Митрополит иваново-вазнесењски и вичугски Јосиф: Филм „Матилда“ и америчке санкције имају исти циљ

У последње време све даље se чује глас о онима који су узрујани због приказивања филма „Матилда“, који клевеће Царску породицу и самим тим вређа велики број православних хришћана. Редакција интернет портала „Былое. История и современность“ добила је могућност да о овом филму разговара са главом ивановске Митрополије, Митрополитом Иваново- вазнесењским и вичугским Јосифом.

Митрополит иваново-вазнесењски и вичугски Јосиф

Ваше Високопреосвештенство! Данас, на страницама нашег сајта, активна је информација у вези са промишљањем о догађајима који су се одиграли у нашој земљи пре 100 година. Између осталог, осветљавају се и теме које се тичу Царских страстотерпаца – последњег императора Николаја II и чланова његове породице. Да ли бисте Ви Владико, могли да поделите са читаоцима нашег сајта своја размишљања на тему пројекције филма „Матилда“, који је непосредно у вези са темом Цара-страстотерпца?

– Пре него што пређем на сам филм „Матилда“ о којем се данас много говори, желео бих да кажем неколико речи о савременој кинематографији.

Сви знају отрцану мисао, да су култура, а посебно кинематографија, позвани да служе васпитању нације. У те сврхе држава издваја велике количине новца, у нади да ће добити патриотски васпитаног грађанина. Ипак, такво постављање захтева долази у сукоб са тржишним односима, где је најважније зарадити што више новца од пројекције филмова. Зарада је могућа уколико се привуку масе гледалаца. Да би такав профит био остварен, у сваком филму морају бити присутне сцене насиља и разврата. Тад више није до патриотског васпитања.

Ја, наравно, не мислим на све домаће филмове. Слава Богу да у земљи још увек имамо достојне режисере. Њихови филмови су квалитетни, са дубоким садржајем који наводе човека на многа размишљања. Али таквих мајстора, нажалост, нема много. Већина домаћих филмова и серија можемо назвати филмском разонодом, која одваја човека од насушних потреба, а што је најгоре од разговора са Богом и бриге о својој души. Типична слика руске варошице или села. Ограда, обрасла маховином и копривом, полутруле тарабе, а на фасади искривљене куће један или неколико сателита. Увече становници села не могу доћи у храм, јер се приказује једна од теленовела.

Постоје филмови који не само да имају празну садржину, него су отворено јефтини и апсолутно ужасни. Они се снимају не само да би се зарадиле велике суме новца. Главни циљ таквих филмова је да изопаче историју, оклеветају историјске личности, исмеју људске принципе живота, поткопају традицију свог народа. Међу таква остварења бих ставио фамозни филм „Матилда“.

Чинило се да су, током протеклих 100 година, сви који су мрзели Императора, већ све рекли и да је та тема затворена. Али, авај! И данас, Цар-страстотерпац, Николај II им не да мира. Сада је у циљу изругивања над њим разрађена друга стратегија.

Пре се једноставно промовисала совјетска штампа о томе да је Цар, кобајаги, био без талената, без воље, да није умео да управља својом државом, и није се бринуо о земљи, да је предао свој народ и добровољно се одрекао од престола.

Сада су изабрали пипљиву тему – унутрашњи породични односи. Ако би о организаторским и војним квалитетима светог Цара историчари могли макар некако да дискутују, односи унутар Царске породице нису изазивали никакве спорове. Могло се са потпуном увереношћу рећи да су они били идеални. Царска породица је мерило и пример свима.

Необична љубав која је царствовала између светог Цара Николаја II, Царице Александре Фјодоровне и њиховом децом, дала им је могућност да пређу преко невероватних искушења и остану једно цело све до собе у којој су стрељани у Ипатијевском дому.

За све православне становнике наше земље, породица Цара-страстотерпца представља идеал. На том идеалу ми данас васпитавамо наша млада покољења, говорећи о светости брака, љубави, верности све до смрти. Говоримо да породице треба да буду многодетне и наводимо пример Царске породице.

