Ознаке

, , , , , , , ,

Представљамо вам текст који је написан 1999. године. Претпоставке које је британски научник Роџер Когил изнео о деловању осиромашеног уранијума у Србији су се, нажалост и по свему судећи, испоставиле као тачне. Да ли они, који у Србији и даље јавно причају о томе да осиромашени уранијум није штетан по здравље, мисле да је тај човек био видовњак? Ми ипак мислимо да је он једноставно донео научне закључке, на основу својих испитивања, као и искуства америчких научника који су проучавали последице употребе осиромашеног уранијума у Ираку.

Осиромашени уранијум „прети Балкану епидемијом рака”

(BBC, 30. 7. 1999)

Један британски научник каже да ће осиромашени уранијум, који су користили Американци у рату са Србијом, вероватно изазвати 10 000 додатних смртних случајева од рака.

Британски биолог, Роџер Когил, каже да очекује да ће оружје са осиромашеним уранијумом (ОУ), које су користили амерички авиони над Косовом, изазвати више од 10 000 смртних случајева због рака.

Г. Когил, који води своју истраживачку лабораторију у јужном Велсу, говорио је на конференцији у Лондону где су га позвали да прича о употреби ОУ од стране америчких и британских снага у Ираку за време Заливског рата 1991. године.

Висок ниво радијације

Он је рекао да је било доказа у другим деловима Балкана о повишеном нивоу радијације за време и одмах после рата са Србијом.

Средином јуна, научници у Кожанима у северној Грчкој, пријављивали су да је ниво зрачења био 25% изнад нормале, кад год је ветар дувао из правца Косова.

И бугарски истраживачи су изјавили да је ниво био осам пута виши него обично у самој Бугарској, и до 30 пута виши у Југославији.

ОУ је нус-производ обогаћивања урана за израду нуклеарног оружја и гориво за реакторе. Он је 1,7 пута тежи од олова, а користи се за израду против-панцирне муниције.

Контроверзе око безбедности

И Пентагон и Министарство одбране инсистирају на томе да не представља значајну опасност. Али г. Когил каже да, иако је ОУ у свом инертном облику довољно безбедан, када удари у циљ он постаје права опасност.

„При ударцу, ОУ се запали, а већи део муниције се претвара у горећу прашину. Честице су веома мале, оне могу да путују и до 300 километара. Такође су бета-емитери, који су опасни ако се удахну.“

Честице онда могу да се нађу у плућима, пружајући отпор телу да их истера, и могу да направе хаос са имуним системом. Могу да мигрирају у било које ткиво, иако се често налазе у бубрезима.

Правећи прорачуне на основу изјава Пентагона да је један од пет испаљених пројектила са авиона А-10 над Косовом био пројектил са ОУ, г. Когил процењује да је испаљено више од 500 000 пројектила са ОУ, од којих је половина експлодирала.

Он каже да би то довело до ослобађања зрачења која представља око једног тридесет хиљадитог дела (1/30 000) зрачења које је било пуштено у Чернобилу 1986. године. „Али тамо је било у облику цезијума на земљи. Овде се ради о слободним честицама.“

Одложено дејство

Господин Когил каже да ће максимални ефекат бити достигнут око шест месеци после рата, и мисли ће први случајеви рака – вероватно у облику леукемије – почети да се појављују око годину дана након тога.

„Израчунао сам да ће широм Балкана бити додатних 10.150 смртних случајева од рака због употребе ОУ. Радиће се о локалном становништву, особљу КФОР-а, хуманитарним радницима, свима.“

Он прихвата да постоји сумња у ефекте осиромашеног уранијума, и каже да је од виталног значаја да се послушају и критике које кажу да су више стопе рака у деловима Ирака можда проузроковане хемијским оружјем уместо ОУ.

Међутим, господин Когил примећује да Босна, где је коришћено оружје са ОУ 1995. године, није била нападнута хемијском муницијом, за разлику од Ирака.

„Ниједна епидемиолошка студија неће моћи да докаже каузалност – све што ће моћи да уради јесте да укаже на асоцијацију. За доказе су потребна истраживања људи, животиња и ћелија. Свa онa која су извршена на ОУ подржавају ту асоцијацију“, каже Когил.

„Целокупни докази су јаки у вези са тим да је ОУ одговоран за синдром Заливског рата, као и за повећање стопе болести у Ираку – и у Босни.“

„Деформитети при рођењу који су виђени у Заливу идентични су са онима у Босни, као и код деце неких припадника америчких служби које су биле изложене ОУ.“

Он каже да код њега постоји велико неповерење према ОУ. Оно долази у облику доказа које су у априлу (1999) поднели физичари – стручњаци за радијацију са Универзитета у Мериленду – америчком Министарству енергетике, а у вези са дуготрајном употребом ОУ.

„Они су закључили да ОУ никада не треба користити на бојном пољу јер је опасан по здравље.“

Дописник Би-Би-Си-ја за животну околину Алекс Кирби

Са енглеског посрбила: Светлана Максовић

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