Ознаке

, , ,

Некадашњи епископ рашко-призренске епархије Артемије Радосављевић одбацио је данас на почетку суђења у Вишем суду у Београду оптужбе да је злоупотребом овлашћења оштетио фонд епархије намењен обнови манастира на Косову и Метохији у периоду од 2004. до 2009. године.

Радосављевић је рекао да су наводи оптужнице, којом се терети да је давао налоге за исплату радова предузећу „Раде Неимар“, а који нису били завршени или нису уопште извршени, „базирани на клеветама и неистинама“, те да је његов прогон уследио када је 2009. тадашњем потпредседнику САД Џозефу Бајдену забранио да посети епархију.

– Тада је цео сабор СПЦ скочио на мене. Он (Бајден) је био у Дечанима, али без мог благослова – навео је Артемије, којег је СПЦ у међувремену рашчинила због његовог противљења одређеним поступцима СПЦ.

Он је детаљно изложио своју одбрану, подсетивши да је био владика 20 година, док га, како каже, нису протерали са КИМ.

– Оштро сам иступао против злочина које су чинили нашем народу. Био сам ангажован на многим питањима, не само верским. У Америци сам био 23 пута, не ради шетњи и уживања, већ да се нађе решење за наш народ и да КИМ остане у Србији – навео је Артемије, истичући да ниједном није ишао у САД без благослова патријарха Павла.

Према његовим речима, после погрома (марта 2004) у ком је за два дана порушено 35 цркава и манастира на КИМ, осетио је потребу да ради на њиховој обнови.

– Радило се како се могло. Није било грађевинских фирми, нити начина да се расписују тендери, па је тако је и основано предузеће Раде Неимар. Савесно смо радили, некад у немогућим условима. Та наша борба многима се није свидела. Био је очигледан притисак да се Артемије уклони са Косова и замени кооперативнијим владиком – навео је он.

Даље је казао да је са благословом Синода СПЦ била поднета тужба суду у Стразбуру против земаља које су биле задужене да чувају мир на КИМ, а са захтевом да оне сносе трошкове обнове светиња.

– Синод је међутим убрзо променио став и тражио да се тужба повуче, зато што је амбасадор Италије дошао код патријарха и питао како ми додељујемо ордење војницима који су чували Дечане, а онда их тужимо. Сабор је сам повукао тужбу, без мог знања 2005. године – навео је Артемије.

Напоменуо је да он, као ни остали оптужени, немају могућност да се бране, јер је архива Епархије рашко-призренске за њих блокирана, те да им ниједан акт није доступан од фебруара 2010.

– Моје, као епископа, било је да водим рачуна о целокупној епархији, обнови, приоритетима… Исплата за радове није била паушална, увек на основу уговора. Све сам радио на основу устава СПЦ, који нигде не обавезује да се за сваку ствар мора питати неко у Патријаршији. На крају године подносимо извештај о раду – навео је Артемије.

Додао је и да за 19 година његовог рада у том смислу није било примедби већ да је неколико пута био и похваљен.

На питање адвоката због чега је био против предлога да обнову порушених светиња раде косовске власти, бивши владика је навео да се противи томе „да их гради онај који их је јуче рушио“, па да је тако и настао његов сукоб са Сабором СПЦ.

– На основу рада комисије коју је у фебруару 2010. послао Синод, поднета је кривична пријава против мене. (Митрополит црногорско-приморски) Амфилохије је био најактивнији у том супротстављању и називао је обнову фиктивним радњама. САД, међународна заједница и Синод су тражили да ме склоне. Цео мој случај је завијен у фарсу – закључио је Артемије.

Првооптужени Предраг Суботички такође је негирао кривицу, али није желео да детаљно износи одбрану јер, како је навео, нема за то могућности с обзиром да му није омогућен приступ регистрима предузећа „Раде Неимар“ у којем је био овлашћено лице.

Суђење ће бити настављено у петак, 10. марта, када ће питања бившем владики постављати заменик тужиоца.

Истрага у овом случају покренута је још 2009. године. Оптужница је подизана у два наврата.

Поред Суботичког и бившег епископа оптужен је и његов некадашњи лични секретар Дејан Симеон Виловски, коме се суди у одсуству, као и Јелена Шубаревић.

Они се терете се за кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву.

Кратко излажући оптужницу – спојену од два оптужна акта из 2020. и 2015. године, заменик тужиоца Бранкица Марић данас је навела да су оптужени извршили злоупотребе у вези са обрачуном трошкова за грађевинске радове, те да је фирми „Раде Неимар“ исплаћено знатно више од стварне вредности радова, док неки наплаћени радови нису ни изведени.

Исплате из благајне Епархије рашко-призренске, према оптужници, су обављане без претходне потребне сагласности надлежних црквених органа.

Првим оптужним актом тужилаштво терети оптужене да су СПЦ оштетили за 349.000 евра, док по другом још није готово вештачење о тачном износу.

Пуномоћник СПЦ се придружио кривичном гоњењу окривљених и истакао имовинско правни захтев од 20 милиона динара, 32.000 евра и 1,8 милиона евра за колико се Црква сматра оштећеном.

Симеону Виловском се суди у одсуству јер се налази у Грчкој. Он је у тој земљи био ухапшен почетком марта 2010. године по потерници коју је за њим расписала Србија.

Међутим, Врховни суд Грчке одбио је да Виловског изручи Србији пошто је заузео став да нису испуњени услови за његову екстрадицију.

(Танјуг/Блиц, 8. 3. 2017)

Advertisements