Данас је савршено јасно да ће се Русија сачувати само у случају, када ће се у нашим породицама рађати најмање петоро или шесторо деце, а пожељно је и више. Јер, уз тренутни природни прираштај од 1,2, рачунајући и муслиманске породице са 1,7, држава једноставно не може имати будућност. У савременом свету не постоје економски системи, који би дозволили да, при тако ниском коефицијенту наталитета, народ проживи више од 30-50 година.

У данашње време питање о очувању нације стоји потпуно отворено. Економски показатељи и ниво техничког достигнућа овде не играју кључну улогу. Све зависи од бројчаности насељења. Број становника треба да буде много већи него што је сада. Деца су плод родитељске љубави. Само у оним породицама где владају љубав и целомудрије, рађа се много деце.

Творци филма „Матилда“ исмејавају светост односа унутар Царске породице, покушавају да нанесу оштар ударац савременој руској породици.

Друштвена напетост, која се појавила око приказивања на биоскопским платнима филма „Матилда“ невољно је натерало многе људе да се замисле о духовном и моралном стању руководства Министарства културе. Наивно би било мислити, да они не разумеју какву штету наносе држави, покушавајући да буквално наметну народу своју клеветничку верзију филма према Цару. Нејасно је куда гледају државни мужеви?

У вези са тим, присећамо се филма Никите Михалкова „Сунчаница“, који је, узгред речено, врло дубок и садржајан. Дакле, тамо има следећа сцена. Два бивша официра Беле армије разговарају док се налазе у затвору у броду. Један од њих говори отприлике овако: „Ни стида, ни греха – ничега нема. Све су изгубили. Све је дозвољено. Све су својим рукама урадили. Нешто нисам видео? Нешто нисам разумео? Све сам видео, све разумео. Само својим рукама нисам желео ништа да додирујем. Зашто? Нека то одради неко други. Нека само нестане. Велика је земља. Овде ћемо загадити, тамо отићи, на чисту траву – тамо ћемо се сместити. Снаћиће се! Нису се снашли. Какву државу су уништили… Ево, овим рукама“.

После неколико минута брод са овим говорницима и стотинама других људи, представника „старе Русије“, био је потопљен. Збиља, тај филм Михалкова је за нас био упозорење. Људи, којима је дарована власт, не смеју да буду тако кратковиди. По том питању, дубоко поштовање изазива позиција главе Чеченске републике Рамзана Кадирова. То је, безусловно, позиција патриоте, особе која се брине за будућност своје земље.

Постоји и оваква изрека: „Ако желиш да сазнаш чија је власт у граду, послушај какве песме се слушају на главном тргу“. Филм „Матилда“ је у том случају лакмус папир. А кампању за његово промовисање можемо упоредити са америчким санкцијама. Они имају општи циљ – да провере издржљивост нашег народа.

Познато је да народ, који не поштује свог Бога и који се не односи са поштовањем према својој историји, никада неће бити поштован од стране других народа.

Филм „Матилда“ је вређање националне историје и изругивање над Царском породицом.

Владико, данас многи говоре да је прво неопходно погледати тај филм, а тек након тога давати оцену. Какво је Ваше мишљење?

–То значи да прво треба починити грех, а потом размислити, треба ли то чинити. Сматрам да је православном хришћанину и без тога јасно куда нас гурају. Приказивање овог филма је греховни поступак. Мислим да не само верник, него и особа која има поштовања према себи, не треба да гледа ту вулгарност.

Са руског: Ива Бендеља

(Православие.ру, 22. 9. 2017)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

Advertisements

5 thoughts on “Митрополит иваново-вазнесењски и вичугски Јосиф: Филм „Матилда“ и америчке санкције имају исти циљ”

  1. Овај текст је пренет са неког другог сајта, па нећу говорити о његовом посрбљивању, него о превођењу на српски језик. Квалитет: бедан! Бирам само пар упадљивих примера (а има много више).
    “Р“ се односи на руски текст, а “С“ на српски превод. Речи о којима се ради су на оба језика писане ВЕЛИКИМ СЛОВИМА, а “ИСПРАВНО“ је онако како би требало да гласи.:

    Р: Есть фильмы не просто пустые, но откровенно ПОШЛЫЕ …
    С: Постоје филмови који не само да имају празну садржину, него су отворено ЈЕФТИНИ.
    ИСПРАВНО: не ЈЕФТИНИ, него НЕУКУСНИ!

