Ознаке

, , , , , , , , ,

У београдском Медија центру, 10. јануара, одржана је конференција за новинаре поводом Апела за одбрану Косова и Метохије и режимске и медијске кампање која поведена против једног од потписника Апела – митрополита црногорско-приморског Амфилохија

На конференцији су говорили професори Милош Ковић, Часлав Корпивица и Дејан Мировић, доцент и председник ДСС-а Милош Јовановић и ђакон Ненад Илић

Конференција поводом напада режима на митрополита Амфилохија. На слици: Часлав Копривица, Милош Јовановић, Милош Ковић, Дејан Мировић (од најближег ка најдаљем). Фото: Медија центар

Присутнима се први обратио професор Милош Ковић. Према његовим речима путем интернет сајта Не одустајемо! потписало се преко 4.600 људи, међу њима и велики број истакнутих личности српског јавног живота. Првобитни број потписника Апела, њих 178, проширен је новим именима којих сада има 200. Реч је, према Ковићевим речима, о неким од најистакнутијих имена српског јавног живота.

Ковић је навео да медији који се налазе под контролом власти неће ништа да кажу ни о потписницима Апела нити и његовом садржају. Укратко је сумирао ко су све међу потписницима: једанаест владика СПЦ, од којих је један и митрополит црногорско–приморски Амфилохије,  а ту си и владика рашко–призренски Теодосије и владика Лаврентије, који је најстарији међу епископима Српске цркве као и новопотписани владика захумско-херцеговачки Григорије. Апел су, подсетио је Ковић, између осталих потписали и Драгомир Ацовић, Маринко Вучинић, Дијана Вуксановић, академик Милован Данојлић, Данило Бећковић, Димитрије Војнов, игуман манастира Светих Архангела код Призрена Михајло. Посебно је истакао да су међу потписницима бројни јавни радници млађе генерације.

Ковић је указао да је реч о списку имена који је РТС одбио да објави. Но, подсетио је, спорадичне и насумичне изјаве јавних личности које позивају на одрицање од Косова и Метохије редовно се преносе и даје им се огромна медијска пажња.

Дејан Мировић, Милош Ковић, Милош Јовановић (Фото: Медија центар)

Догодило се нешто, што према Ковићевим речима, нико није очекивао. Наиме, представници власти и провладиних медија као да су једва чекали да се на списку имена-потписника петиције појави име митрополита црногорско–приморског како би покренули невиђену хајку против њега.

Ковић је рекао како, по његовом суду, власти покушавају да скрену пажњу са садржаја Апела и потписа грађана на хајку против владике Амфилохија. Ковић је указао да према мишљењу покретача Апела ова иницијатива је наишла на плодно тло и да је погођена политички релевантна тема.

Истакао је да је предлог покретача Апела конструктиван и јасно изречен: одложити доношење коначне одлуке све док се текући процес промене међународних околности даље не развије и тиме омогући праведно разрешење српско–албанског спора.

Ковић је навео да је потписник Апела, владика Амфилохије нападнут и од неких личности од којих се тако нешто није очекивало. Према речима једног његовог политичког једномишљеника које је навео они су одиграли један „политички стриптиз“ и разоткрили шта заправо представљају.

Према Ковићевом суду овакво срамно извештавање је разлог да јавност затражи оставку руководства Радио телевизије Србије.

Закључио је своје уводно излагање речима да је овим Апелом, према његовом мишљењу, подручје слободе проширено и да су одшкринута врата за политичку расправу. На нама је, навео је, да се та енергија која је овде сакупљена очува, увећа и на сврсисходан начин усмери. „За опстанак наше земље, за опстанак Косова у нашој земљи, за опстанак наших сународника и суграђана“, закључио је Ковић.

Присутнима се затим обратио Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије и доцент на Правном факултету у Београду. Према Јовановићевим речима медијско праћење Апела за одбрану Косова и Метохије било је скандалозно. Медијска паљба је, како је рекао, усмерена искључиво на једног од потписника због једне реченице која је по његовом суду неупитно тачна и можда чак и превише умерена.

Милош Јовановић (Фото: Медија центар)

Јовановић је указао да је иза Апела стало више академика, професора Универзитета и других јавних личности који представљају, како је рекао, репрезентативан списак српске елите. Подсетио је да је велику медијску пажњу добила изјава професора Владана Кутлешића но да су ставови истакнутих правника међу потписницима Апела (попут академика Косте Чавошког или Данила Басте) у медијима апсолутно невидљиви.

