Гаврило Принцип: Сто година од смрти

Сећање на Гаврила Принципа (25. јул 1894, Обљај – 28. април 1918, Терезин)

Учествују:

др Милош Ковић, приређивач књиге ГАВРИЛО ПРИНЦИП – ДОКУМЕНТИ И СЕЋАЊА у издању РТС и Прометеја
Мухарем Баздуљ, књижевник
Зоран Колунџија

Трибина: Живети и умрети за идеале

Клуб студената историје – Острогорски поводом обележавања стогодишњице смрти Гаврила Принципа организује трибину под насловом „Живети и умрети за идеале. Стогодишњица смрти Гаврила Принципа“. На трибини ће бити приказан краткометражни играни филм „Сјене“, редитеља Милоша Љубомировића, који приказује последње дане видовданског јунака проведене у аустро-угарском казамату у Терезину. Наиме, Гаврило Принцип је у Терезину, у Чешкој, одслуживао своју казну у трајању од 20 година због убиства аустро-угарског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије. Није дочекао излазак из затвора нити крај Великог рата преминувши од последица туберкулозе услед тешких услова тамновања 28. априла 1918. године.

Након филма следи предавање проф. др Милоша Ковића о идејама којима су се водили Младобосанци и њиховој борби за „национално ослобођење и уједињење“. Трибина је део акције „Осмехом за Космет“, коју наша организација спроводи у сарадњи са организацијом „Српски политички форум“ и Канцеларијом за Косово и Метохију у циљу прикупљања хуманитарне помоћи за угрожено српско становништво у нашој јужној покрајини.

Трибина ће бити одржана у петак 27. априла с почетком у 20 часова у просторији амфитеатра Филозофског факултета.

Гости: проф. др Милош Ковић и редитељ Милош Љубомировић
Модератор: студент Ђорђе Николић

Advertisements


Категорије:Моба

Ознаке:,

1 reply

  1. Што се тиче Гаврила Принципа и Сарајевског атентата за нас Србе посебно је интересантна књига Пјера Вириона, коју је објавио под насловом „Ускоро једна светска влада? – Једна супер, над или против-црква“ , где дословно стоји:

    „ Оно што се неможе порицати, то је најава већ 1912 године од стране Парти де Клам-а опасности, којима је изложен аустријски престолонаследник Фердинанд, убијен у Сарајеву 1914. Оно што исто тако збуњује, то је алузија на тај трагични завршетак, који је правио пуковник Хуз ( E. M. House), члан „великих изабраника“ који воде свет „Маsters of wisdom“ или четири године пре атентата…“ (Види: Pierre Virion, Bientot un Gouvernement Mondial? – Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967, стр. 40).

    Имајући у виду закулисне игре извесних западно-европских и америчких империјалиста, као и немачки план из 19 столећа, којег је пројектовао Фредрих Лист (Fredrich List), да Немци економски доминирају у Европи, у којем су јасно изложене њихове економске намере да путем железничке пруге повежу Берлин са Багдадом ( “Berlin – Baghdad railway” ), због чега је и дошло до Првог и Другог светског рата.
    Такође, имајући на уму да је Немачка имала подршку извесних западно-европских и америчких империјалиста-тријалиста, који су се залагали за пропаст руске, аустриске и отоманске империје, како би се наметнула „светска федералистичка“ ( “World – federalist”), идолатриска, окултна, езотериска, либерално-империјалистичка, фабијанско-марксисичка и масонска диктатура у Европи и свету.

    Кад је реч о федеративном савезу и републиканској влади у Европи, коју су пројектовали у деветнаестом столећу западно-европски и амерички империјалисти, ваља поменти да је у енглеском листу “Truth” (“Истина“) који је публикован у децембру 1890. године у Лондону, објављен чланак познатог европског масона и главног уредника Хенрија Лабушера (Henry Labusher) под насловом „Кајзеров сан“ (“The Kaiser’s Dream”) са географском картом новог еврпског републиканског и федеративног поретка на којој је Србија приказана као Аустро-Угарска рeпублика а, Русија као „Руска пустиња“ – “Russian desert…” (Види: Henry Labusher , The Kaiser’s Dream, “Truth”, London, England, December 1890).

    Треба рећи да су извесни закулисни, подривачки и потпаљивачки пројекти фабијанско-марксистичког и масонског естаблишмента, интелиџенс сервиса и Форињ офиса у Лондону у којем су седели „најбољи експерти“ за федералистичко уређење у свету – “World federalist”, почели да се осећају и на Балкану у извесним закулисним збивањима деветнаестог и двадесетог столећа. Посебно од 1903. године када су Енглези створили Балкански комитет – “Balkan Committee”, чији је центар био у Лондону. По њиховом пројекту настала је „Млада Босна“, „Црна Рука“, „Бугарска Балканска Лига“ и „Млада Турска“ – “Young Turks” and as the “Young Ottomans”, која је основана у Паризу 1865/67 у склопу „Мацинијевог Европског Револуционарног Комитета“ – “Mazzinini’s European Revolutionary Committee”. Лидер „Младе Турске“ је био Emmanuel Carasso, који је био велики мајстор у македонској масонској ложи у Солуну „Македонија Ускрсла“ – “Macedonia Risorta”, која је била тесно повезана са „Великим Оријентом“ Италије и Француске, као и са „Сједињеном Великом Ложом“ у Лондону.

    Главну „контакт групу“ у тзв. „Балканском комитету“ (“Balkan Committee”), који је основан 1903. године сачињавали су људи који нам нису били пријатељи „Prime Minister William Gladstone, Sir Edward Grey, Aubrey Herbert, Noel Buxton, James David Bourcher, Arthur Evans, R. W. Seton-Watson, Henry Wickham Steed, William Miller, Aubrey Herbert, Mark Sykes, Esme Howard, Propaganda chief John Buchan (Lord Tweedsmuir), James D. Bourchier, Correspondent for the London Time, M. Poncare, Combes, Delcasse, Briand, Viviani, Millerande, Miss Durham, Edward Boyle…“ ( Види: E. N. How the British Started World War I, U.S.A., 1999).

    У време великих светских турбеланција на почетку ХХ столећа посебно се истицао својом активношћу у Европи и на Блиском истоку Сер Б. Захаров (Sir Basil Zaharoff), који је био тесно повезан са трговином оружја (“Vickers-Zaharoff confederacy”) и са тзв. „Балканским комитетом“ иза којег су стајале извесне конспиративне, хегемонистичке, фабијанско-марксистичке и масонске структуре.

    Захаров је обећао Викерсовим акционарима у марту 1914. године, „нову еру просперитета“, час је дакле дошао да се покрене Први светски рат (“This intimacy enabled Vickers, with a guilty foreknowledge of the crime of Sarajevo, which set Austria to war with Serbia and Europe aflame, to promise the shareholders in March, 1914, ‘a new era of prosperity’ which materialized in August of that tragic year. 1914-1918 provided the prognosticated prosperity for Vickers,…” ( Види: Lindsay Nicholson, Zaharoff …, – Europe greatest enemy, London, England, 1937, стр. 5).

    У овом контексту поменули бисмо значајну књигу Паркера Томаса Муна, коју је објавио под насловом „Империјализам и светска политика“, где између осталог, стоји:

    “…Велика победа Балканских савезника у Немачкој и Аустрији схваћена је као велики корак уназад: за Русију као истинског заштитника Балканских савезника то је била дипломатска победа. Да је имала подршку Немачке и Италије, Аустрија би напала Србију у јулу 1913. године…
    Само у светлу ових сукобљених империјалистичких планова може се сагледати прави значај атентата, који је почињен на прашњавој улици у Сарајеву у јуну 1914, који је био повод аустриског напада на Србију. То је за Аустрију био већи повод за рат против Србије него сви сукоби који су били са маленим суседом; то је био већи повод за рат него што је било сузбијање пан-српског заговарања распада Хабзбуршке монархије. Такође, био је то кључни потез у игри на блиско-источној шаховској табли, коју су играли Европски дипломати и финансијери. Бечка Влада је вероватно намеравала да изврши окупацију Србије, да је држи у ропском стању, да додели један део српске територије Бугарској а други део Албанији, да је сведе на право ропско стање и да оснује проаустриску Балканску лигу. На једној страни Берлин се претварао као незаинтересован због дипломатских разлога а на другој страни је био ангажован у подршци аустриској сили и престижу, како би могла да осигура Аустриско-Немачку превласт на Балкану. Иза Србије стала је Русија, која је имала намеру да доминира на Балкану и Цариграду а иза Аустрије стао је немачки империјализам, одлучан да по сваку цену оствари ‘Немачки продор на исток’ …” (Види: Parker Thomas Moon: Imperialism and world politics – Chapter XI, Near Eastern questions old and new, New York, The Macmillan Company, 1927,
    стр. 258 – 259, – „Империјализам и светска политика – Поглавље XI, Блиско-источно питање старо и ново”).

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s