    Р: как он неумело управлял своим государством и не заботился о стране, ПРЕДАЛ свой народ и добровольно отрекся от престола.
    С: да није умео да управља својом државом, и није се бринуо о земљи, да је ПРЕДАО свој народ и добровољно се одрекао од престола.
    ИСПРАВНО: не ПРЕДАО, него ИЗДАО!

    Р: Теперь же выбрали тему более ИЗОЩРЕННУЮ – внутрисемейные отношения
    С: Сада су изабрали ПИПЉИВУ тему – унутрашњи породични односи.
    ИСПРАВНО: не ПИПЉИВУ (тотална бесмислица!) него ФОКУСИРАНУЈУ (ОГРАНИЧЕНИЈУ)

    Р: Непонятно, куда смотрят ГОСУДАРСТВЕННЫЕ МУЖИ?
    С: Нејасно је куда гледају ДРЖАВНИ МУЖЕВИ?
    ИСПРАВНО: не ДРЖАВНИ МУЖЕВИ (тотална бесмислица!), него ДРЖАВНИЦИ!

    Р: Какую СТРАНУ ПОГУБИЛИ… Вот этими СВОИМИ руками».
    С: Какву државу СУ уништили…Ево, ОВИМ рукама“
    ИСПРАВНО: не СУ, него, по контексту филма СМО, и не ОВИМ, него СОПСТВЕНИМ!

    Р: Через несколько минут БАРЖА с этими собеседниками и сотнями других людей, представителей «старой России», была ЗАТОПЛЕНА.
    С: После неколико минута БРОД са овим говорницима и стотинама других људи, представника „старе Русије“, био је ЗАТОПЉЕН.
    ИСПРАВНО: Не БРОД, него ШЛЕП! И, не ЗАТОПЉЕН, него ПОТОПЉЕН!

    Доста… мада је то само један део критике на овај абоминалнми превод, који сведочи о тоталном недостатку самокритике и недовољном познавању духа руског језика овог преводиоца.
    А сада садржински о изјави овог митрополита:. Последњи пасус митролопитове изјаве ми је апсолутно неприхватљив, јер без гледања филма није могуће донети сопствени суд о њему, а сам чин његовог гледања само мрачњак може представити као грех. У ком веку живи тај човек?

    Свиђа ми се

  2. Руским се служим, штоје недовољно да оценим и текст и комнтар, али сам врло задовољан Дубињиновим запажањем о потреби познавања духа језика.
    А што се тиче одбојности према духу филма знам да има много људи који a priori презиру и стваралаштво Андреја Звјагницева. Са таквима се не слажем.
    О историјском значају Николаја II Романова има још увек контроверзи, а публиковање играног филма о његовој интими више говори о онима који су то снимили и у снимању учествовали него о цару.
    Ми Срби смо дужни да га дубоко поштујемо јер је увео Русију у Први светски рат да нас заштити и одлучним дипломатским ставом је 1915, г. спасао српску војску од сигурне пропасти. Из сличног разлога смо дужни да поштујемо и Црвену армију, без обзира на контроверзе.

    Свиђа ми се

  3. @Душан Ковачев: Потпуно се слажем са Вашом оценом о дубоком поштовању достојној историјској улози Императора Николаја II за спас српске војске зими 1915 г. на албанској обали. Међутим, не могу се у целини сложити са Вашом последњом реченицом: „Из сличног разлога смо дужни да поштујемо и Црвену армију, без обзира на контроверзе“. Треба ипак бити свестан да је Црвена Армија мада је заиста истерала немачког окупатора из Србије (поготово Београда), али у замену за то – довела је титовског окупатора (чији унуци и праунуци и данас суверено владају). Дакле – чисто рачунски гледано, немачка окупација (ма колико окрутна и погубна) је трајала свега четири године, док (пост)комунистичка још увек много деценија траје – а када ће престати, то нико не зна… Ово што сам казао никако не значи да не поштујем индивидуалне пале војнике Црвене Армије који су изгубили животе у борбама против Немаца на територији Србије. Не поштујем њихове главешине.

    Свиђа ми се

  4. Тита су, пре свега, на власт довели “савезници“ – Енглези!
    Млади Краљ Петар Други, морао је, по диктату енглеске
    Круне, да нареди Дражи Михајловићу да се предпочини
    Тиовим партизанима, што је овај одбио, и због тога био
    “пуштен низ воду“ од стране западних “савезника“.
    Црвена Армија је дошла у Србију по нагодби Совјета и
    западних “савезника“, источно од Дрине, а западно од
    Дрине је припало утицају и доминацији западних “савезника“.
    Да је Црвена Армија дошла у Хрватску, Јасеновац би био
    ослобођен.
    Догвором Тита и западних “савезника“, по диктату и благослову
    Ватикана , није се ни помишљао да се Јасеновац ослободи
    пре коначног завршетка рата,
    У позадини свега стјали су масони и језуити – креатори КОМУНИЗМА
    и НАЦИЗМА, а толика погибија ПРАВОСЛАВНИХ, и од једних и од
    других је, била само “колатерална штета“.
    Свима онима који су пролили своју крв, жртвовали своје животе, за
    слободу, а нису се огрешили проливајући крв невиних, нека је вечан
    спомен и слава.
    Да њих није било, да положе своје животе, не бисмо имали прилику ,
    не бар већина, да се родимо и продужимо потомство.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  5. Садржина неког дела – књиге, филма, песме… мање или више се заборавља,
    али наслови остају, већином, у трајном сећању.
    Зашто је овај филм насловљен баш именом – “МАТИЛДА“?
    Имали у овој једноставној речи – властитој именици – неке скривене поруке,
    изузимајући злонамерност идеје самог аутора филама: да омаловажи, унизи,
    испрљаља морални лик последњег Руског Цара и целе Царске Породице, а
    преко тога и све остале породице – породицу као исконску и од Бога дату
    институцију, а која је главна мета данашњг тернда глобалиста – САТАНИ-
    ЗАЦИЈА, СОДОМИЗАЦИЈА породице.
    Реч има силу и моћ значења!
    Реч не значи само оно што очигледно значи, већ има у себи и скривене
    садржаје, који се не уочавају, али се њихово – добро или погубно –
    значење не може заобићи.
    Рецимо речи: јАД, пАД, глАД, гАД, као и придеви изведени из ових речи,
    садрже у себи значење садржја означеног великим словима: АД, и ни на који
    се начин не могу избећи.
    То се у нашем народу каже: “СВАКА РЕЧ ИМА РЕП!“
    Слично је и са именом/називом филма – “МАТИЛДА“.
    Ова реч има седам слова, и ако се изврши пермутација слова, добија се
    скривено значење те речи: МЛАТИ-АД!
    Свест ово не региструје, али подсвест – свакако, тако да се временом скри-
    вна порука, неосетно, неприметно – преноси на свест.
    Ово је примењиво на србски језик, а како је са другим језицима, није ми
    познато.
    Имајући у виду горе речено, нису без разлога народне изреке:
    “КО ЋУТИ – МУДРО ГОВОРИ“, и “ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛАТО!“
    Све то је потврђено и запечаћено ХРИСТОВОМ, ЈЕВАНЋЕЛСКОМ МАКСИМОМ:
    “НЕКА ВАМ БУДЕ ПО РЕЧИ ВАШОЈ“, и “СВОЈИЈЕМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА
    ОПРАВДАТИ И СВОЈИМ ЋЕТЕ СЕ РЕЧИМА ОСУДИТИ!“
    Неуролингвистика је само једна од области, једно од неубојнг оружија,
    што се користи у покоравању људи – ЗЛУ, а насупрот – ДОБРУ!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s