Јовановић је навео да се до сада покушало да се прећути садржина Апела која указује на елементарну чињеницу – да ако ми сада инсистирамо на коначном решавању „косовског питања“ оно може бити решено само у смислу признања сецесионистичке, самопроклаване парадржавне творевине. Стога је Јовановић политику која на томе инсистира оценио као кратковиду, дилетантску и погубну.

Но, с друге стране је истакао да је реакција власти наивна јер је немогуће медијски изоловати једну овакву политичку иницијативу. Указао је да ће потписници Апела наставити са својом борбом и покушати да у складу са својим могућностима медијски промовишу његову садржину.

У вези са недавном изјавом патријарха Иринеја како се Александар Вучић жестоко бори за српско Косово и Метохију рекао је да јби волео да је патријарх у праву, но да се боји да није. Јовановић је закључио своје излагање речима да онај коније свестан да оваквом политиком губи више од територије није достојан да води ову земљу.

Професор Дејан Мировић је исакао да ова излагања нису само у одбрану митрополита Амфилохија већ и права на слободу мишљења и изражавања.

Он је указао да пет година живи и ради у Косовској Митровици и да је стање током тог периода све горе и горе (што није повезано са његовим радом но са имплементацијом политичких одлука београдских властодржаца).

Мировић, рекао је, нема никакве дилеме око карактера политичких потеза које вуче Александар Вучић но да једино осећа срамоту што је био у истој политичкој странци са овим људима, које добро познаје. Но, ни поред тога није очекивао овакву количину глупости, полтронства и безочности.

Мировић је указао да је начин медијског третмана Апела скандалозан. Бошко Јакшић је тако писао да његови потписници траже ново бомбардовање. Својим прилозима истакли су се нечувени Александар Вулин и Милован Дрецун. Мировић је навео како разуме страх за егзистенцију као и каријеристичке разлога но да ни у томе не треба ићи у крајност.

Навео је како га оваква хајка неодољиво подсећа на ситуацију у Црној Гори и да га не би зачудило да су ове изјаве потекле од заједничког пријатеља Мила Ђукановића и Александра Вучића, Бебе Поповића. Мафијашко–шверцерски контекст у коме се одигравају политички догађаји у Црној Гори прелази, рекао је Мировић, и у Србију. „Чини ми се да је господин Вучић млађи сарадник Мила Ђукановића“, поновио је Мировић своје страховање да се Србија креће у правцу мафијашко–аутократске државе на којем је Црна Гора већ далеко одмакла.

Ђакон Ненад Илић је навео како нико није очекивао овакве реакције када је отпочело потписивање Апела. Он је, духовито, навео како би аутори текста Апела и његови потписници требали да се извине властима што нису схватили правила унутрашњег дијалога на који је тобоже позвао председник Републике Александар Вучић. Позвао је власти да одштампају дијалошку листу како бисмо знали шта смемо и можемо да кажемо.

Ђакон Ненад Илић (Фото: Медија центар)

Унутрашњи дијалог је, према његовом суду, заправо стварање погодне атмосфере да се одигра нешто што ће бити и изван видокруга и изван моћи одлучивања грађана и у шта они уопште ни не би требали много да се мешају.

Ђакон Ненад се упитао одакле ово узнемирење властодржаца и да ли је могуће да ми у Србији никако не можемо да се научимо вођењу дијалога. Властима је поручио да је потребно да нас поучи како тај дијалог треба да се води.

Указао је да смо дошли до тога да млади жутокљунци подучавају мудре старце чак и у оним областима где су се ови доказали.

Потом је говорио професор Часлав Копривица је навео како се наводи предочени кроз Апел јавности не заснивају ни на каквим враџбинама већ на документима и изјавама који су до сада потицали из врха власти. Рекао је да мора бити да потписници Апела греше с обзиром на жестину реакције на коју су за сада наишли.

Но, указао је, власти лако могу да обесмисле целу ову политичку акцију и да потписнике учине смешним ако би недвосмислено изјавиле како неће ни де јуре ни де факто признати независност Косова. Но они то не желе да учине!

Корпивица је истакао да су сви угледници међу потписницима Апела ту као део народа који се прoтиви потезима ненародне власти којима се предаје српска светиња.

Косовска драма, нагласио је Копривица, се лажно своди на питање положаја Срба на Косову и Метохији. Власти Србије их, као и Арнаути и Запад, третирају као таоце, мањину чији незаводан положај треба да послужи као оправдање за де јуре признавање Косова.

