мало, па се изборио за још више код онога који о свему одлучује.

Није јасно да ли се овим путем министар решава поменутих борбених и сличних јединица или неких људи из тих јединица, али је проблем ту: МУП-у се даје могућност да своје текуће кадровске проблеме решава раним пензионисањем, што ниједно друго министарство или државна институција не може. И не ради се овде о специфичностима неких послова већ о привилегији који један политички јак министар има у поређењу са другим министрима. Нормално би било да припадник борбених јединица који зађе у године буде премештен на неко друго, мање захтевно радно место у полицији или негде другде, а не да одмах добија старосну пензију са само 45 година. Заиста је необично: старосна, а са 45 година.

Невероватно, али у предлогу измена закона стајала је одредба да се приликом пензионисања полицијском службенику пензија увећава за 20%! Тек тако, да се човеку нађе. Без обзира на решења пензијског закона, на једнакост људи пред законом, на правду… Полицајцима да поклони министар, или председник. Неко је ипак био довољно паметан да одбаци овај предлог, али је овде битно што видимо какво је стање духова у власти: за полицију ништа није немогуће.

Такве привилегије нису уобичајене у демократским друштвима, већ само у ауторитарним, у којима се владајућа екипа ослања на полицију ради одржања на власти. Мени се чини да председника Вучића брину реакције народа када и формално преда Косово Албанцима, па жели да, кроз подмићивање, обезбеди пуну лојалност полиције. А оне сумњиво лојалне, који су ратовали на Косову, да пензионише.

Опрема: Стање ствари

(Србија и свет, 6. 6. 2018)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading