Economist: Ако Косово и Србија размене територије, процес се неће ту окончати

Српске власти желе да преговорају о преузимању северног дела Косова, а да се у замену Косову дају делови Србије насељени Албанцима

(Економист, Лондон, 19. 2. 2018)

Пре десет година Косово је прогласило независност од Србије. Тамошњи Албанци, који чине већи део становништва, су славили. Но тамошњи Срби, који великим делом живе у енклавама, нису. Србија не признаје Косово, које је некада било њена јужна покрајина, а косовски Срби себе и даље сматрају грађанима Србије. Ситуација је типична за балканске прилике, где су границе, очито, збркане. Има Срба који живе на Косову и у Босни и Херцеговини, где имају своју републику (Република Српска), Албанаца и Бошњака (Муслимана) који живе у Србији и Грка који настањују делове Албаније. Недавно су српски званичници предложили разговор о размени територије својим косовско-албанским колегама. Да ли је ово смислена идеја?

Године 1923. Грци и Турци су се сложили да размене неких два милиона људи. Већина гркофоних православних хришћана, грађана Турске, послата је у Грчку, а муслимани су из Грчке послати за Турску. То је било брутално измештање, али – наклоњени овом решењу подвлаче – од тада између две земље није било рата. Једино место где су се Грци и Турци сукобили јесте Кипар, где су популације ова два народа остале измешане. То је инспирисало националисте на западном Балкану. Између 1918. и 1950–их година, многи муслимани су охрабривани да напусте Југославију и да се одселе за Турску. Али 90–их година, у време распада, Југославија је обухватала мешавину људи. Лидери у овим југословенским ратовима видели су етничко чишћење као најбољи начин да оформе нове националне државе које не настањују проблематичне мањине. До 1995. подручја у Хрватској – која су историјски насељавали Срби – била су испражњена и стотине хиљада Срба, Хрвата и Бошњака је на сличан начин истерано из својих домова. Међутим, државе које су настале током овог процеса нису заокружиле Србе, Албанце, Хрвате и остале народе. Велики број Срба је напустио Косово након тамошњег рата, али је неких 120 хиљада остало.

Српске власти желе да преговорају о преузимању северног дела Косова, а да се у замену Косову дају делови Србије насељени Албанцима. Заговорници оваквог разграничења наводе да су мултиетничке државе на Балкану омануле. Али они игноришу чињеницу да, када једном владе ступе на овакву путању, процес нема своје очигледно исходиште и ни најмање пажње се не би поклањало људским правима. Ако Косово и Србија отпочну озбиљне преговоре о поновном исцртавању својих граница, утицај на балканске заједнице изван укључених подручја Косова и Србије биће дубок. Лидери босанских Срба могу да одрже референдум о будућности Републике Српске; босански Хрвати могу да их следе; и Бошњаци би се онда вероватно борили да спрече распад њихове подељене земље. Преко границе, Србија би притиснула бошњачке националисте у Санџаку који сањају о укључивању овог подручја у „Велику Босну“. У међувремену Албанци у западној Македонији и Црној Гори би захтевали да се придруже Великој Албанији. Заговорници ове идеје би такође волели да прикључе делове северне Грчке, док би грчки националисти захтевали делове јужне Албаније.

Иронија ове спорне размене јесте да већина косовских Срба заправо живи у енклавама на југу Косова. Тако да договор не би омогућио да они живе у Србији, и они би вероватно морали да напусте своје домове или би били истерани. Но, могуће је да су српски  званичници мање забринути око својих сународника у односу на предузимање корака који воде ка признању Косова – што би олакшало њихово, прижељкивано, прикључење Европској унији. Њих можда не забрињава да би размена територија на западном Балкану могла да има огромне последице.

Мађарски националисти, после свега, остали су непомирени са губитком Трансилваније у корист Румуније, румунски националисти би желели да измене своје границе како би добили Молдавију. Постоји разлог зашто „балканизацију“ бије лош глас. Као и у целој Европској унији, смањење релевантности националних граница делује мудрује него њихово поновно исцртавање које би, речима једног истакнутог званичника ЕУ, „отворило врата пакла“.

Т. Џ.

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Kosovski srbi u Srbiji su najgora vrsta ljudi koji su prodali svoju bezvrednu zemlju na kosmetu,pokupovali stanove,lokale,poslove,polozaje uglavnom u Beogradu.Ona sacica koja je ostala,sluzi za cenkanje i podkusur.Ovi sto su dosli iz svojih udobnih fotelja pale narod da se bori za Kosovo koje su oni prodali.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s