Свештеник Ненад Илић: Промена Устава (СПЦ)

Предложена промена поступка избора патријарха је добра – да се манемо коцкарских финиша избора које после многи доводе у питање, али било би заиста  важно да се изборни сабор прошири или макар да се уведе један број обавезних посматрача

Свештеник Ненад Илић (Фото: Медија центар)

Црквена јавност поново је некако скоро понижена. Овог пута тиме што се предлог новог Устава СПЦ није појавио прво ни у храмовима, ни на сајту СПЦ, ни у неким црквеним новинама, него су верујући људи упознати са неким деловима нацрта путем медија који често са Црквом немају никакве везе, а често имају и ставове непријатељске према Цркви. Из неких медија су, на пример, мене после првих вести питали да прокоментаришем нешто из нацрта новог Устава, а ја нисам имао појма о садржају нацрта.

Али саборност се не да. Кад сам овде на ФБ питао где би се могао наћи тај нацрт који се прави тајно од верујућих а јавно за којекакве медије, у року од неколико сати више пријатеља ми је послало у инбокс нацрт устава. Неки детаљи нацрта већ су макар на ФБ ушли у јавну расправу. Од промене имена СПЦ чији пун назив би требало надаље да гласи Српска Православна Црква – Пећка Патријаршија преко озваничења већ предуго неопходне поделе Београда на макар три епархије, до критичких опаски у односу на члан устава (остало из старог) у коме се забрањује свештеницима да јавно критикују одлуке црквених власти – које тиме заправо објављују своју непогрешивост.

Извор: ФБ свешт. Ненада Илића

Хвала Богу те имамо довољно озбиљних теолога и верујућих људи разних струка који имају шта да додају нацрту новог устава – само да има ко да их чује. Да расправа изађе из зоне потпуне алтернативе.

Дејан Мачковић, на пример, одлично коментарише спорни члан о забрани критике:

„Једнако, Комисија је пропустила да реално размотри и анализира практичне посљедице неких превазиђених одредби старог Устава, којe су остале у новом Уставу, попут забране клирицима да јавно критикују одлуке црквених власти (члан 171). Ова одредба не само да је у контрадикицији с православним Предањем које тражи да црквене одлуке заживе и имају рецепцију у народу, (а како другачије него кроз дискусију), него је у директном сукобу првенствено с Европском повељом о људским правима и с Уставима свих земаља у којима Пећка Патријаршија има епархије. Осим тога, одредба је неспретно срочена да неодољиво подсјећа на чувени члан 133 Казненог закона СФРЈ – о вербалном деликту, којим су комунисти управо клир СПЦ слали на робију. Уколико би се примјењивала, сваки лабилнији епископ би на основу ње могао да прогања, а сваки поп који не дрхти од ширита, би дотичног могао да вуче по судовима и тужи за мобинг, који је у многим државама кажњив и затвором.“

Ако бих ја нешто имао да предложим: предложена промена поступка избора патријарха је добра – да се манемо коцкарских финиша избора које после многи доводе у питање, али било би заиста од велике важности да се изборни сабор прошири или макар да се уведе један број обавезних посматрача.

Било би паметно да нацрт изађе на светло дана и да заиста у њега буду уграђени најбољи предлози, а не да све искључиво остане у сенци и да се промене одвијају само по жељи епископа. Важно је позабавити се шире овим уставом како због наше Цркве, тако и због тога што се могуће спрема и промена државног устава – како би власт могла да уради неке сада немогуће потезе.

Боље је да се вежбамо на време.

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

3 replies

  1. ++++
    Oче Ненаде, помаже Бог !

    Кажете, “ Да је начин промена поступка избора патријарха добар, али сте да се изборни сабор прошири или макар да се уведе један број обавезних посматрача „.
    Могуће ? Али, зар до сада наша Света Црква није почивала на принципима једносушја и једномислија ? и опстала кроз све векове и периоде гоњења и окупације ?
    И шта мислите, када се на сабору једна трећина епископа супротстави оној другој двотрећинској ( без обзира на којим принципима се окупила ) зар то неће бити директан повод за нове расколе, који очигледно и зна се коме требају.
    А то је, искуство нас учи, само почетак.
    И не случајно, у овом тешком тренутку по наш Богом благословени и мученички, страдални народ србски, када му управо треба супротно, мир и саборност. Мир који само Он који је Пут, Истина и Живот даје а све остало су само странпутице које ( верујем ) и сами знате да воде тамо где је плач и шкргут зуба.

    А Ваша ……….. “ Хвала Богу те имамо довољно озбиљних теолога и верујућих људи разних струка који имају шта да додају нацрту новог устава – само да има ко да их чује „.

    Има их, само што они којима би то рекли немају уши да слушају.
    Заборавили су они одавно, да се Богу треба већма покоравати него човеку.

    Свиђа ми се

  2. Ваш коментар “ Грешан “ , посве да буде обавезан члан устава СПЦ. Благодарност моја за коментар… Баш како што и уставоприличног има и у тексту господина Чворовића, благородног опреза и чувања од прелестног уподобија нововремену, кваритељног и растемељујућег…Захвалност за његово ( Чворовићево ) упитаније и предложеније ја оставих овде, ваљад на сметњу није…

    Свиђа ми се

  3. Све епископе и свештенике СПЦ лустрирати и рашчинити. Већину је поставила Удба/Озна,Ватикан или Фанар.А ови намесници,вукови у јагњећој кожи,поставише свештенике…
    Сада устоличују Унутрашњи Ватикан у Београду.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s