Јелена Гускова: Власти у Србији ће на крају признати независност Косова

Србија ће морати да се определи да ли ће и даље водити политику да ЕУ нема алтернативу, кад од ње буду тражили да испуни још два услова: да окрене леђа Русији и омогући пријем Косова у УН

Јелена Гускова (Фото: А. Васиљевић)

Београд трпи велики притисак ЕУ да призна независност Косова, ситуација на Балкану је компликована, али не мислим да може доћи до рата, иако Албанци не одустају од циља који су зацртали још крајем 19. века – да живе у једној држави, поручује за „Политику” др Јелена Гускова, члан Српске академије наука и члан Сената Републике Српске.

Ова угледна историчарка, која је до сада објавила више од 600 научних радова о балканским државама и народима, сматра да Србија мора да научи да каже и „не” неким бриселским захтевима, али уједно замера и Русији што у својој спољнополитичкој стратегији нема ни реда написаног о томе каква је политика Москве према овом делу југоисточне Европе, а пре свега према српском народу. Гускова, која је и руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе при Руској академији наука, сматра да ће Србија морати да се определи да ли ће и даље гурати политику да ЕУ нема алтернативу, кад од ње буду тражили да испуни још два услова: да окрене леђа Русији и омогући пријем Косова у УН.

Ипак постоји алтернатива када и сами кажете да Београд није испунио та два услова ЕУ?

Питање је да ли постоји алтернатива европском путу Србије, а не алтернатива неувођења санкција Русији. Неколико анализа о ЕУ показују да ако уђете Унију ваша перспектива неће бити светла. А ја мислим да Србију никада неће примити у ЕУ.

Председник Вучић је у говору после полагања заклетве рекао да седимо на само једној столици и то српској…

Тачно је и слажем се с том тезом. Када вам из Брисела постављају врло тешке услове, руководство треба увек да има на уму шта је најбоље за Србију и њен народ. Али, то нисам до сада видела, увек сте попуштали. Даћу вам пример да се може и другачије радити. Милорад Додик 2006. године више није хтео да попушта ЕУ јер је до тада 68 надлежности РС предала Сарајеву. Он је рекао да више неће дати ниједну надлежност и да ће покушати неке од њих да врати Бањалуци. Био је свестан свог потеза и чекао је да га високи представник за БиХ скине с положаја због тога јер има таква овлашћења. Прошло је недељу дана и ништа се није догодило. Тада је, како каже, схватио да се може рећи „не” захтевима која нису у интересу државе.

И раније као премијер, а и сада као председник, Вучић је увек говорио да Србија неће никада признати независност Косова и да док је шеф државе неће увести санкције Русији?

Моја је прогноза да долази време када ће ваша власт морати да одлучи. И да ће на крају признати независност Косова. Наравно, термин независност у споразуму између Београда и Приштине неће бити употребљен. То може бити и другачије срочено, али важно је да се отвори пут да Косово постане чланица УН. Ваша власт је имала шансу да каже ЕУ после одласка Бориса Тадића да се ништа што је уговорио бивши председник око Косова неће прихватити и да тражи да цео процес договарања крене испочетка. Али, ваши не само да су прихватили оно што је договорио Тадић већ су успоставили и границе, кренули даље и потписали документа…

Договор о интегрисаним прелазима је постигнут у време Тадића?

Да, али није потписан. Све је тада договорено, али Тадић нигде није ставио свој потпис. Због тога ЕУ чека тај кључан уступак који се тиче признавања независности Косова и озбиљан одговор Београда око односа према Русији.

Став наше државе који је сто пута поновљен је да никада неће дати Приштини столицу у УН?

Знам да сте ви у то убеђени, али допустите да ја као аналитичар предвидим да ће се то догодити.

Не може Косово да добије столицу у УН ако се Русија не сагласи с тим?

Русија се неће супротставити одлуци Србије. Ако ваше руководство одлучи да призна Косово и позове Кремљ с објашњењем: „Принуђени смо, у таквој ситуацији признаћемо, подржите нас”, у том случају би вас Москва подржала. Али, узмимо и други сценарио: Београд каже Москви: „Ми ћемо признати Косово, али зауставите пријем у СБ УН, да ми не будемо криви”… То је висока политика, али и то може да се деси.

Како би та влада политички преживела после тога?

Сваки државни руководилац зна да ће лоше проћи после такве одлуке. Сећам се деведесетих година овде говорило: никада нећемо дати Косово. Умрећемо, а нећемо дати.

Па многи су погинули да би се сачувало Косово?

Да, а шта сте урадили сада? Погледајте само те Бриселске договоре. Разговарала сам с многим Србима с Косова и они се жале да за њих нема будућности. У дилеми су да ли да прихвате тај албански поредак јер Београд нема механизме да их заштити.