Копривица је своје излагање закључио речима да ово није никаква једнократна политичка иницијатива већ да је суштина исказати став да се не жели предаја онога што је српска светиња.

Пре него што су уследила новинарска питања професор Милош Ковић је поздравио присутне угледнике уз истицање да се ту налазе и личности које одсликавају часну моралну вертикалу Београдског универзитета, која своје утемељење има у делу и личности професора Михајла Ђурића, и да је то оно што додатно охрабрује.

*

Новинар телевизије Н1 упитао је ђакона Ненада Илића који је став исправан – онај који је изрекао митрополит Амфилохије или онај патријарха Иринеја. Према разумевању ђакона Ненада ово површно разликовање ставова патријарха и митрополита не би требало да се своди на дихотомију ко је у праву а ко у криву.

Према његовом суду у јавности постоји неразумевање начина црквеног устројства. Илић је истакао како у Цркви нема централног комитета и да Цркву, са својим ставовима и гледиштима сачињавају сви крштени људи. Разуме се, додао је, да речи појединих јавних делатника имају већу тежину али да не постоји некакав строго устројени централизам.

Илић је указао како се патријарх вероватно изразио дипломатским речником којим је пре истакао своје надање и покушао да охрабри власти да делују у том правцу него што је описивао тренутно стање. Унутар Цркве, према речима ђакона Ненада, постоји готово унисоно гледиште о овим питањима.

Новинар радија Светигора питао је да ли би требало искључити поделу Косова као могућност алудирајући на једну од изјава Ивице Дачића и да ли би се могло рећи да Александар Вучић под фирмом Српске напредне странке заправо спроводи политику ЛДП-а. Он је такође упитао да ли Црква у овом тренутку сме себи да допусти неактивност и извесну политичку аутистичност или би због своје друштвене одговорности морала да изнесе своја гледишта.

Милош Ковић је, одговарајући на прво питање, навео да је став аутора Апела да је опасно мењати границе па пошто је подела Косова промена државних граница стога се не заговара ни то решење. Он је поновио своје гледиште да је Апел позив на очување мира.

„Ми нећемо ампутацију Косова нити подизање некаквог Кинеског зида“, подвукао је Ковић. Порука Апела је порука заједничког решавања проблема на обострану корист, порука суживота и регионалног мира која се противи иридентистичком пројекту Велике Албаније који потенцијално угрожава и друге државе у региону. У вези са евентуалним плановима о подели рекао је како ми заправо немамо појма које су опције на столу с обзиром да нас о томе нико не обавештава.

Часлав Копривица је додао да није повољан тренутак за изношење било каквих „коначних предлога“. Он је истакао да територија Косова и Метохије није „неодржављена територија“ већ да је она и у спољњем и у унутрашњем правном смислу територија Републике Србије. Инсистирање на некаквом другачијем решењу у ситуацији када арнаутски сецесионисти располажу фактичком контролом је дубоко погрешно.

Уставно–правни пореда Републике Србије, према Копривичиним речима, може бити једини оквир за решавање српско–албанског спора око Косова и Метохије. Чињеница је да међународни фактори не иду на руку оваквом решењу и да стога ми ни не треба да инсистирамо на његовом доношењу. Границе су већ исцртане, Косово и Метохија су део Србије и о томе нема шта да се преговара, подвукао је Копривица.

Ненад Илић је, одговарајући на други део питања указао да Црква као нестраначка и надстраначка организација не може а да се не огласи у вези са кључним идентитетским питањем, јер православна вера јесте једна од кључних саставница српског националног идентитета.

Он је прокоментарисао да је ова иницијатива неупитно мирољубива. Илић је подвукао да су Срби, иако су то у својој беди заборавили, народ који има унутрашњу развојну динамику и да потискивање једног оваквог политичког проблема, његово нагло разрешње на штету српског народа може у каснијој фази развоја да се покаже као окидач за бурна, тешко контролисана збивања.

Идеја да ће ова генерација, која се по свему показала неспособном, бити кадра да разреши једно овако тешко и сложено питање, је према Илићевим речима, дубоко проблематична.

Пошто су само у Цркви сви присутни, она и у име континуитета са прошлошћу и у име оних који тек долазе мора бити недвосмислено присутна када се инсиситра на решењу „косовског питања“.

На крају конференције неколико присутних је поделило своја размишљања о Апелу.

Пише: Милош Милојевић

Прочитајте још

Погледајте још

Advertisements