Мерон Рапопорт: Израелски тајни пропагандни рат

Ништа не изазива таква страховања Израела као могућност да доспе у положај Јужноафричке Републике током режима апартхејда

Израелски премијер Бењамин Нетанијаху на састанку свог кабинета у Јерусалиму 11. јануара 2018. (Фото: АФП)

(Middle East Eye, 11. 1. 2018)

Док по свој прилици глобални покрет за бојкот Израела[1] нема видљивијег утицаја на израелску економију, израелска Влада се против њега бори свом снагом. Изгледа да више страхује од онога што може донети у будућности него од његових тренутних последица.

Премијер Бењамин Нетанијаху је био тријумфалистички расположен прошле недеље. Његова коалиција је успела да испослује усвајање неколико контроверзних закона, док је његова влада такође успешно договорила усвајање рекордно високог буџета за 2019. годину у износу од 400 милијарди шекела (117 милијарди америчких долара).

„Израел је у позицији политичке моћи, економске моћи и војне моћи која је без преседана и држава се мења до непрепознатљивости“, рекао је на једној економској конференцији у четвртак у Јерусалиму.

Као што је то случај са сваким политичаром, и у речима Бењамина Нетанијахуа има мало хвалисавости. Међутим, немогуће је порећи да изралески економски параметри делују добро. Израелска економија је имала раст од три процента прошле године, израелски извоз је по први пут премашио износ од 100 милијарди долара док је извоз израелских високотехнолошких компанија више него удвостручен на рекордне 23 милијарде долара.

Израелски бруто друштвени производ по глави становника је сада виши од 40.000 долара, по чему је надмашио, на пример, Француску. Само десет година раније он је стајао на 25.000 долара по становнику.

Но, раније током те недеље, када је Нетанијаху одржао свој усхићени говор, његова влада је објавила нове мере против покрета за изолацију Израела: она је забранила активистима неколико организација које подржавају ову кампању да ступе на територију Израела. Ако израелска економија функционише тако добро, зашто се страхује од кампање бојкота која за сада, како изгледа, не даје никакве резултате.

Прошлонедељни потез је само један у низу корака у борби коју Израел води против кампање бојкота. Године 2011. усвојен је закон који дефинише било какав бојкот Израела или „подручја под његовом управом“ – што је правни термин којим се означава окупирана Западна обала – као „грађански прекршај“. Свако ко крши овај закон глоби се плаћањем казне за почињену штету.

Прошле године Израел је отишао један корак даље и усвојио је закон који допушта министру унутрашњих послова да забрани улазак у земљу било коме ко промовише бојкот или санкције против Израела. Мере која су обнародоване прошле недеље подведене су под закон о забрани приступа.

Нема сумње да ове нове мере удаљују Израел све више од тврдње да је реч о „јединој демократији на Блиском истоку“. Међу организацијама које су именоване у прошлонедељној објави је и америчка Јеврејски глас за мир (енглески Jewish Voice for Peace).

Забрана без могућности жалбе

Насеље Итамар на Западној обали, чији су мештани били и жртве палестинских напада и нападачи на околне Палестинце (Фото: Викимедиа)

Ово значи да чланови ове групе могу да се доселе у Израел и да сместа добију израелско држављанство према Закону о повратку, међутим, ако она или он позивају на бојкот производа који долазе из израелских насеобина на Западној обали, њима ће бити забрањено да дођу у Израел. Другим речима, улазак у Израел, макар за Јевреје, зависи од њихових политичких гледишта.

Док Закон о бојкоту из 2011. инсистира на спровођењу законске процедуре која треба да одреди да ли је позив на бојкот оптужене особе проузроковао неку штету, забрана уласка не захтева ништа слично. Министар унутрашњих послова је властан да одреди ко је „за бојкот“ а ко није, без икакве стварне могућности жалбе.

Док је Закон о бојкоту био усмерен превасходно према израелским грађанима који су се противили изградњи насеобина на Западној обали и који су желели да се боре против њих, забрана уласка је усмерене према људима и организацијама које делују изван правног домашаја Израела.

Како је већина организација којима је забрањен улазак у земљу смештено у Европи или Сједињеним Државама, изгледа да је Израел спреман да ризикују затезање односа са овим државама, све док је у прилици да настави своју борбу против кампање бојкота.

Прошле недеље, норвешка министарка спољних послова Ине Ериксен Сереиде, протестовала је против забране једном норвешком мировном активисти да се врати у Израел. Слични инциденти се могу поновити у скоријој будућности.

Пропагандни фонд

Забрана усмерена против активиста кампање бојкота привукла је приличну пажњу. Али овај потез је само врх леденог брега израелске борбе против кампање бојкота. У истрази коју је спровео независни израелски вебсајт Седмо око (Seventh Eye), откривено је да је путем Министарства за стратешка питања, израелска влада наменила више од 100 милиона долара да се пружи подршка „тајној пропаганди“ против кампање бојкота и њених симпатизера.

