Према доступним подацима, радници крагујевачког „Фијата” плаћени су 2 долара и 25 центи по сату. У Кини је сатница 5 долара, Мађарској 6, Чешкој 9 долара и 85 центи, а у Словачкој 12 и по долара. Са платом од 300 долара месечно Крагујевчани су најјефтинији у Европи, а спадају и међу најслабије плаћене раднике фабрика аутомобила у читавом свету. Од земаља у којима постоје велике фабрике аутомобила само радници у Индији и можда у Мексику зарађују мање од Крагујевчана
Фотомонтажа
Како је месец јул у нашој земљи по правилу нaјтоплији у години, то у његовим данима, обично, нема много занимљивих догађаја на политичкој сцени. Народне вође углавном су на заслуженом одмору прикупљајући своје ораторске снаге за нова вербална остварења. Тачније, тако је било све до ове године, када је уобичајени ред поремећен.
Промена је била видљива већ од интервјуа гце Брнабић америчкој новинској агенцији „Блумберг”. Он сам по себи није нарочито занимљив и вредан пажње, ако се изузме премијеркина претпоставка о томе како би се грађани Србије изјаснили када би морали да бирају између Русије и Европске уније. Према првобитној верзији објављеној у нашим медијима, гца Брнабић је предвидела предност ЕУ, а затим, када су уследиле многобројне очекиване и неочекиване реакције са разних страна, појавиле су се исправке. Најпре је стигло објашњење како је та реченица у њеној изјави „извучена из контекста”, после чега је уследио и састанак премијерке са руским амбасадором, коме је она предала стенограм тог интервјуа, а што је, наводно, довело до отклањања „неспоразума”.
Но иако је „Блумберг”, у ствари, само мало слободније препричао мисао председнице Владе о двоумљењу српског народа и извукао је у наслов, он није ништа измислио, па се с разлогом могло закључити како премијерка мисли да ће се грађани Србије у случају избора између ЕУ и Русије определити за Европску унију. А пошто медији у Србији нису објавили потпуни текст „Блумберга”, то је нашој јавности остало нејасно у чему је суштинска разлика између онога што је гца Брнабић изјавила и штампаног текста, али је бар имала лепу прилику да се бави нагађањима.
Ана Брнабић на “Блумбергу”
У јулу су настављени протести и штрајкови радника „Гоше”, крагујевачког „Фијата”, да би им се касније прикључили и Ваљевци из погона „Горења”, али то у почетку као да нико из власти није видео и чуо или је мислио да ће се некако све решити само од себе. Тек када је постало јасно да је ствар сувише озбиљна, почеле су да стижу поруке председника и премијерке Крагујевчанима са саветима да „не таласају” и не траже повећање зараде и побољшање услова рада, како не би наљутили газде, који би могли да своје машине (које баш и нису потпуно њихово власништво) однесу у неке друге земље (помиње се Пољска), а они остану без икаквих прихода. (Ову би сеобу, међутим, било прилично тешко остварити пошто, како „Мали Алек“ увек истиче – и то је једна од веома ретких истина које изговара – да страни инвеститори нигде немају тако повољне услове за улагања као у Србији.)
Према доступним подацима, радници крагујевачког „Фијата” плаћени су 2 долара и 25 центи по сату. У Кини је сатница 5 долара, Мађарској 6, Чешкој 9 долара и 85 центи, а у Словачкој 12 и по долара. Са платом од 300 долара месечно Крагујевчани су најјефтинији у Европи, а спадају и међу најслабије плаћене раднике фабрика аутомобила у читавом свету. Од земаља у којима постоје велике фабрике аутомобила само радници у Индији и можда у Мексику зарађују мање од Крагујевчана. Премијерка их, међутим, следећи праксу и речник свога претходника, позива да прекину штрајк и говори како су они изманипулисани.
