Прве процене резултата немачких избора указују на велики успех десничара и либерала, али и велико подбацивање владајућих странака. – Мартин Шулц иде у опозицију. – Јевреји позивају на бојкот АфД
Немачка канцеларка Ангела Меркел после проглашења победе на изборима (Фото Ројтерс)
Франкфурт, Хајделберг – Ангела Меркел освојила је четврти канцеларски мандат али ће, судећи према првим проценама резултата јучерашњих немачких парламентарних избора, имати муке да формира стабилну парламентарну већину и коалициону владу.
На изборима су велики успех постигле десничарске Алтернатива за Немачку (АфД) и Либералдеморкатска партија (ФДП) које су досад биле ван Бундестага, док су владајуће странке – Меркелини демохришћани (ЦДУ–ЦСУ) и социјалдемократе (СПД) Мартина Шулца – оствариле рекордно низак проценат гласова у последњих 50 година.
Према процени коју је објавио први канал немачког јавног сервиса АРД у сарадњи са институтом Ифратест, ЦДУ–ЦСУ је освојила 33,1 одсто гласова, СПД 20,4, АфД 13,2, ФДП 10,4, Зелени 9,3, Левица 8,9 а сви остали су испод изборног прага за улазак у Бундестаг од пет одсто гласова. До закључења овог издања „Политике” процене истраживача јавног мнења су се само незнатно мењале, а будући да су ове немачке изборне сондаже веома прецизно прогнозирале резултате избора очекује се да коначни резултат неће бити много другачији.
Ако се ове процене резултата гласања покажу и приближно тачним, то ће значити да су ЦДУ–ЦСУ и СПД поприлично подбациле у односу на изборе 2013. када су освојиле 41,5, односно 25,7 одсто гласова. Штавише, ово би могао да буде најгори изборни резултат ЦДУ–ЦСУ откад је на челу њене листе Меркелова, будући да је њена листа најгоре прошла 2009. када се борила за други мандат, освојивши 33,8 одсто гласова. Тада је и СПД забележила рекордно низак проценат освојених гласова – 23 одсто – али уколико се обистини прогноза да је сада освојила тек сваки пет глас изашлих бирача, то ће овој најстаријој и даље активној немачкој странци бити најгори резултат у историји.
Према свему судећи, на овим изборима се поновила ситуација из 2009. када су ове две највеће странке ушле у међусобну борбу док су уједно седеле у великој коалицији због чега су деловали бирачима неуверљиво. Осим тога, и тада и сада је њихова међусобна предизборна борба изгледала досадно, а то што су многим бирачима деловали исувише слични окренуло их је мањим странкама.
Те 2009. рекордно висок проценат освојених гласова у својој историји освојиле су мале партије – ФДП (14,6), Левица (11,9) и Зелени (10,7). Ове године, сопствени рекорд је постигла десничарска и антиимиграциона АфД, коју политички конкуренти описују као крајњу десницу, расистичку и чак „нацистичку”. Истини за вољу, крајње десничарски ставови су се у овој кампањи могли чути и из редова ФДП-а и баварских демохришћана (ЦСУ), али су све водеће странке истицале пре свега АфД као крајњу десницу те да ће њихов улазак у Бундестаг бити први послератни улазак крајњих десничара у немачки савезни парламент. Према проценама појединих аналитичара, управо овакво понашање осталих странака помогло је АфД-у да се прикаже као жртва и привуче гласове свих незадовољних бирача, који нису толико десничари колико су желели да покажу протест владајућим политичарима.
„Ваш глас ће напокон да се чује у Бундестагу”, рекао је у седишту АфД-а њен лидер Александер Гауланд, обећавајући жестоку опозициону борбу у парламенту а будућој влади да се „припреми”. „Ми ћемо вас ловити. Ми ћемо вратити нашу земљу и наш народ.”
Баш као што је данашњи председник Немачке а тадашњи шеф СПД-а 2009. после тада рекордно лошег изборног резултата најавио да одлазе у опозицију, тако је и Шулц синоћ учинио исто. Признајући пораз на изборима, Шулц је казао да овим и престаје да постоји велика коалиција те да је „Меркелова већ показала жељу да прави коалицију са ФДП-ом и Зеленима”.
„СПД ће бити у опозицији овој влади и то кажем веома јасно. Борио сам се да заменим ову канцеларку и зато нећу да уђем у власт са њом. Предложићу партији да одемо у опозицију”, рекао је Шулц а уследиле су овације у Здању Вили Брант у којем је седиште ове партије. „Бићемо најјача опозициона странка у Бундестагу и имамо велику одговорност у одбрани демократије у нашој земљи”.