Новац се даје организацијама које су „продужена рука“ изван Израела, а које делују у корист израелске политике и против напора да се бојкотују Израел или израелске насеобине. Притом се не открива да ове организације финансира израелска влада. Део овим средстава троши се на куповину повољних медијских садржаја о Израелу у међународним и локалним медијима.

Баш ове недеље Министарство за стратешка питања је објавило буџет од 128 милиона шекела (37 милиона долара) за „активности за подизање јавне свести“ које нису ближе описане а које би биле усмерене против „делегитимизације“ Израела. Како Израел жели да се дистанцира од ових активности које се изводе у његово име, он их је ослободио било каквог спољног надзора путен закона о слободи информисања.

Зашто је Израел спреман да ризикује нарушавање односа са јеврејском дијаспором и пријатељским државама у Европи  и да троши толико средстава за борбу против кампање бојкота, када истовремено наводи да она има врло мали ефекат на израелску економију? Зашто се траће средстава којима се плаћа јеврејска штампа да објављује пропаганду против кампање бојкота, пошто је ионако огромна већина јеврејске популације против њега?

Намеће се неколико могућих одговора. Први је да су ова настојања усмерена ка унутра, не ка споља. Тренутна десничарска влада жели да делигитимизује било какву интерну политичку кампању против насеобина колико год она кратког домета или мале снаге била. Ово настојање свакако доноси резултате. Опозиција насеобинама је готово у потпуности ишчезла из израелских мејнстрим медија.

Други могући одговор је да је бојкот ипак успео да постигне одређене последице, посебно у вези са изралеским производима из насеобина са Западне обале. Упркос снажном израелском притиску, Европска унија инсистира да се производи који долазе са овог подручја обележе. СодаСтрим мора да измести своју фабрику из Западне обале у Израел. У реалним економским показатељима, тешко је уочити било какав ефекат кампање бојкота, али постоји страховање да он може да постане снажнији у будућности.

Културни бојкот

Лорд на наступу на Риверстејџу у Бризбејну, Аустралија, новембар 2017. (Фото: Викимедиа)

На културном фронту, ствари изгледају суморније за Израел. Док случај Лорд[2] (Lorde), новозеландске певачице која је отказала свој пут у Израел, остаје усамљен, свака турнеја истакнуте личности из света културе пропраћена је сумњом да ли ће он или она заправо допутовати. Стално медијско извештавање о притисцима које на њих врши покрет за бојкот помаже да се створи утисак опсадног стања у Израелу.

Међутим, и поред свега изгледа да Израел највише брине о будућим дешавањима. Готово сваки Израелац који путује у иностранство може да осети промену расположења у вези са Израелом. Мишаел Сфард, познати израелски адвокат и активиста за људска права, сећа се како је током своје прве турнеје по америчким кампусима. пре десет година, био суочен са непријатељским држањем зато што је био критичан према израелском деловању на Западној обали. Сада је он на удару критика зато што не подржава бојкот Израела.

Ништа не изазива таква страховања Израела као могућност да доспе у положај Јужноафричке Републике током режима апартхејда. Постоји страховање да сличан глобални консензус против њега може да угрози и сам легитимитет Израела. Израелска економија је много снажнија од јужноафричке економије осамдесетих година када је она доживела међународни бојкот, и мрежа међународне подршке Израелу је много шира.

Али је и израелска зависност од спољашњег света много дубља. Његова високотехнолошка индустрија, на пример, тешко да би могла да цвета у непријатељском међународном окружењу.

Забрана активистима кампање бојкота да дођу у Израел по свој прилици неће убедити ни њих ни њихове присталице да одустану од својих позиција. Но, сагледана из перспективе скривеног „пропагандног рата“, ова забрана има више смисла. Израел покушава да делегитимизује кампању бојкота у европском и америчком јавном мњењу.

Забране за активисте покрета бојкота је само део ове кампање. Колико ће бити успешна остаје да се види, али она свакако показује да је ово највећа претња по Израел, колико год мала она тренутно била.

Мерон Рапопорт (Meron Rapoport) је израелски новинар и писац, добитник Напуљске међународне награде за новинарство за истрагу о крађи стабала маслине од палестинских власника. Он је бивши шеф одељења за вести листа Харец а сада је самостални новинар

Са енглеског посрбио и напомене написао: Милош Милојевић


[1] БДС је скраћеница од енглеских речи Boycott, Divestment and Sanctions. Реч је о глобалној кампањи која је отпочела 2005. године а чији је циљ да се на различите начине бојкотује Израел како би „био присиљен да поштује међународно право“. Прокламовани циљеви овог покрета су окончање израелске окупације и колонизације палестинске земље и Голанске висоравни, потпуна једнакост арапских грађана Израела и промовисање права на повратак палестинских избеглица у њихову постојбину. У чланку су изрази покрет бојкота, кампања бојкота и покрет изолације коришћени са истоветним значењем.

[2] Ела Марија Лани Јелић О’Конор или Лорд је новозеландска певачица и текстописац српског и ирског порекла.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s