Шта ако грешите у процени, ако наше руководство ипак не призна Косово?

Онда ћу бити веома срећна.

Осим што ћете ви бити срећни, које ће последице бити по власт у Србији, ако ипак не испуни те захтеве?

Она ће бити смењена, као и Тадић, да би дошли они који ће потписати коначну одлуку о Косову.

То би био преседан у историји српског народа, мислите ли да је дошло то време?

Србија се налазила у веома тешкој ситуацији када се деведесетих година против многих западних сила борила сама. Никада до 2007. није имала подршку ниједне земље, укључујући и Русију. Била је исцрпљена и на коленима. Није знала како да се у таквој ситуацији бори за своју земљу културу, народ. Нарочито после 2000. године, ваша власт била је у дилеми шта да ради, када су остали сами. Остале југословенске републике тражиле су спас у НАТО. Србија се колебала и мислила да је спас из такве ситуације ако крене према ЕУ. Али то је пут у којем ви, као ниједна земља пре вас, само испуњавате услове, а нема реалног приближавања ЕУ. Разумем руководство Србије, јер није ни с Русијом лако и једноставно сарађивати. Зато не могу да кажем да је такав ваш пут добар или лош. Сплет околности је довео до тога.

Зашто би Србија сад, када је ЕУ у проблемима и нема више те монолитности, и даље попуштала, поготово ако није испуњен услов из Бриселског споразума о ЗСО?

Неће ни добити ЗСО јер циљ Косова је независност. Кроз све документе које сам видела, јасно је да Албанци хоће своју државу, без других народа.

Зашто онда долазе високи представници Јединствене Русије на Вучићеве предизборне скупове, као на пример Сергеј Железњак, а и Путин га је примио у Кремљу у финишу кампање?

Добро је то што ради Москва. Руске власти се држе става да се везе одржавају с изабраном влашћу, никада неће подржавати опозицију. Зато је одлазак Вучића у Москву и све остало део нормалних односа између две земље. Међутим, у тим односима постоји нешто што је за нашу земљу знак питања. Још није потписан уговор о Хуманитарном центру у Нишу. Запад се плаши да је то војна база, иако је основан у време када су вас задесиле велике поплаве.

Значи, сумњате у искреност добрих односа Београда и Москве?

Нема сумњи у искреност, само говорим оно што мислим. А шта мисли врх Русије, могу само да нагађам.

Да ли је тачно да се води геополитичка битка за Балкан између Запада и Истока и да се Београд налази на „линији ватре”, како је то назвао Џон Кери?

Не видим ту „линију ватре”, али ни да се Русија бори за Балкан. Русија доста спокојно гледа на дешавања на Балкану. Њена тренутна стратегија је усмерена на то да се сачува мир на овом простору, а не да се Србија погура према Русији. У овом делу Европе има неколико врућих тачака: Македонија, Косово, албанско питање на југу Србије, али и у Црној Гори, као и мигрантска криза. Кад ме у Москви о свему томе питају, ја кажем да не мислим да ће доћи до рата.

Да ли очекујете да ће нова македонска влада спроводити „Тиранску платформу”?

Албанци се крећу полако ка циљу који је постављен још крајем 19. века, а то је уједињење свих територија где су Албанци већина. Мислите ли да је случајно што после толико година од распада Југославије једна њена бивша република још нема своје међународно признато име.

Зашто га нема?

Зато што Запад сматра да ће се Македонија распасти за неко време.

Мислите да Македонија не може да опстане?

Мислим да може да опстане, али Запад то не жели јер је један део територије обећао Албанцима. Они су 2001. подигли и устанак. Када је македонска војска кренула да реши ту ситуацију, западне силе су за све окривиле тадашњу власт у Скопљу. Промењен је Устав, Албанци су добили већа права, а сада ће само да наставе да спроводе своје захтеве кроз парламент. Нови премијер Зоран Заев покушава да успостави систем равнотеже, а с друге стране омогућиће Албанцима да наставе свој пут: да изађу из Македоније и касније се придруже Албанији и Косову.

Значи, питање „велике Албаније” није само наш проблем?

Наравно да није само ваш проблем. Али, Косово је за њих централна тачка. Када УН признају Косово то ће бити знак за Албанце с Балкана да крену у формално уједињење.

Миленко Пешић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Политика, 3. 6. 2017)

Advertisements

5 thoughts on “Јелена Гускова: Власти у Србији ће на крају признати независност Косова”

  1. „Јелена Гускова: Власти у Србији ће на крају признати независност Косова“?!
    Човек каже, а Бог располаже!