НИН се због ове насловне стране извинио
Једанаестог и дванаестог јула у Трсту је одржан Форум земаља Западног Балкана (FWB), коме су уз председнике њихових влада присуствовали и Мути Меркел Емануел Макрон, висока представница ЕУ гца Федерика Могерини и већ неизбежни комесар за придруживање ЕУ Јоханес Хан. Као и у много таквих прилика, они су се надржали говора о будућности Западног Балкана, при чему се посебно истакао италијански премијер Паоло Ђентилони позивом Европској унији да покаже много више разумевања према државама на Балкану које још нису њене чланице како би отклонила опасност од могућег ширења руског утицаја на овај део Европе. Укратко, у стилу „Жив ми Тодор, нек се држи говор”.
За ову прилику била је најављена и идеја о стварању некаквог економског савеза земаља Западног Балкана, али се није нашла на дневном реду па се о њој није ни расправљало. На Форуму земаља Западног Балкана закључен је један једини споразум: о финансирању модернизације транспортне инфраструктуре и њеном прилагођавању европским стандардима. Председница Венецијанске регије Дебора Серакјани била је одушевљена споразумом, који ће довести до успостављања редовне путничке линије Венеција-Трст-Љубљана (која је веома успешно радила у 20. веку оних година када је Трст био „наш”), док је Мути Меркел изјавила како жели да види воз који ће – идући преко целог Балкана – повезивати Минхен и Солун.
И то би било све вредно помена – ако се не рачуна допринос Едија Раме, који је искористио прилику да на овом скупу прошета своје спортске, можда и сасвим нове, патике.
Патике Едија Раме (Извор: Танјуг/РТС)
Већ следећег дана у Атини је одржана трилатерална конференција председника влада Грчке, Србије и Бугарске. Гца Брнабић је вероватно била уморна после дводневног скупа у Трсту, али је, срећом пожртвовани председник Републике преузео на себе њену обавезу и одлетео на састанак.
Међутим, није нимало лак тај председнички живот. „Мали Алек“ једва да је стигао да се пресвуче и спакује чисто рубље, а већ је морао поново на авион. И то чак у Америку. На завртање ушију.
Конгрес САД затражио је од америчког Министарства одбране извештаје о руско-српској војној сарадњи. Заступници америчких грађана осетили су потребу да пажљивије анализирају руско-српске војне везе и последице које би могле да настану по америчку безбедносну политику, чланство Србије у „Партнерству за мир”и суседе наше земље. И ту је све савршено јасно: Вежба српских војника са натовцима је пожељна и оправдана јер је НАТО мирољубива војна организација која то доказује својим безбројним акцијама широм света, док су маневри са руским трупама опасни по мир и безбедност не само Сједињених Америчких Држава, већ и свих њених савезника. (А о планети Земљи и да не говоримо!)
Стога је за Белу кућу неозбиљно и недопустиво да, док широм света све више расте опасност од руске агресије, „Мали Алек“ не престаје да својим хипнотисаним бирачима прича бајку о војној неутралности Србије!
Американци нису претерано побожни, и питање је колико и да ли уопште читају Свето писмо, али нема сумње да неке његове делове, као, рецимо, Јеванђеље по Матеју, добро познају: „Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, просипа”, а што у њиховом преводу гласи: „ко не мрзи моје непријатеље широм света, он можда и није још прави непријатељ, али је у великој опасности да то постане”.
Вучић и потпредседник САД Пенс (Фото: Служба за сарадњу са медијима председника Републике Србије)
Мали Алек је тако доспео у велику неприлику. Не би да одустане од мантре српској јавности о војној неутралности земље, а у исто време хтео би да докаже Белој кући како јој је Србија доказани велики пријатељ и драгоцени сарадник.
За почетак – позвао је америчке инвеститоре да прошире или почну своје нове послове у Србији. И по свом обичају у таквим приликама, поручио им је да ће добити најбоље услове, много боље него у другим земљама.
А што, нажалост, није празна прича. И што најјасније може да се види из Крагујевца.
Categories: Не само о економији
Оставите коментар