Ознаке

, , ,

Уобичајена оптужба власти, али не само власти, против текућих протеста је да се они одвијају према матрици „анонимног рата“ у име одређених, у основи нетранспарентних, глобалних центара моћи.

Владимир Коларић

Занимљивије је, међутим, виђење протеста као ретроградних. Професор Никола Самарџић, на пример, сматра да се главни циљ протеста може свести на захтев за „више комунизма и више национализма“, као да, коментарише, и једног и другог нема довољно. Овај историчар сматра да су учесници протеста формирани према манталитетској матрици „фрустрираних губитника“, склони социјалном и националном утопизму, уместо да их професори уче да постану предузетници и преузму судбину у своје руке.

Професор Владимир Вулетић још наглашеније у протестима види ксенофобичну црту, супротну космополитском карактеру протеста из 1996-7, које је обележила парола „Београд је свет“. На тај начин, страхом од света и напретка, Вулетић тумачи и паролу „Вучићу, Шредеру“ са актуалних протеста.

Дирљив је напор оних припадника овдашњег колонијалног естаблишмента који себе сматрају либералним а при томе пружају подршку Вучићу, да пронађу начин како да прописану колонијалну реторику помире са подршком нескривено недемократском режиму.

Ипак, то не треба да чуди, кад се има на уму да се процес колонизације у текућем цивилизацијском циклусу одиграва у виду модернизације као вестернизације, и то по сваку цену. Тај циљ је, како сам већ говорио, трансидеолошки и цивилизацијски, до тога да се сама цивилизација изједначава са идеологијом.

Управо ови „либерални“ апологети актуелног режима и текућих колонијалних пракси више него сви други разоткривају екстремистички карактер савремене колонијалне праксе и колонијалног дискурса. Порекло неких од тих виђених „либерала“ у екстремној десници, о чему сам писао, целу твар чини још очигледнијом.

Борба за личну слободу, социјалну правду, правни поредак и здраво формулисан национални интерес, неминовно усмерена против овог тек привидно шизофреног савеза колонијалистичких екстремиста и националних социјалиста из осамдесетих и деведесетих, никако не би смела да стане, јер она је питање опстанка.

Самосвест нас чини људима, а не казани и ланци. О сендвичима, као и шареним лажама о слободи и правди у име оних који би да слободу и правду увозе као памперс пелене – да не говоримо.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements