Коста Чавошки: Вучић кренуо стопама Милошевићеве противсрпске политике

Још једна погубна последица овакве Вучићеве политике јесте повратак Турске на Балкан, са којег је била протерана 1912. године. Турска по природи ствари увек држи страну босанско-херцеговачким муслиманима у сваком њиховом сукобу са Србима

Проф. др Коста Чавошки (Фото: Танјуг Н. Jовановић)

Двадесет три године од пада Републике Српске Крајине и преговора у Дејтону, данас се може рећи да су најпогубније последице политике Слободана Милошевића биле издаја те српске државе на тлу данашње Хрватске и обогаљивање Републике Српске у Дејтону. Том приликом Слободан Милошевић је скоро цело Сарајево, у којем је живело око 170.000 Срба, препустио муслиманима, поклонио им је сва брда око Сарајева да га Срби више не би видели, дао им је коридор између Сарајева и Горажда, чиме је Република Српска пресечена код Трвнова, и углавио наводно међународну арбитражу у погледу Брчког, чиме је Република Српска изнова подељена.

Својим залагањем за мир и стабилност на Балкану, Александар Вучић кренуо је стопама Милошевићеве противсрпске политике. Када Вучић каже да Србија поштује територијални интегритет Босне и Херцеговине и Дејтонски мировни споразум, он нема на уму изворни споразум и Устав БиХ, који је својеврсни међународни уговор, него све бројне противуставне декрете високог представника којима је силно увећана надлежност централних власти у Сарајеву, а смањена и обогаљена надлежност Републике Српске. А како је то била унитаризација БиХ, која скоро искључиво одговарала муслиманима, својим залагањем за мир и стабилност тако преуређене БиХ, Вучић им заправо излази у сусрет, а на штету српског народа у Републици Српској.

Једини суд који је установљен дејтонским Уставом јесте Уставни суд. Високи представник је, међутим, поред њега успоставио и Тужилаштво и Суд БиХ, који су власни да воде кривични и грађански погледи поступак у свим материјама, чиме је битно ограничена, па и деградирана, надлежност судства Републике Српске. Вучићу то, међутим, нимало не смета, па му не пада на ум да захтева укидање тих противуставних правосудних установа, или бар доношење закона којим би се укинула њихова надлежност на територији Републике Српске. Такође му не смета ни чињеница да се средишњи органи у Сарајеву обилато финансирају из пореза на додатну добит, који је такође противуставно уведен, иако је чланом VIII ставом 3. Уставом БиХ било изричито утврђено да Федерација обезбеђује две трећине, а Република Српска трећину прихода за рад тих органа. Чак је био и против референдума којим је била потврђена одлука да је Свети Стефан дан Републике Српске, као да она нема право да то учини.

Изглед текста у штампаној верзији Геополитике

Отуда, када се Вучић залаже за стабилност БиХ, он нема на уму дејтонску БиХ, већ БиХ која је радикално измењена, централизована, па и унитаризована противуставним декретима високог представника. Управо је то навело Бакира Изетбеговића да изјави како БиХ никада више неће имати проблема са Вучићевом Србијом.

Још једна погубна последица овакве Вучићеве политике јесте повратак Турске на Балкан, са којег је била протерана 1912. године. Турска, која се изнова уздиже као муслиманска регионална сила, по природи ствари увек држи страну босанско-херцеговачким муслиманима у сваком њиховом сукобу са Србима. Па које то добро Срби могу очекивати од Турске, сем неколико стотина нових радних места захваљујући турским инвестицијама, док је поменути аутопут Чачак-Вишеград-Сарајевo-Брчкo-Бијељина-Београд још увек на дугачком штампу?

Што је још горе, поменут је сусрет турског председника Ердогана, премијера Албаније Раме и Вучића у Прешеву, где би се такође разговарало о некаквом миру и стабилности. По својој прилици, разговараће се о сигурности Арбанаса у остатку Србије и самозваној држави косметских Арбанаса, а најмање о положају Срба на Косову и Метохији. Јер, да је ово последње превасходни предмет разговора, зар не би било логично да Вучић захтева да се претходно на КиМ врати око 200.000 прогнаних Срба и других не-Арбанаса, па да се тек онда воде било какви разговори. Он то, међутим, никада до сада није учинио, стављајући тиме до знања колико мари за Србе.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Геополитика, март 2018)

Потражите нови број Геополитике на киосцима

Advertisements

3 thoughts on “Коста Чавошки: Вучић кренуо стопама Милошевићеве противсрпске политике”

  1. Као увек, свако поштовање Професору Чавошком.
    Ипак ваља рећи, да ”давање Сарајева са 170 хиљада Срба муслиманима” је мање последица великодушности или неодговорности СМ-а него је директни резултат НАТО насиља, претњи, уцене и преваре, а после низа наших озбиљних војних пораза на терену (укључујући ту и СМ-ову издају Крајине, као изнуђени уступак прекоокеанском агресору). Милошевићев потпис је био потребан више ради обезбеђивања привида легалности Дејтонског тзв Споразума. Све то је одавно вода испод моста, као уосталом и оригинални садржај и оквир Дејтона и није најкорисније понављати.

