Гардијан: Сада је шанса за Косовски договор, каже српски председник – али по коју цену?

 Александар Вучић ће прихватити независност [Косова] само уколико Србија добије нешто конкретно заузврат

Александар Вучић себе описује као „неуморног мученика“ за Србију: „Притиснут сам свакодневно“, рекао је (Фото: Anadolu Agency/Getty)

(Гардијан, 26. 4. 2018)

Када је НАТО бомбардовао Србију 1999. године, Александар Вучић је био министар информисања који је био задужен да спроводи цензуру за рачун председника државе, Слободана Милошевића, касније оптуженог за ратне злочине.

Готово две деценије након тога, сам Вучић је председник Србије. Уз тврдње да се ратосиљао многих својих ранијих, националистичких, гледишта, и одбацивање оптужби за ауторитаризам, њега међународна заједница види као човека који може да потпише споразум који би коначно донео измирење на Косову.

Некадашња српска покрајина удаљила се од Београда под међународним патронатом након ваздушне кампање НАТО и прогласила независност 2008. године. Србија и даље сматра да је ова територија њена.

У интервјуу за Гардијан у Београду прошле недеље, Вучић је изјавио да верује да постоје једва одшкринута врата, током можда „наредних шест месеци или годину дана“ када ће бити могуће да се потпише договор.[1]

„Спремни смо да расправљамо о сваком проблему, спремни смо да узмемо у обзир сваки предлог који би представљао компромисно решење“, рекао је, под условом да се Србији понуди нешто заузврат.

Косово је признало више од сто држава, али још увек га није признало пет чланица Европске уније, страхујући да оно може да представља преседан за њихове сопствене територијалне несугласице. То нису учиниле ни Кина, Индија и Русија.

У Бриселу се надају да би договор могао тако да се усагласи да ће, ако Београд и не призна формално косовску независност, он утабати стазу Косову ка столици у Уједињеним нацијама и да ће обема нацијама омогућити да крену на пут ка Европској унији.

Вучић је до сада играо на карту [playing up] ових надања, али заузврат жели да Србија добије неке користи. Он је већ укључен у редовне разговоре у Бриселу под патронатом Европске уније, са косовским председником Хашимом Тачијем, на којима покушавају да спроведу одредбе привременог споразума који је потписан пре пет година. Тачи је такође изјавио за Гардијан претходне недеље да очекује да свеобухватни споразум буде постигнут ове године.

Косовски председник Хашим Тачи такође очекује постизање договора ове године (Фото: Armend Nimani/AFP/Getty)

Вучић је претходне месеце провео окупиран бујицом сусрета са западним лидерима, покушавајући да их убеди како они треба да понуде компромисно решење које доноси конкретне користи за Србију а не да се једноставно прихвати стање на терену.

То што би Вучић могао да буде потписник споразума је изузетно, с обзиром да је 90–их година био члан Радикалне странке, која је тежила Великој Србији и која је подржавала српске полицијске и војне формације које су се бориле у Хрватској, Босни и на Косову.

Вучић је, међутим, човек противречности. Он доминира државном политичком сценом. Трансформисао је функцију председника од надасве церемонијалне улоге до центра моћи након што је прошле године отишао са положаја председника владе. За разлику од других доминантних лидера код њега нема необуздане гестикулације или запењене реторике. Он ретко подиже глас изнад мрмљања, и изражава се емотивно како би себе приказао као неуморног мученика за српску ствар.

„Притиснут сам свакодневно“, рекао је. „Главно питање је Косово, да вам право кажем. Све друго је лук и вода. Посветио сам најмање 400 дана током претходне четири године од када сам постао председник владе, само Косову. То црпи енергију, а људи то нити виде нити разумеју.“[2]

Након сусрета са Ангелом Меркел у Берлину овог месеца, рекао је да није могао да спава претходне ноћи као и да није могао да једе током сусрета због забринутости за судбину Србије.

Вучићеви критичари кажу да је све део пажљиво конструисане представе несебичног борца за Србију, која треба да замаскира сирову јурњаву ка консолидацији моћи.

„Ово је у понечему нови стил у светској политици, који подразумева да се ствара јавна слика ‘најбоље’ особе у Србији“, рекао је Бобан Стојановић са београдског Факултета политичких наука. „Али у ствари овде имамо корупцију, мањак медијских слобода и на путу смо ка једнопартијском систему.“

Европска унија и друге институције такође су критиковале Вучића за потискивање медија, али он одбацује ове оптужбе наводећи да је медијска атмосфера испуњена партизанштином на обема странама и жалећи се како се против њега у независним медијима води кампања „двадесет четири часа дневно, седам дана у недељи“.

Европски лидери могу бити вољни да прогледају кроз прсте због Вучићеве чврсте руке, и зато што га виде као једино способног да обезбеди компромисни споразум о Косову који слабији лидер не би могао да прода српском јавном мњењу, и зато што желе да се супротставе руском утицају у региону.

Председник Европског савета Доналд Туск, који је у среду био у Београду да се састане са Вучићем, рекао је после њиховог разговора да он види српског председника као сродну душу и да је Вучић „живи доказ како у исто време можете бити снажан патриота и разумни прагматиста“.

У време када су односи између Русије и Запада на ниском нивоу, Вучић можда више него било који други светски лидер хода по затегнутом канапу између њих. Он инсистира да су европске интеграције кључан приоритет за Србију док одржава врло снажне везе са традиционалним савезницима у Москви.

Вучић у прошлогодишњој посети руском председнику Владимиру Путину (Фото: Mikhail Svetlov/Getty)

Као знак да он и даље пажљиво балансира између прошлости и садашњости, одбио је да одговори да ли ће означавати националисту Војислава Шешеља, свог политичког учитеља, као ратног злочинца, након што је суд Уједињених нација у Хагу поништио ослобађајућу пресуду Шешељу за почињене злочине током деведесетих.

Али каже да жали због многих својих ранијих националистичких испада.

„Знате ли икога на челом свету ко није грешио? Нисам упознао до сада таквог човека. Разлика је што ја то признајем и што сам потпуно искрен према свом народу.“

Вучић има тек 48 година, и многи наводе да са његовом жељом за моћи и осећајем историјске мисије, он може да планира дугогодишњи останак на власти, можда се угледајући на деценијски владавину по узору на Мила Ђукановића у суседној Црној Гори.

„Могу да гарантујем да се то неће десити“, рекао је Вучић, уз кратак смех пре него што се вратио свом промуклом шапату. Он је рекао да се „највероватније неће“ кандидовати за председника 2022. године: „Немам толико снаге.“

Из Београда: Шон Вокер [Shaun Walker]

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


[1] Изворник: In an interview with the Guardian in Belgrade this week, Vučić said he believed there is now a brief window of “six months or a year” in which it might be possible to sign a deal.

[2] Изворник: “I am squeezed on a daily basis,” he said. “It’s mainly Kosovo to tell you truth. Everything else is peanuts. I have invested at least 400 days so far in the last four years since I became prime minister, only on Kosovo. It takes your energy out, and people don’t see it, they don’t understand it.”

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s