    “ЈЕЛЕНА ГУСКОВА: ПРАВОСЛАВНИ СРБСКИ НАРОД НЕ ПРИЗНАЈЕ
    НЕЗАВИСНОТ КОСОВА!“

    Разлика између “признаће“ и НЕ ПРИЗНАЈЕ је разлика као између Земље и
    Неба.
    “Признаће“ је нека будућа радња – блиске или далеке будућности, а “НЕ ПРЗНАЈЕ“ је трајно вршећа радња – прошлости, садашњости и будућности,
    то је радња “свевремена“ – вечности , која у доношењу такве одлуке укључује и
    наше претке – “НЕБЕСКУ СРБИЈУ“!
    А кога ће Господ Бог услишити – ДАРВИНОЛИКУ ЕЛИТУ ВЛАСТИ, или
    Боголику и крвљу окупану душу НЕБЕСКЕ СРБИЈЕ – НАШИХ ПРЕДАКА?
    Замислите када би неки “аналитичар“, на пример, рекао:
    “КРИМ ЈЕ САСТАВНИ И НЕОТУЂИВИ ДЕО УКРАЈИНЕ, и, пре или после,
    РУСКА ЕЛИТА ЋЕ ТО ЈАВНО ПРИЗНАТИ И ПРИХВАТИТИ?!“
    Можда нека руска “елита“, у неком тренутку, то може и урадити, али ВЕЛИКИ,
    ПРАВОСЛАВНИ РУСКИ НАРОД ТО НИКАДА неће прихватити, и НЕ
    ПРИХВАТА – у прошлости, садашњости и будућности – у “свевременој“ вечности!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. Интервју Јелене Јурјевне који отвара поље за широку дискусију.
    Најприје, ко је крив и у којој мјери што је реализација Велике Албаније на дјелу? Колико и на који начин може Русија да дјелује на терену? Шта значи да Русија прихвата сваку легитимну власт (овдје као потпитање која је власт легитимна у условима медијске изолованости већине података који не одговарају западном лобију у Србији, о Црној Гори да и не говоримо)? Зашто „Русија у својој спољнополитичкој стратегији нема ни реда написаног о томе каква је политика Москве према овом делу југоисточне Европе, а пре свега према српском народу“? Потом, да ли се може употријебити термин „сплет околности“ за процесе који ни у ком случају нису текли спонтано већ са биржљиво разрађеном стратегијом?

    Свиђа ми се

  3. Руси су били у Приштини /на приштинском аеродрому /1999-е па су га напустили.
    То је стратешки промашај и пропуст Русије, јер да су остали, не би било ово што се догађа у Украјини, а за то Русија плаћа врло високу цену!
    Руси сугеришу “српскпој елити “/где нема ни “с” од српске, а ни “е” од елите, сем оно “л” – од лажи, лицемерја, лоповлука…/ – да немају ништа против да Србија уђе у ЕУ, а да се не покваре односи са Русијом?!
    А да ли је то могуће и изводљиво???
    Наравно да није, јер нико не може два господара служити, и обојици бити веран!
    Тим пре, што се Руси и ЕУ /НАТО/ “воле ко мачка и миш”!
    Ово је политичка мина на коју су нагазили наши “политичари”, мислећи да могу и “јаре” /ЕУ/ и “паре” /Русију/!
    У ствари то је илузија, да Србија треба да буде “копча Истока и Запада”, на коју су насели ови наши тѕв. политичари.
    Ово, у најмњу руку, није фер и поштено са руске стране.
    Ако се томе дода ова тврдња – да “ЕУ ће узети Косово, Републику Српску иВојоводину, а неће платити ништа…”, као и да би “…најбоље решење за Косово била кантонизација или нека врста поделе Косова…” говори у прилог тврдњи да се Руси неће, не могу и не желе да баве Србијом и Србима.
    Они су сада заокупљени Евроазијским пројектом, Евро-Азијом, па је сада питање помоћи савезнику Србији морало бити стављено у други план /на само зачеље руских приоритета/.
    Срби су истртошен и измрцварен народ, и зато их не треба замајавати сада неким новим политичким пројектима “на дугом штапу”.
    Нека Браћа Руси дефинишу и заокруже Еврoазијски пројекат са свјим савезницима из Азије, а онда нека недвосмислено рангирају своје приоритете, па ако се ту негде, у врху листе, нађе и Балкан са Србијом и Србима, онда има смисла да се Срби недвосмислено изјасне по овом пројекту. Овако, ово је пројекат тек у повоју, комплексан, деликатан…са дугорочном
    перспективом, тако да до његовог респектабилног успостављања и функционсања треба да прођу године, и године, и године…
    Србима је потребна помоћ ОДМАХ, САДА и ОВДЕ!
    Пошто се то из овог дугорочног пројекта не може објективно очекивати, онда – “НЕКА БУДЕ ШТО БИТИ МОРА!”, ПА ШТА НАМ БОГ ДА!
    Војнички речено: Србији се сугерише да “издржи” до самога ИЗДИСАЈА?!
    А онда?
    А онда ће се земаљска Србија преселити у “НЕБЕСКУ СРБИЈУ”, зар не?
    Болеснику који је у животној опасности треба преписати /дати/ РЕАНИМАЦИЈУ, а не – ДИЈЕТУ!!!
    Може ли и сме ли Србија да прихвати ту лицемерну руску клацкалицу:
    “Русија нема ништа против да Србија уђњ у ЕУ, али не и у НАТО?!
    Шта то значи за Православни србски народ?
    То значи, да Срби морају прихватити ЕУ стандарде – кејмтрејлове, ГМО,
    вакцинацију вакцинама сумњивог порекла /које производе они који су нас
    запрашили осиромашеним уранијумом/, педеризацију друштва. колонизаторски
    статус у односу на ЕУ…, све оно шро Руси ни мртви не би прихватили, а нас,
    Православне Србе гурају у тај пакао!
    Што је много, многоје, и више него ЛИЦЕМЕРНО!!!
    И да подсетимо: Русима се увек добро вратило када су Србима помагали!
    У Првом рату су нам братски помогли, а ми братски узвратили – примањем хиљаде руских избеглице после Октобарске револуције.
    Слично је и у Другом светском рату, када су Срби 27. мартом /погубно по Србре!/
    привукли Хитлера на себе и тако одложили инвазију на СССР за 6 недеља, што је било стратегијски погубно за Хитлера /као и за Наполеона/, због немилосрдне руске зиме.
    У току целог рата Срби су својом борбом везивали за себе око 6ооооо немачких војника /12 дивизија, од тога више елитних – СС и оклопних/, и тако ублажили притисак на Источни фронт – братски руски народ.
    То се догодило и 1999-е, када су НАТО зверови /њих 19/ насрнули на Србију и србски народ, као генерална проба за исти такав удар и на сестринску Русију и братски православни руски народ.
    Но, без обзира на све, хвала драгом Богу, православној сестринској Русији и православном руском народу и на досадашњој помоћи, која ни издалека није колика би могла и требало да буде, на корист и потребу оба народа!

