Ознаке

, , ,

Уместо свих смислених решења, Он је одабрао најбесмисленије. Доћи ће у ту школу, баш у ту учионицу у којој се насиље догодило, и Он ће лично одржати час! Неочекивана сила која се изненада појављује и решава ствар! К’о оно ономад у Фекетићу

Извор: Мондо

Насиље у школама је ескалирало.

Знамо. Свима нам је јасно.

Родитељи се жале на непажњу наставника, наставници на родитеље који у школу шаљу децу без кућног васпитања, аналитичари помињу насиље у медијима, огромну медијску пажњу која се посвећује најкрвавијим злочинима, вербално и физичко насиље и вулгарност у ријалити програмима.

У међувремену се не мењају закони који наставницима везују руке. Сада је забрањено избацити ђака с наставе, не смеш да му даш јединицу ако каже да не зна, мораш да му даш двојку ако препозна корице уџбеника, не можеш да га избациш из школе шта год да уради (мислим, на папиру можеш, али ће га школска управа вратити), не смеш да кажеш родитељу да му се дете дрогира чак и ако имаш доказе (не смеш по закону, озбиљна сам), док оно дивља по школи ти мораш да водиш рачуна о протоколима и процедурама јер ако ту нешто зезнеш можеш да останеш без лиценце…

Руку на срце, има и шта је до нас. Верујем да нема школе у којој детаљно није прописан начин облачења, понашања, употребе мобилног телефона за време наставе, а опет нема баш много директора и наставника који због кршења тих одредби удаљавају ђака са наставе, враћају га кући да се пресвуче, зову родитеље да њима уруче заплењени телефон након злоупотребе. Наш колега је чак и био дављен када је задржао телефон, колегиница претучена када је закључила јединицу, и тако редом. Можда у томе лежи узрок нечињењу, али није оправдање.

А Он нас гледа тако неспособне, траљаве и никакве, и размишља шта да предузме, па да нам свима покаже ко је најпаметнији.

Могао би да лупи ћушку министру културе и информисања и тражи да се очас посла спреме закони по којима би се новине са „крвавим“ насловним странама продавале у тамном целофану, а ријалити програми емитовали на кабловским каналима који би се додатно плаћали. Могао би, али неће.

Могао би да лупи ћушку министру образовања и тражи да се измене закони и врати ред у школе, и да тражи да се овај мане рационализације по којој школе остају без психолога и педагога. Могао би, али неће.

Могао би и министра финансија да повуче за браду и тражи да наставник буде пристојно плаћен, јер би само тако могао да мотивише најбоље за рад у образовању. Могао би, али неће.

Могао би да лупи чвргу министру полиције и нареди му да свака школа мора да има школског полицајца. Могао би, али неће.

Могао би и да се изражајно обрати оном министру за социјални рад, што воли да рецитује, и каже му да скине забрану запошљавања у центрима за социјални рад, да оснажи ту службу и омогући јој довољно кадрова за хватање у коштац са свим последицама бескрајно дуге транзиције. Могао би, али неће.

Мислим, стисла би Маја звонце, све би се то изгласало док трепнеш, али Он неће.

Могао би и од страних инвеститора да тражи да пристојно плаћају раднике, па да нам родитељи ђака живе као људи. Кад их већ субвенционише нашим парама, могао би.

Али неће.

Уместо свих смислених решења, Он је одабрао најбесмисленије.

Доћи ће у ту школу, баш у ту учионицу у којој се насиље догодило, и Он ће лично одржати час!

Неочекивана сила која се изненада појављује и решава ствар!

К’о оно ономад у Фекетићу.

И не, неће то бити због његове личне промоције.

Ма какви! Срам било сваког ко је то помислио.

Видећете, доћи ће сутра у Аранђеловац уз најстрожу забрану новинарима да га прате и камерманима да га снимају.

Он то због нас, а не због себе и јефтиног публицитета.

Видећете.

Биће вам после криво што сте друкчије помислили.

*****

СУТРАДАН, неколико сати након посете:

На Пинку
На N1
На локалној телевизији

Мрзи ме даље да тражим, али јасно је на шта мислим.

Опрема: Стање ствари

(Клот фркет, 15. 11. 2017)

Advertisements