Према Регистру за рак Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, у Србији новорегистрованих малигних тумора било је: 2001. године – 30.744 случаја, а 2014. године – 35.319 случајева (15 одсто више). У Србији је од системских малигних тумора (леукемије/лимфоми – С81-С96) оболело: 2001. године – 734, а 2014. тај број се попео на 1.539 случајева (110 одсто више)

Радош Бајић је 15. јуна 2017. године у Политикиним „Погледима“ објавио текст под насловом „Топографија посејане смрти„. Између осталог, у овом тексту наведено је следеће: „Проф. др. Слободан Чикарић каже да се сваке године у Србији од малигних болести разболи нових 33.000 људи, а да умре нових 22.000. Па то је једна варошица, мањи град!“

Зоран Радовановић, професор епидемиологије у пензији, и „експерт УН за осиромашени уранијум“ реплицирао је Р. Бајићу текстом „Дедуктивни приступ“. Посебно је интересантна опаска З. Радовановића: „Изненадиће га (Р. Бајића, прим. аутора) да сазна како је ризик оболевања од леукемије, као и других малигних тумора, пре двадесетак година био приближно исти као и данас“.

Према Регистру за рак Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, у Србији (7,2 милиона становника) новорегистрованих малигних тумора било је: 2001. године – 30.744 случаја, а 2014. године – 35.319 случајева (15 одсто више). Умрло је од карцинома: 2001. године – 16.776 становника Србије, а 2014. године – 21.322 случаја (27 одсто више). Стопа смртности од рака у Србији достигла је сам врх европске ранг листе морталитетних стопа од рака (300/100.000).

У Србији је од системских малигних тумора (леукемије/лимфоми – С81-С96) оболело: 2001. године – 734, а 2014. тај број се попео на 1.539 случајева (110 одсто више). Умрло је од системских малигних тумора: 2001. године – 468 становника Србије (оба пола и свих узраста), а 2014. године – 1.216 случајева (160 одсто више). У Србији у временском периоду од 2001. до 2014. године укупан број умрлих становника од системских малигних неоплазми износио је 12.585 случајева. Треба истаћи да системски малигни тумори чине свега пет одсто свих тумора. Овај фрапантни скок оболевања и умирања од системских малигних тумора у Србији настао је дејством „спољашње силе“ (ендогени фактори ризика одговорни су за 5-10 одсто, а егзогени фактори ризика одговорни су за 90-95 одсто индуковања канцерогенезе).

Тим стручњака у Србији бавио се овим проблемима и у студији „Злочин у рату, геноцид у миру“ у којој је дошао до закључка да је главни кривац за енормно повећање системских малигних тумора у Србији „Милосрдни анђео“ који је 1999. године просуо по земљи Србији 186 GBq (гигабекерела) уранијума 238 (време полураспада 4,5 милијарде година), или 18.600 Bq по једном становнику (дозвољено 0.4 Bq / 1 литар пијаће воде или 80 Bq годишње по становнику.

Аутор је председник Друштва Србије за борбу против рака

За Стање ствари приредила: Светлана Максовић

(Политика, 29. 6. 2017)

Categories: Преносимо

Tags: Зоран Радовановић, НАТО бомбардовање, Радош Бајић, Светлана Максовић, Слободан Чикарић, осиромашени уранијум