    Такође, има она флоскула која се лукаво подмеће Србима, да “РУСИ НЕ МОГУ БИТИ ВЕЋИ СРБИ ОД СРБА“.
    Да, то је тачно, само ако би Србија била сила, а не Србија која је, такорећи, на издисају.
    Ипак, влика је грешка повлачење Руса из Приштине 1999-е.
    Неки кажу да Руси не би отишли, али су србске власти то тражиле,тачније – С, Милошевић
    Но, чак и да је тако, то није требало да се догоди.
    Американци су на Космет дошли због себе, а не због Албанаца, и никога нису питали – да ли ће или неће доћи и остати, па ко је могао да спречи и Русе да дођу и остану, ако су желели, хтели или могли, због себе, а не због Срба!
    То је пропуст, и за то плаћају превелику цену!!!
    Није њима као нуклеарној сили била потрбена никаква сагласнот да остану, нити их је могао било ко силом у томе спречити, па су приче да су Космет напустили „на захтев власти из Србије!“ „кратког даха“ и „не пију воду“.
    Једноставно речено: Руси су направили неопростив гаф, а то им уопште није било потребно нити им је на корист.
    Зато, у Име Божије, у потпуности подржавам став: “Колико се Запад меша у наше унутрашње ствари, кад би се Русија мешала само 50 % од тога – народ би прогледао.“
    Али, ту неће одлучивати нико од замљанских ауторитета, одредиће ГОСПОД
    БОГ “СПЛЕТ И ОКОЛНОСТ“, како то дипломатски /“округло па на ћоше“/ –
    мисли, говори и пише Јелена Гускова!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  4. Не може се продати, издати, признати за туђе, не може се одрећи, заборавити, не може се не бити „Царство Небесно“ , она света, сушта, битијска тачка на шару земаљском, царству земаљском, у којем је вечност продрла у време, где се Небо савило да блага и милостива Божја Реч залучи Завет Лазарев… (Ако и има шта хијалистичко у простору и времену онда је то Завет, Завет и Косметска груда земље; Света Гора је и више од тога). Не бива тако, и ниједна власт, а надасве данашња од ђавола насађена, није власна да Божју Тапију на Космету растапија…Тапија Косметска једнако је уткана у Православну руску кошуљу, а Бог Свемилосни даће да је сама руска браћа доживе као црвену нит око које ће поставити добар почетак, Крајеугаони камен Трећег Царства Римског, на којем ћемо се заједно темељити…

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s