Коријере дела сера: Осиромашени уранијум – заборављени масакр италијанских војника

Онај ко има образа да у Србији тврди да осиромашени уранијум није штетан по људско здравље, треба да се обавести о борби италијанских породица преминулих и оболелих ветерана који су били у међународним мисијама у Авганистану, Ираку, Босни и на Косову. Не само судске одлуке, већ и бројке преминулих и оболелих, говоре саме по себи.

По природи ствари, овде се намеће име др Зорана Радовановића, професора Медицинског факултета у пензији, који је за „Врањске“ дословце изјавио:

„Осиромашени уранијум (ОУ), којим су бомбардоване неке локације на југу Србије, не изазива тумор – рекао је у интервјуу за недељник Врањске проф. др Зоран Радовановић, шеф Катедре и управник Института за епидемиологију Медицинског факултета у Београду у пензији.“

Следи превод текста који говори да Италијани који су били (и) на Балкану умиру од осиромашеног уранијума: у том смислу проф. др Радовановић треба да Србима докаже да то „удара само на нејаке Италијане“ или да оде у Италију и прос(в)етли те војнике да им није ништа, а ако случајно умру – то засигурно није од осиромашеног уранијума.

Светлана Максовић и Александар Лазић

Осиромашени уранијум, заборављени масакр италијанских војника – 340 мртвих и 4 000 оболелих

Најновија жртва од пре неколико дана: Клаудио Кабони, пуковник, умро је од рака лимфних жлезда. Већ су донете 43 судске компензације и у току је рад парламентарног одбора (четврти по реду): „Ускоро и нови закон“

(Коријере дела сера, 9. 3. 2017)

Последњи смртни случај датира од прошлог месеца. Клаудио Кабони, пуковник, имао је 59 година. Његова биографија је била богата. Дуго је био пилот лаке авијације, у „Бригади Сасари“. Обавио је преко двадесет мисија у иностранству. Иза себе је оставио супругу, Марију Асунту, и ћерку Федерику, исцрпљен од рака лимфних жлезди који му је био дијагностикован 2014. године. Био на најжешћим фронтовима на која су се од почетка 1990. године обавезале италијанске јединице: Косово, Ирак, Авганистан. Једно име и једно презиме, његови, сада су постали број. Број 340. 340 мртвих случајева – којима треба додати око 4 000 оболелих – од последица контакта са осиромашеним уранијумом. Реч је о „У238“, што је материјал који се користи за производњу артиљеријских граната које могу да пробију оклоп тенка. Које доводе то толико високих температура да метал претварају у прах, стварајући честице које, ако се удахну или прогутају, могу да изазову рак.

Tехничар Института за физику у Београду показује пројектил са осиромашеним уранијумом (Фото: АП)

Од Балкана до Кабула: 43 судске компензације

Цифре попут ове последње у вези са смрћу пуковника из „Бригаде Сасари“, не уврставају се у груб биланс једне битке, било да је она изгубљена или добијена. Ипак, оно што се догодило у нашим најскоријим војним мисијама, од Балкана до Авганистана, представља један од најтрагичнијих сценарија у историји италијанских оружаних снага. Пали су као у бици код Догалија[1], у Красу[2], у Ел Аламејну[3], или на „контролном пункту Паста“[4]. За двадесет година, ветерани из мисија НАТО у Авганистану, Босни, на Косову и Ираку, разболели су се од последица коришћења ове врсте оружја. Захваљујући административним и грађанским судовима – а цифре које је прикупила Војна Опсерваторија, чији директор је Доменико Леђеро, бивши пилот ваздухопловних снага, прецизне су – донете су већ 43 компензацијске пресуде. А од тог броја, њих 13 су већ правоснажне.

Битка породица жртава

Породице умрлих, или сами пацијенти, у двадесетак случајева су добили новчане накнаде, чија сума је близу – говоримо о случајевима који се односе на смрт – око милион евра. Од преминулих војника до деце рођене са малформитетима, осиромашени уранијум убија у тишини. Прва правна победа десила се 3. новембра 2012. године, када је грађански суд у Риму утврдио својом пресудом да је оно што је убило Андреа Антонаћија (војник који је служио у Босни), био осиромашени уранијум. Због тога је Министарство одбране било осуђено да плати скоро милион евра породици, јер је била успостављена узрочно-последична веза између болести војника (Хочкинов лимфом) и излагања уранијуму У235.

