Владимир Божовић: Рационализам Запада затро „несрећне“ и „непросперитетне“

Да не би било дилеме да се ради о неком „пристрасном” и антиправославном акту, аутори наравно долазе из номинално православног миљеа. Изненадио сам се. Вјеровао сам да се та „пропагандна полуга” више не користи, пише Владимир Божовић о раду Симеона Ђанкова и Елене Николове

Владимир Божовић

Бошко Мијатовић: Православље, комунизам и капитализам

Објављен је интересантан и провокативан рад о односу православља, капитализма и комунизма, заснован на анкетном испитивању ставова. Ово је резиме рада:

„Овај рад показује да су источно-православни верници мање срећни у поређењу са католицима и протестантима, а на основу података који покривају више од 100 земаља широм света. У складу с резултатима о срећи, овај текст такође закључује да, у односу на католике, протестанте и оне који не верују, припадници источног православља имају мање друштвеног капитала и да преферирају старије идеје и сигурност запослења. Поред тога, православље је повезано са левичарским политичким преференцијама и јачом подршком државној интервенцији у привреди. У поређењу са онима који не верују и православним верницима, католици и протестанти се мање слажу с тврдњом да је државна својина добра ствар, а протестанти ће се мање сложити да се богатство може стећи само на рачун других. Ове разлике у задовољству животом и другим ставовима и вредностима су постојане упркос чињеници да су комунистичке елите покушавале да искорене цркву у источној Европи, јер су комунисти одржавали многе аспекте православних теологије које су биле корисне за напредак комунистичке доктрине. Ови налази су у складу са хипотезом Берђајева да је комунизам наследник православља.“

Главни аутор је цењени бугарски економиста професор Симеон Ђанков, који је својевремено био и министар финансија и потпредседник владе.

(Србија и свет, 4. 5. 2018)

Владимир Божовић: Рационализам Запада затро „несрећне“ и „непросперитетне“

Прочитао сам наводе у тексту које објављују данашње „Вијести”, а који се позива на „истраживање” бугарског двојца, бившег министра у влади Бојка Борисова, Симеона Ђанкова, као и извјесне Елене Николове. Каже се, аутори „истраживања” изводе низ комплексних закључака чија је сублимација у наслову „Православци не воле промјене, сиромашнији су и мање срећни”. И то на основу, кажу анкете. Да не би било дилеме да се ради о неком „пристрасном” и антиправославном акту, аутори наравно долазе из номинално православног миљеа. Изненадио сам се. Вјеровао сам да се та „пропагандна полуга” више не користи. Тешко да је могућ баналнији увод у доказивање објективности, али зато остатак текста потпуно прати „висок темпо” дат у уводу.

Беспредметно је подсјећати на суштинску неписменост (а ни формална није узмакла далеко) текста који нема ни у назнакама основне параметре, а камоли методе закључивања. Тако, у тексту све врви од тонова које можете чути у политичким иступима епигона антиправославне хистерије који свој „меки вербализам” заогрћу грађанским капутом и модерним погледом на свијет. На основу анкете, аутори наводног истраживања доносе читав низ политиколошко-социолошких закључака са претензијом коначног историјског разврставања.А заправо, све неодољиво подсјећа на онај чувени виц о оном силогистичком низу у вицу у ком Мујо „закључује” да је Хасо геј. Подсјећам, почиње тако што га Мујо пита да ли има акваријум. Остатак знате…

На примјер, у „раду” имамо и овакве закључке:

„Западно хришћанство заговара рационализам, логичко истраживање и испитивање, док је источно хришћанство, оно из ког се развило православље, повезано за мистичним феноменима и гдје се мање пажње ставља на разум.”

С правом ћемо се запитати да узори овог „научног” акта нису у једној срећној и просперитетној протестантско-католичкој земљи, која је, на бази сличних истраживања, „рационално” донијела одлуку о затирању „несрећних и непросперитетних”. Истини за вољу, морала је успут да почисти и добар дио оних који припадају универзуму среће и прогреса, али забога… И то је рационално! Боже сачувај да су се у том цивилизацијском прочишћењу користила каква примитивна средства регионалне производње (јаме, каме…) већ је читав „подухват” планиран и углавном изведен врхунском технологијом. Кад већ дозвољавамо парапсихолошке сензације, и мене прилично тишти доживљај да се заступницима овакве „научне мисли” нимало не допада што тај „рационални” поход половином прошлог вијека није окончан у складу са усрећитељским циљевима тадашњих „истраживања”.

И онда, при крају текста, долазимо до памфлетистичког спектакла у очигледној кич претензији да све изгледа као наука. Као што је и највећи дио стварности у Црној Гори. Личи, а није. Каже се у тексту:

„Налази су у складу са хипотезом Берђајева да је комунизам насљедник православља… Католици су схватили однос између човјека и Бога као правни, у ком вјерници слиједе правила која је успоставља Бог, а свако непоштено понашање захтијева покору (и правду) коју надзире црква”. Мартин Лутер лајкс дис. Силно бих волио да видим у ком статистичком пакету овог „истраживања” је обрађена хипотеза Берђајева. Вјерујем да би нам то донијело макар мало фарсичног одушка.

And now for something completely different! Шта каже истраживање о носиоцима „затуцане“ религије?

„Православна теологија, умјесто да истиче ЗАКОНСКЕ обавезе човјека и Бога, наглашава размјене засноване на љубави и преданости“. Хм, „љубав и преданост” наспрам „закона”?

Могло би се штошта још рећи о овом нижеразредном памфлетизму, а који своју кулминацију остварује и кроз „опрему” и наслов текста. Сачувати у архиви. Ваљаће.

(Фејсбук/ИН4С, 7. 5. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s