    Раније смо имали, дакле, слабог стратега, одговорног за низ поражавајућих одлука, али погубност његових маневара је поред објективно сурових услова била и последица оправданог одсуства чак и наде у спољну помоћ и какакву-такву равнотежу у спољном окружењу. Може се рећи, покушао је да купи време, али је промашио 10-15 година…

    Сада имамо отвореног идолопоклоника ЕУ молоха, који је истовремено провидни демагог и ”распикућа” националних добара и интереса, а формално Председника државе. Истина, наследио је већ сасвим очерупану, искрвављену и у ланце оковану Србију, тако да пљачкашком пројекту и не може много да допринесе, али му је зато преостала улога у ритуалном понижавању свог народа и државе. Као малог али екстремног примера — сетимо се само ”водања опанака” које је ”случајно” купио и тутнуо му у руке прекоокеански везир Бајден, а све пред камерама да се овековечи оно што вековима није чињено на србском тлу. Или скорашњег примера политичко/медијске вулгарности — интервјуа шиптарског ратног злочинца и масовног убице на београдској телевизији, што је био шамар и испљувак у лице сваком свесном и елементарно моралном човеку (не само национално поносном Србину, а којих је мање од 100). Две епизоде спрдачине са Србијом и народом (ко разуме, схватиће) у извођењу луткарског двојца, најнижег међу новинарима ММ, и највишег међу председницима, телесинама тако различитих, а тако изједначених у ревности лизања нато-чизама.

    Свиђа ми се

  2. „Зар нас Чавошки није уверавао 90-их да је једини проблем Диктатор и да ће чим на власт дође демократска опозиција – оно најбоље што Србија има, а што он данас зове олошем, Србија толико процветати да је нико више неће моћи препознати?

    Залуд Чавошки, који је доста допринео да олош дође на власт, сада кука и оптужује неког другог уместо себе и своје пријатеље велике интелектуалце који су своје књишке визије преточиле у ово данас што влада Србијом.

    Правили су демократију у лабораторији па су неиспитани вирус пустили напоље, а лабораторијски вирус као и сваки лабораторијски вирус: направи ршум, а лека нема.“

    Свиђа ми се

  3. Жао ми је, али док се Коста Чавошки јавно не поспе
    пепелом, јавно покаје и извини Православном Србском
    Народу – савременицима, прецима и потомцима за
    саучесништво и предводништво у самозатирању
    Државе и Народа, нема никаквог смисла ово што
    говори.
    Смакли су једног “Диктатора“, а онда их је дошло
    17 /или колико већ/ “диктаторчића“ ДОС-а –
    плаћеника и издајника, замаскираних у запАДНУ
    демо/НО/кратију!!!
    Разуме се, после тога је свака следеће гарнитура
    била гора од предходне, утркујући се која ће више
    и педантније да растури и распорода оно што су
    наши преци стварали – у зноју и крви!

    За то Руси имају једну врло поучну пословицу:
    “Нема породице без наказе, али те наказе не би
    требало да буду они који су лидери.”

    А код нас, на жалост, од 5. октобра 2ооо-е –
    све наказа до наказе.

    5. октобра на власт су дошли неофашисти!

    ДОС-овци су запалили Скупштинжуе, баш као што је
    Хитлер са својим истомишљеницима запалио Раjхстаг
    1933. године.
    Покрадене ствари из Скупштине још нису нађене и
    враћене, а прича се о некаквој демократији?!
    У време Милошевића сва државна имовина је била у
    власништву државе, а ДОС-овци све до сада будзашто
    распродаше!
    Шта је било са оружијем /аутоматским пушкама,
    пушкомитраљезима, пушкама, пиштољима… и
    припадајућом муницијом/ које сте противзаконито
    и насилно присвојили из Станице милиције “
    ’Стари град“, у Влајковићевој улици?
    Продавали сте пиваре и цементаре за поједну немачку
    марку, девастиралисве што је ваљало, и сада, када
    сте готово све рспродали, кривите Милошевића?!
    Продајете руднике, природна изворишта вода, бање,
    а хоћете Телеком и ЕПС, грађевинско и пољопривредно
    земљиште…
    Довели сте нам педере, сoдмоисте, екуменисте,
    глобалисте…
    Трујете нас ГМО храном, кејмтрејловима
    /запрашивањем из ваздуха коејкавим отровима/,
    децу нам вакцинишете НАТО вакцинама, уводите
    у школске програме обавзну ЛГБТ идеологију, отварате,
    на сваком ћошку,коцкарнице, кафиће… – стецишта
    наркоманије , проституције…
    Култура се своди само на АНУС-ФАЛУС, “напредне идеје“
    ЕУ!

    Уводи се брутална експлоатација домаће радне снаге.
    Земља се припрема да буде “паркиралиште“ за све
    врећи број надолазећих миграната, које ЕУ више не
    жели и неће. а територија претвара у потенцијално
    “рециклажни“ погон за све врсте европског – запАД-
    њачког отпада!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s