Трагични дневник командоса Данизеа

„Ратни извештај“ се нажалост пречесто допуњује: прошле године је Италију растужила смрт Ђанлуке Данизеа, командоса војног ваздухопловства, ветерана који је био у многим међународним мисијама, на Косову, у Албанији, Еритреји, Авганистану, Ираку и Џибутију Болне, али и испуњене љубављу према породици, његове речи су остале у Интернет дневнику у којем је он писао о својој патњи: „Бојим се да умрем и да нећу моћи да обезбедим будућност мојој жени и моја ћерки … Бојим се да ћу умрети пре него што средим ту проклету војну и цивилну бирократију …“ Није искључено да се зло, које га је сломило, развило на Косову.

Мировњаци у Босни поред против-тенковских пројектила (Фото: АП)

„Американци су се кретали обучени као Марсовци“

„Виђали смо Американце и питали смо се зашто се кретали тако обучени – причао је Данизе. – Изгледали су као Марсовци. Изгледали су као ликови из филмова типа „Вирус“. Имали су опрему за руковање материјалима коју ми нисмо имали. Никада се нисмо запитали зашто су тако опремљени, мислили смо да претерују. После Косова, по повратку из друге мисије коју сам извршио у Еритреји, почео сам да читам новине и крв ми се заледила. То је било време када смо почели да причамо о осиромашеном уранијуму. Надао сам се да нећу бити један од несрећника. Али, 2010. године, то се десило и мени. Све је почело од бола у ушима и мој живот се преокренуо“. Данизе је преминуо у децембру 2015, а у фебруару 2016. његова жена се пожалила: „Немам никаквих вести о пензији мог мужа, немам новца за живот“.

Четири истражне парламентарне комисије

За расветљавање питања око ове заборављене „борбе“, три истражне парламентарне комисије су доживеле неуспех. Биле су редовно сакаћене због очекиваног законодавног колапса. Сада је кренула да ради и четврта, којом председава посланик Демократске партије, Ђан Пјеро Скану. Он је примио од Маура Пилија, његовог колеге из партије Унидос, досије Кабони. Стигао је и до комисије. Њен рад брзо напредује. Ових дана је у Парламенту било саслушано и медицинско особље Оружаних снага. Шта је био циљ? Скану говори о „оријентационом документу који ће обавезати владу и парламент да што пре спроведу одредбе истражне Комисије о осиромашеном уранијуму на које ће Парламент указати као на неодложиве.“ Укратко: закон који разјашњава ко је крив, а посебно, на који начин треба дефинисати компензације.

Алесандро Фулони

Са италијанског посрбила и примедбе написала: Светлана Максовић


[1] Прим. СМ: Битка код Догалија одиграла се 26. 1. 1887. године, када су Етиопљани поразили Италијане.

[2] Прим. СМ: За време великог рата, у Красу, између словеначке и италијанске границе, погинуло је укупно око 100 000 италијанских војника.

[3] Прим. СМ: За време Другог светског рата, у Ел Аламејну у Египту, водила се битка за Африку, у којој су Италијани изгубили велики број војника. Прекретница је била друга битка која се одвијала од 23. октобра до 3. новембра 1942. године.

[4] Прим. СМ: „Контролни пункт Паста“ (Checkpoint Pasta) је била борба између италијанских војника, који су деловали у склопу УН, и сомалијских побуњеника у Могадишу, у Сомалији, 2. јула 1993. године. Тог дана су италијански мировњаци упали у замку у којој су сомалијски побуњеници убили 3 италијанска војника.

Advertisements

11 thoughts on “Коријере дела сера: Осиромашени уранијум – заборављени масакр италијанских војника”

  1. Да нисмо тужно непрофесионални и неозбиљни као што јесмо имали би своје људе на терену у Италији који би прикупили детаљне информације о правним и медицинским аспектима ових дешавања и све то на адекватан начин презентовали стручној и широј јавности. Вероватно су и неки италијаснки лекари дали свој суд на суђењима, а ваљда и они нешто знаду о томе како функционишу канцери и друга слична обољења.

    Морам још једну ствар да прокоментаришем: доктор Радовановић је епидемиолог и не знам са строго стручне тачке гледишта колико је компетентан да коментарише етиологију канцера, и уопште биохемијске процесе који проистичу из тровања осиромашеним уранијумом; он би, ако добро разумем размеђа медицинских области, могао да коментарише бројност оболелих и статистичке параметре који указују да ли је дошло до повећања броја оболелих или не. Као и да покуша да докучи узроке? Не могу да се сетим да ли је он у својим јавним иступима критиковао тврдњу да осиромашени уранијум повећава шансе за добијање канцера или да је осиромашени уранијум значајно допринео повећавању броја оболелих од канцера у Србији?

    Свиђа ми се

  2. Радовановић ** ****** **** убеђује Србе да нема последица бомбардовања осиромашеним уранијумом – да Нато бомбе не убијају, и сада убеђује Србе да их убија то што узимају вино и нафору истом кашиком приликом причешћа.

    Свиђа ми се

  3. @ Milos

    Ево шта дословце у Блицу каже проф. др Радовановић:

    Osiromašeni uranijum ne predstavlja ni smrtonosan, niti bilo kakav merljiv rizik za građane Srbije. Razlog je isti zbog kojeg nije razumno da se bojimo indijskih kobri, amazonskih krokodila ili jupiterove prašine. Posledice nema bez uzroka, a osiromašeni uranijum nije padao u Centralnoj Srbiji (uz zanemarljiv izuzetak uz samo Kosovo). I u delovima Iraka, Kuvajta, KiM i BiH, gde je palo najviše takvih bombi, rizik po zdravlje je skoro samo teoretski, osim za građane koji su se u trenutku eksplozije nalazili u samom oklopnom vozilu ili u njegovoj neposrednoj blizini (ne dalje od 50-100 metara). Razlog odsustvu panike je u tome što je ta količina uranijuma minimalno povećala ukupnu radioaktivnost (obično ne više od 1 odsto).

    Као литературу који користи навео је НИШТА:

    Navedene tvrdnje zasnivam na pomnom praćenju celokupne naučne literature i najnovijih saznanja o tome u svetu.

    http://www.blic.rs/vesti/drustvo/da-li-nas-ubija-nato-uranijum-dva-ugledna-lekara-smo-pitali-isto-pitanje-njihovi/ylyttc5

    А ако се само кликне на ове Related чланке испод овог превода, види се нпр. податак

    На пример, према подацима објављеним у српском стручном часопису „Praksis medika“ 1997. године, на одељењу пнеумофизиологије митровачке болнице било је 2,6 одсто оболелих од тумора плућа, а 2000. године, тај проценат се повећао на чак 22 одсто.

    https://stanjestvari.com/2014/03/24/%D0%B4%D1%80-%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D1%82/

    Свиђа ми се

  4. Има толико тога и осиромашеном уранијуму.
    Ево једног кратког снимка, испод којег ћете наћи и линкове ако желите даље да истражујете:

    Свиђа ми се

  5. Радовановић се само јавно препоручује доктор Менгелеим за човека за односе са јавношћу!

    Свиђа ми се

  6. Мислим да постоји низ доказа да осиромашени уранијум изазива тешка обољења, пре свега туморе.
    Користим прилику да се запитам : да ли је човек који је Србију повео у рат против земље која је бомбардовала атомском бомбом, мислио да ће нас она бомбардовати јабукама ?

    Свиђа ми се

  7. Само идиот може да верује да је Милошевић ”повео Србију у рат против САД”. Онај који то тврди на србском порталу може бити само усташки провокатор. (”усташки” је овде метафора за нехумано, злочиначко, сотонско)

    Свиђа ми се

  8. Пренеражен сам чињеницом да се на Стању дозвољава коментатору под псеудонимом да, наоко безазлено, а у ствари на крајње перфидан и подмукао начин, вређа здрав разум свеколиком читатељству!
    Допуштање провокатору да на Стању изјави да је Милошевић повео Србију у рат против САД је велика грешка Редакције!

    Свиђа ми се

  9. Мислим да питање деда Ђолета није толико несувисло, једино што потпуно промашује тему.

    Нико није очекивао да ће нас Американци бомбардовати јабукама, али Американци сад (периодично, и још неки приде) као да желе да верујемо да су нас бомбардовали управо јабукама.

    Ако хоћеш да покориш свет и притом не бираш средства, немој после да глумиш хуманизам. Не трућај о „не-штетности уранијума“, ти који си управо на штетности и убојитости заснивао своју премоћ.

    Покорио си нам тела 1999-те у неравноправној борби, па би сад да нам покориш и душе и издејствујеш да и „добровољно пристанемо“ на „евроатлантска придруживања“.

    И мазохизам је, чини ми се, премда нисам стручњак – болест и „штокхолмски синдром“ се лечи.

    Тад си нам рекао: „моје бомбе су смртоносне“. Сад ти то није довољно, него нам кажеш: „нису баш толико смртоносне, ја сам вам у ствари желео добро, придружите ми се.“

    Непристајање на такве приче је ствар менталне хигијене. А можда нам она помогне и против радијације.

    П. С.

    Вероватно да није случајно да је један јапано-американац, Френсис Фукојама, био главни пророк пост-хирошимовског утеривања демократије радијацијом и оглашавао некакав „крај историје“. Њему се првом атомска бомба привиђала као јабука и можда је очекивано и својствено традицији (премда, од Јапана знам само „Златни павиљон“) да Јапанац бол доживи као ослобођење и увод у нирвану.

    Али за нас, православне, нирвана је просто – смрт.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s