Три женска питања у Цркви

Да ли је Бог створио жену неједнаку у односу на мушкарца? Осуђује ли Црква феминисткиње и да ли је истина да је немање деце казна за грехе. Црква одговара на ова значајна женска питања

 

Кажу да хришћанство учи да је Бог првобитно створио жену као нижу у односу на мушкарца. Да ли је тачно?

Заправо односи потчињености су потекли тек после грехопада. Првобитно је жена била створена једнака по части мужу и сама је одговарала за све своје одлуке и поступке. Јован Златоусти пише о томе овако: „У почетку сам те, каже Господ, створио једнаку мужу и хтео сам, пошто имаш једнаку вредност као он, да у свему општиш с њим, и, као и мужу, тако сам и теби поверио власт над свим тварима. Али због тога што ниси искористила једнакост као што је требало, за то те потчињавам мужу.“

Окусивши забрањени плод пре мужа, не посаветовавши се с њим и самостално доневши одлуку да прекрши заповест, жена је прва покушала да наруши ту једнакост части првих људи, коју су добили при стварању. По речи преподобног Јефрема Сирина, она „… из љубоморе није допустила да муж окуси први; хтела је да постане виша од Адама, да заузме прво место, а Адаму да одреди друго. Пошто је пожелела да потчини себи мужа, Господ је открио њене тајне и рекао јој је: он ће завладати тобом“.

Међутим, та потчињеност не представља за мужеве хришћане оправдање за злоупотребу и домаћу тиранију. Власт над женом дана мужу после грехопада уопште није била награда – уосталом, за шта се може наградити онај који је и сам сагрешио? То је пре тешка обавеза, неопходност да се у породици доносе одлуке и носи бреме одговорности не само за самог себе, већ и за своју вољену половину, за своје прекрасно ребро, за ону која је плот од плоти твоје.

Да ли је истина да Црква осуђује покрет феминисткиња?

Заправо Црква не осуђује ниједан идеолошки или политички покрет. Црква осуђује само грех. И ако у идеолошком програму феминисткиња постоје било какви позиви на вршење греха, онда се, наравно, Црква односи према њима негативно. Тако, на пример, феминистичка заштита права на абортус никада неће добити црквени благослов, пошто Црква сматра вештачки прекид трудноће грехом убиства. У исто време, идеју о једнаким грађанским правима жена и мушкараца у савременом свету Црква поздравља, значајно прецизирајући: „Високо оцењујући друштвену улогу жена и поздрављајући њихову политичку, културну и социјалну равноправност с мушкарцима, Црква се истовремено супротставља тенденцији ка умањивању улоге жене као супруге и мајке. Суштинска једнакост вредности полова не коси се са природношћу њихове различитости, и не означава истоветност њиховог звања како у породици, тако и у друштву. Представници неких друштвених токова склони су да умањују, а понекад и сасвим поричу значај брака и породичне институције, обраћајући главну пажњу на друштвено значајну делатност жена, укључујући и ону која не одговара женској природи (на пример, посао повезан с напорним физичким радом). Чести су позиви на вештачко уједначавање учешћа жена и мушкараца у свакој сфери људске делатности. Црква, пак, посматра одређење жена не у простом подражавању мушкарца и не у такмичењу с њим, већ у развоју свих способности које јој је Господ даровао, укључујући и оне које припадају само њеној природи“ (Основи социјалне концепције Руске Православне Цркве).

Кажу да је немање деце казна за грехе жена. Да ли црква стварно тако сматра?

Заправо: с пуним уверењем утврђивати нешто слично може се само када је бездетност настала као медицинска последица раније извршеног абортуса. Па чак и у том случају извор такве казне је сама несрећна жена која је себе лишила радости материнства.

Идеја о томе да је немање деце Божија казна за грехе родитеља била је присутна у традиционалним друштвима, у којима је продужење рода било једна од главних сврха брака, па и целог људског живота. Логика је ту отприлике била следећа: човек је сагрешио и Бог је одлучио да прекине његов род, да потомци грешника не би понављали грех својих родитеља. Али у Библији видимо много примера када су се грешницима рађала деца. И обратно – код благочестивих и праведних родитеља могло је не бити деце до дубоке старости, како се то догодило с родитељима Пресвете Богородице и Јована Крститеља.

Ако је код бездетне жене било неких тешких грехова, за њих се мора покајати на исповести не са неким „практичним“ циљем (на пример, да би родила дете), већ да би се очистила душа, поново успоставила веза са Христом прекинута гресима. А деца су благослов Божији. Господ сам призива ка битију нови људски живот, родитељи представљају само слуге тог чуда – рођења човека. И никаква немогућност рађања не може бити препрека ако Он одлучи да је жени дошло време да постане мајка.

Извор: Православни часопис „ФОМА“
Са руског посрбио: Светозар Поштић
Опрема: Стање ствари
(Стражњи дућан, 28. 12. 2017)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s