Ознаке

, , ,

Никола Јанић

Никола Јанић

Поштоване госпође и госпођице, господо и младићи (било би погрешно да напишем и господичићи) власници и уредници независних портала, блогова и других електронских и штампаних медија. Сви знамо да део утицајних медија у Србији годинама не информише јавност коректно и чињенично, већ једнострано, пристрасно, срамно селективно и у зависности од интереса њених власника и центара политичких моћи у Србији и изван Србије.

Сваким даном над Србијом се као уништавајући шумски пожар шири арогантност,  непоштовање и игнорисање грађана, „обичног човека“. За неке медије не важе ни важећи закони државе, а владине институције које имају обавезу и ресурсе да то санкционишу (закон) праве се да ништа не чују и не виде. Како је могуће да се у демократској и правној држави то годинама чини неометано и свакодневно? Да ли између медијских и политичких моћника постоји прећутни (или директан) договор, описан у наредних неколико реченица:

Пусти вођу и њему послушне да неометано, без незгодних питања, говоре на твом медију шта хоће и кад хоће, а од тебе се неће тражити да се придржаваш прописа о емитовању и рекламирању! Биће и даље незаинтересовани за кршење закона, све док електронски или штампани медиј појединца настави да не дозвољава, или изузетно ретко дозволи, да народ са њихових медија чује или прочита и реч опозиције. Народ је огуглао на свакодневне једностране бајке, а слушаће их и даље, док је позамашан део зараде „нечије“ приватне телевизије, можда омогућен кршењем закона о медијима. Кога за то брига? Актуелну власт, док су на власти, сигурно не. Милиони гледају и слушају оно шта они причају, а „неверне Томе“ које не наседају на флоскуле, приче, монологе и обећања премијера Вучића, које емитују и репризиране по неколико пута дневно (скоро свакодневно), нису важни. Важно је да народ ћути, а народ ћути јер не зна о чему ћуте власт и медије које гледају да би заборавили на њихове бриге.

Докле? Сви знамо да једна кофа са водом, коју донесе неки добронамеран човек, никада није угасила пожар који је захватио целу шуму. Тек када се добронамерни уједине и направе „ланац“ којим кофе с водом убрзано иду из руке у руку, да би се просуле на пламен, долази до промена. Наравно да ни солидарни „људски ланци“ нису увек угасили пожар, али су удруженост и воља таквих људи често заустављали разорне стихије, умањивали и ограничавали пустош и црнило које свака непогода оставља иза себе.

Моје име је Никола Јанић. Власник сам и издавач штампаног часописа, а задњих година портала www.koreni.rs као и домена, од којих ћу поменути само неколико:

www.serbianvoice.info  Српски Глас
www.serbianvoice.eu  Српски Глас
www.usde.eu Уједињена Српска Дијаспора Европе
www.usde.rs  Уједињена Српска Дијаспора Европе
www.nssr.eu Национални Савет Српског Расејања
www.mir.rs  Матица и расејање
www.ios.rs   Истина о Србима
www.bia.one Безобразни и арогантни
www.skiv.rs  Свете краве и волови
www.dostabre.net   Не треба објашњење…

Поред наведених портала имам их још десетак и даћу их људима за које будем сигуран да их неће злоупотребити. А овом поруком, написаном на Божић 2017. предлажем власницима медија, портала и блогова, да удружени покушамо да зауставимо, или донекле умањимо и ограничимо, преваре и бахатост политичара и увредљиву медијску цензуру.

Власт и медији (Фото: Гето Србија)

Власт и медији (Фото: Гето Србија)

Спреман сам да домен са именом који већина одабере уступим као „портал свих нас“ и да га финансирам. Ако је потребно даћу и портал www.koreni.rs, а моја замисао је да на том од већине изабраном порталу дневно објављујемо по један текст са медија, портала, блогова и новина, чији власници прихвате овакво удруживање. Наравно, и писање читалаца у којима би заједно указивали на неправде и незаконитости, на учињено или неучињено од појединих медија, политичара, компанија, владиних институција… Објављени текст имао би у потпису живи линк ка медију на коме је текст прво публикован.

Као што сам напоменуо, ово је само идеја која ми је импулсивно пала напамет. Сви заинтересовани могу да се јаве на мејл janic@telia.com са својим предлогом као допуном овој замисли, или са неком другом потпуно новом и другачијом идејом. У интересу сваког грађанина Србије, обичног човека, треба се организовати против „светих крава“, оних који лебде у арогантности и уверењу да су недодирљиви богови. Због таквих су и портали www.bia.one и www.skiv.rs.

Важно је да додам да „наш“ портал, неће бити портал садашње опозиције у односу на садашњу власт. Његова намена и обавеза јесте, и увек ће бити, да се на њему данас, сутра, за годину, две, три… континуирано објављује све што је у интересу истинитог информисања грађана Србије, о чему кључни медији избегавају да информишу јавност…

Премијер Александар Вучић скоро сваку критику упућену власти карактерише као мржњу према њему лично и противљење само његовом „24-сатном раду“ за добро Србије. Моје мишљење је супротно његовом:

Онај ко се усудио да изговори или напише реч критике, упућене на адресу моћника који у својим рукама имају важне и гледане медије, или политичку власт, а њихова изговорена критика је заснована на аргументима и доброј намери, такав човек, она или он, не мрзе.

Напротив! Они воле своју земљу и народ коме припадају. Од других не траже да нас воле, нити да су наши „пријатељи“ и кад не раде за добро Србије. Такви „критичари“ се боре за дужно поштовање закона државе и за људска права свих грађане Србије.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Корени, 8. 1. 2017)