Све је почело још Тршћанском кризом када је цео Београд изашао на улице, додуше без шерпи и пиштаљки јер тада то још увек није било у моди, и из свег гласа извикивао пароле: „Зона „А“, зона „Бе“, биће наше обадве! „Трст је наш, ми смо Титови“! и, онако узгред, „Пела – џукела“! Тек да се помене и ондашњи премијер Италије
Спор у Пиранском заливу између две европске државе, Словеније и Хрватске, није мачији кашаљ. Још мање је лук и вода. Пре би се рекло да су у питању луке и вода.
Лука Копар и лука Ријека биће у завади док је света и док је вијека.
А све је почело још Тршћанском кризом када је цео Београд изашао на улице, додуше без шерпи и пиштаљки јер тада то још увек није било у моди, и из свег гласа извикивао пароле: „Зона „А“, зона „Бе“, биће наше обадве! „Трст је наш, ми смо Титови“! и, онако узгред, „Пела – џукела“! Тек да се помене и ондашњи премијер Италије.
У Војводини су, истим поводом, флегматични и не баш заинтересовани Војвођани извикивали, али у пола гласа: „Италијани, маму ли вам мађарску!“
У свим осталим градовима, почевши од Љубљане па преко Загреба до Сарајева, Скопља, Приштине, а делимично и Титограда здушно се певало: „Италијани, мамицу вам српску!“
Словенци су са својим практичним умом изашли са недвосмисленим ставом формулисаном у захтеву: „Трст мора бити наш. Ми смо за њега пролили поприлично српске крви!“
Све се на крају завршило тако да је Трст припао Италијанима, Копар Немцима, а Ријека Пољацима. Само су Мађари остали кратких рукава. Да су бар добили Бар. Таква неправда је у души српског народа изазвала толику мучнину и душевну бол да Срби, болећиви какве их је Бог створио, мало, мало па уздахну: „Е, баш нас заболе што Мађарска нема море!“
Бошњаци ех Муслимани добише луку Плоче, а Срби Луку Бојовића. Оваквим поделама је све легло на своје место тако да је Франсоаз Саган мирне душе могла да напише: „Добар дан туго, почивај у миру, Југо!“
Остаје још да се реши питање Сремског фронта на коме су геноцидни Срби извршили геноцид над сопственом младошћу. Неки суд мора све учинити да Чанак добије одговор на круцијално егзистенцијално питање: „А, ди су наши новци?“
Досадашњи судови, који су се бавили српским злоделима, нису донели пресуду Михајлу Пупину и Јовану Цвијићу, који су заједно цртали карте Велике Србије све до Триглава. Вудро Вилсон, двадесет осми председник Сједињених Држава, све је аминовао. Тако су се стекли услови да сва тројица, по командној одговорности, морају бити осуђени за удружени злочиначки подухват. Постхумно, или пост фестум, не зна се шта је правилно и по закону.
Композитор и виолиниста Захар мора да се одрекне ауторства песме „Од Вардара па до Триглава“ – јер су и то идеје Велике Србије.
Многи се питају шта ли тек чека Кину ако би и покушала да реализује пројекат пловног канала од Солуна па до Триглава.
За утеху је чињеница да Срби, Хрвати и Словенци, који заједно живе у државама Аустралији, Канади и Америци, те државе још увек признају за своју заједничку. Кажу да ће тако и остати све док Хрвати и Словенци, уз подршку Немачке, довољно не ојачају.
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар