Ознаке

, , , , , ,

(Гардијан, 11. 10. 2017)

Анализе подржавају пореску стратегију лабуриста Џеремија Корбина у Уједињеном Краљевству – и поткопавају ону Доналда Трампа у Сједињеним Државама. Виши порези на приходе богатих помогле би у смањењу неједнакости док притом не би имале негативне последице на економски раст, стоји у изјави Међународног монетарног фонда

ММФ са седиштем у Вашингтону употребио је свој утицајни полугодишњи фискални преглед да жестоко оспори аргумент како би наводно економски раст страдао уколико би напредне западне државе принудиле 1% оних са највишим приходима да плаћају више порезе.

ММФ је изјавио како пореска теорија сугерише да би требало да постоје „значајно виши“ порези за оне са високим примањима али је аргумент против оваквих мера тај да би више оптерећење богатих било лоше по раст.

Међутим, утицајна међународна институција наводи: „Емпиријски налази не подржавају овај аргумент, барем не када је реч о прогресивном опорезивању које није прекомерно.“ ММФ је додао да би различите врсте пореза на богаство могле бити узете у разматрање.

Лабуристи су пригрлили извештај, и позвали су да се уведу више пореске стопе за богате, наводећи налазе ММФ-а као доказ да је потребно увести праведнији порески систем.

У свом новом изборном прогласу, лабуристи су предложили нови порески разред са стопом од 45% за оне који зарађују преко 80.000 фунти и 50% за оне са више од 123.000 фунти.

Џон Макдонел, који је на челу Владе у сенци наводи: „ММФ подржава аргумент који смо изнели на општим изборима за преведнији порески систем. Нема доказа који који говоре у прилог оних који манипулишу страхом о ефектима које би тобоже имали праведнији порези за богатије“.

Додао је: „Не само да су торијевци срезали највише стопе пореза, већ поред тога планирају милијарде пореских олакшица за богате и велике корпорације које треба да усвоји овај парламент.“

Упркос тврњама министара да би лабуристички систем пореза био подједнако политички и економски штетан, Макдонел верује да би виши порези за богате били и ефектни и популарни.

„Сваким даном који протекне снага случаја у прилог промена правца којим иде Министарство финансија расте. Уместо што је укључен у унутрашње борбе у оквирима његове сопствене странке премијер би требао да саслуша лабуристичке порезе да се уведу правичнији порези и повећају инвестиције, како би се изградила економија за све а не за неколицину.“

Тереза Меј је поновила напад на лабуристички приступ који карактерише као екстреман, тврдећи током одговора на питања за премијера у среду да су Корбин и Макдонел на „планети Венецуела“.

Међутим, премијерка је признала током састанака на маргинама конференције њене странке у Манчестеру да јавно мњење фаворизује неке лабуристичке економске идеје, више него што су конзервативни стратези претпостављали током кампање за јунске опште изборе.

„Мислили смо да постоји политички консензус“, рекла је. „Џереми Корбин је то изменио.“

Пошто Филип Хамонд треба да представи нови буџет наредног месеца (у новембру, прим. прев), и даље је нејасно да ли ће Влада изаћи са обећаним смањењем пореза за оне који највише зарађују, што укључује и план да се повећа праг прихода за више пореске стопе на 50.000 фунти.

Фискални преглед није поименце споменуо ниједну држави и није спецификовао колико владе треба да разрежу нове пореске стопе за оне који зарађују највише. Али је извештај јасно назначио да је умањење пореза за 1% људи са највишим приходом отишло предалеко –  што снажно указује да ММФ има сумње у вези са пробогаташким пореским планом који је Доналд Трамп предложио у Сједињеним Државама.

Напротив, ММФ је изјавио како су виши порези за богате нужни како би се успорио раст неједнакости прихода – аргумент који су заговарали Макдонел и лабуристички лидер Џереми Корбин.

Фискални преглед наводи да су најнапредније економије на Западу искусиле знатан раст неједнакости прихода током претходне три деценије, који је резултат превасходно раста прихода најимућнијег једног процента.

Традиционално, владе су настојале да умање неједнакости у својим друштвима тако што су разрезивале више порезе на приходе за богате и користиле су ова средства да помогну онима који слабије стоје или директно или путем јавних услуга.

Међутим, установљено је да је у пореским системима упадљиво смањивано прогресивно опорезивање прихода током 1980–их и 1990–их што је остао стабилан тренд све до сада, упркос нарастајућој неједнакости која је повећала потребе за прогресивно опорезивање прихода.

На блогу ММФ-а, руководећи фискалног одсека ММФ-а (IMF’s fiscal affairs unit) Витор Гаспар, навео је како је просечна највиша пореска стопа за богате у земљама чланицама Организације за економску сарадњу и развој (Organisation for Economic Cooperation and Development) пала са 62% 1981. године на 35% 2015. године.

„Поврх тога, порески системи се мање заснивају на прогресивном опорезивању него што се то може закључити на основу прописаних стопа, зато што богати појединци имају више приступа пореским олакшицама“, навео је Гаспар у блогу коауторски написаном са Мерседес Гарсиа-Ескрибано. „Важно је да смо увидели да неке напредне економије могу да повећају прогресивно опорезивање а да не нашкоде расту, све док овакав начин опорезивања није прекомеран.“

Истраживање ММФ је показало да је од 1985. до 1995, редиструбуција путем пореског система компензовала 60% раста неједнакости које су изазвали тржишни фактори. Међутим, између 1995. и 2010, порески систем није успео да одговори на континуирани раст неједнакости.

Такође је наведено да неједнакост треба да се третира већим усмеравањем јавне потрошње на сиромашне.

„Упркос напретку, јаз у приступу квалитетном образовању и здравственим сервисима између различитих приходовних група у становништву опстаје у многим државама“, навели су Гаспар и Гарсиа–Ескрибано, додавши да у богатим државама мушкарци са универзитетским образовањем живе и до 14 година дуже од оних који имају средње образовање или ниже степене образовања.

„Боља јавна потрошња може да помогне, на пример, релокацијом издатака за образовање или здравство од богатих ка сиромашним, док би укупни издаци за јавно образовање или здравство остали непромењени“, додали су.

У одвојеном извештају о глобалној финансијској стабилности, ММФ је изјавио да ће бити потребно неколико година да централне банке врате каматне стопе на уобичајенији ниво због страха од нарушавања економског опоравка.

Извештај је такође назначио ризик продужене монетарне подршке која може да води даљим финансијским ексцесима. Превише новца јурца за премало активе која доноси добит, наводи ММФ.

Портпарол министарства финансија наводи. „Праведнији порески систем је кључан део нашег плана да изградимо праведније друштво. Данас, најбогатијих један посто плаћа четвртину пореза на приход док је 4 милиона оних са најнижим примањима у потпуности изузето из плаћања пореза на приход.“

Посрбио са енглеског: Милош Милојевић

Advertisements