Ознаке

, ,

Победићемо непријатеља само ако и колико победимо свет. А знамо ко је онај који је победио свет и који ће га до краја времена побеђивати. И којим ћемо га побеђивати. Радосна нам зато не нова година, него онај који је једино ново под сунцем

Ако некоме пожелимо слободу у новој годину, рећи ће да је та жеља нереална, осим ако не мислимо на унутрашњу слободу, која се, како кажу, може очувати и у Аушвицу.

Слобода је неизвесна и увек измиче, најчешће је име без садржаја или жеља без предмета, подложна свим замисливим и незамисливим манипулацијама.

А слободан је ваљда онај који је неподложан манипулацијама. Има ли таквих? Којима се не може руковати? Да ли ико има толико јак темељ, утемељеност, везу са нечим што нас толико превазилази да нас чини недодирљивим за силе „света овога“?

Има ли ичега у овом нестабилном времену што се може назвати стеном, оним неодступним, оним што нам даје не само поуздање него и постојање само?

Ако нема данас, онда га никада није ни било. Ако га никада није било, онда су све наше наде узалудне, па и оне у будућност.

Победићемо непријатеља само ако и колико победимо свет. А знамо ко је онај који је победио свет и који ће га до краја времена побеђивати. И којим ћемо га побеђивати.

Радосна нам зато не нова година, него онај који је једино ново под сунцем. Док год сунце постоји онакво какво је сада.

А времена је мало.

Advertisements