Извор: Фејсбук
Говорећи о томе да је ово тежак дан за немачке социјалдемократе, Шулц је нагласио и да је поразно то што АфД улази у Бундестаг. Овај детаљ је у свом говору у Здању Конрад Аденауер, где је седиште ЦДУ, навела и Меркелова.
„Морамо да се суочимо са уласком АфД у Бундестаг и да анализирамо проблеме људи који су гласали за њих и да их решимо зарад наше земље”, рекла је она изазвавши овације окупљених чланова. „Наравно да смо очекивали бољи резултат, али је важно да нагласимо да смо морали да донесемо веома тешке одлуке… После 12 година у влади, није тако лако поново бити најјача снага. Међутим, данас верујем да би требало да будемо срећни што смо добили шансу да водимо ову земљу.”
Меркелова у говору није помињала то што је остварен најгори резултат од 1949, нити питање постизборних коалиција. Али, чини се очигледним да ће Немачку наредне четири године водити такозвана Јамајка–коалиција, која се тако зове по страначким бојама ЦДУ–ЦСУ (црна), ФДП (жута) и Зелених (зелена) које се налазе и на застави ове карипске земље. Судећи према тренутним прогнозама изборних резултата, ова коалиција неће имати толико стабилну већину у Бундестагу што ће умногоме отежати четврти Меркелин канцеларски мандат .
Овај мандат ће Меркеловој не само омогућити да се, ако га изгура до краја, изједначи по дужини владавине са својим политичким ментором Хелмутом Колом, већ и да у наредне четири године уобличи своје наслеђе по којем ће њену власт памтити Немци. Њени конкуренти али и аналитичари замерају јој да нема визију ни конкретне идеје о томе шта жели да постигне већ да углавном реагује на текуће проблеме и изазове.
Како се бира канцелар
Франкфурт – Немачки изборни систем је сложенији него, на пример, у Србији па тако на гласачком листићу бирачи су имали прилику да дају два гласа. Први глас су давали за конкретне кандидате странка који ће у Бундестагу директно представљати једну од 299 изборних јединица у којој они живе, а други глас су давали странци на националном нивоу, при чему ова два њихова гласа не морају да буду подударна. Овим системом, који је комбинација већинског и пропорционалног система, пола посланика Бундестага – њих 299 – директно се бира што највише погодује великим странкама. Међутим, сложени немачки изборни систем се побринуо да то што велике странке овде „зараде” њих не доведе у повлашћени положај тако да се број посланика у Бундестагу најчешће повећава од основних 598 како би однос снага био у складу са оним како су грађани одлучили другим гласом, то јест са односом снага странака које су прешле изборни праг од пет одсто. Због успостављања ове равнотеже у одлазећем саставу Бундестагу било је 630 посланика, а очекује се да у наступајућем буде још више. После јучерашњих избора, нови сазив Бундестага има рок од месец дана да одржи конститутивну седницу, док председник државе даје канцеларски мандат ономе ко га увери да има парламентарну већину.
Ненад Радичевић
Јевреји позивају на бојкот АфД
БЕРЛИН – Јеврејске групе у Европи и САД изразиле су забринутост због успеха крајње десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), на данашњим изборима у тој земљи, и позвале друге партије не са њима не улазе у коалицију.
Протест против Алтернативе за Немачку одмах после саопштавања изборних резултата (Фото: Ројтерс)
„Ужасно је да партија АфД, срамни реакционарски покрет који се позива на све најгоре из немачке прошлости, сада има могућност да промовише своју злу платформу унутар немачког парламента”, рекао је председник Светског јеврејског конгреса са седиштем у Њујорку, Роналд Лаудер.
Лаудер је немачку канцеларку Ангелу Меркел, победницу данашњих избора, назвао „правим пријатељем Израела и јеврејског народа”.
Европски јеврејски конгрес позвао је центристичке партије да остану верне својим обећањима да неће формирати коалицију са АфД-ом.
Централни савет Јевреја у Немачкој саопштио је да су изборни резултати потврдили њихове највеће страхове и такође су позвали друге странке да остану уједињење у противљењу партији АфД.
„Партија кола толерише крајње десничарско виђење у својим редовима и подстиче насиље против мањина сада ће бити у парламенту. Очекујем да наше демократске странке открију праву природу АфД-а и њихова празна, популистичка обећања”, рекао је председник Савета, Јозеф Шустер, преноси Ројтерс.
Прелиминарни резултати показују да је АфД освојила око 13 одсто гласова, чиме су по први пут ушли у немачки парламент – као трећа највећа партија.
Крајња десница није имала свог представника у немачком парламенту још од 1950-их година, што је одраз напора Немачке да се дистанцира од ужаса нацистичког режима током Другог светског рата.
(Танјуг/Политика, 24. 9. 2017)
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар